utorak, 9. avgust. 2011. 11:08

marelaJednostavnim kalemljenjem pupoljaka ili kloniranjem preko kulture tkiva “in vitro” možemo dobiti novu sortu marele sa kasnijim zrenjem i na taj način produžiti sezonu berbe i potrošnje svežih plodova. Ova voćka ima izvanredan ukus. Slađa je od višnje a kiselija od trešnje. Neke sorte su samooplodne što je važno znati, jer ljudi često izbegavaju da je gaje zbog toga što im „slabo rađa“, ne pitajući se zbog čega je to tako.

Marela može da postane mnogo važnija voćna vrsta nego što je to sada, jer je prirodno tolerantna prema Monliji laxa, te je pogodna za organsku proizvodnju, bez prskanja pesticidima. I crvljivost plodova je beznačajna ili neprimetna. Marela ima izvanredan ukus. Slađa je od višnje a kiselija od trešnje. Uzmite čaj od nane i zasladite ga medom. To vam je trešnja. U drugu šolju sipajte isti čaj, dodajte malo šećera i nacedite limun. To vam je višnja. Sada uz mite onu šolju čaja zaslađenu medom i nacedite u nju limun. To vam je marela.

Plodovi postepeno sazrevaju od polovine maja pa nadalje, tako da se sa istog stabla mogu brati 15 – 20 dana. Naravno da su na kraju slađi i tamniji nego na početku berbe, tako da mogu da posluže i kao bojadiseri. Ako bi se kalemila na slabo bujne podloge kao što su Gizela 5 ili 6, marela bi se brala sa zemlje, kao i oblačinska višnja. Ako raste na sopstvenom korenu, nakalemljena na divlju trešnju ili magrivu, marela je bujna i berba se obavlja sa merdevina.

Neke sorte su autosterilne ili slabo samooplodne, te im je potreban oprašivač, trešnja ili višnja, ali bolje trešnja jer je otpornija na moniliju. Naravno da to treba da bude diploidna trešnja. Neke sorte su samooplodne. Ovo je važno znati, jer često ljudi izbegavaju da gaje marelu zbog toga što im „slabo rađa“, ne pitajući se zbog čega je to tako. Možda bi bilo dobro u krunu marele ukalemiti granu trešnje i tako je prodavati, kako bi se obezbedilo dobro oprašivanje i rodnost. Mnogi ljudi u dvorištu imaju malo mesta, recimo ima gde da posade marelu, ali nema gde oprašivača.

Zbog lake proizvodnje, bez hemije, mislimo da će marela u budućnosti postati plantažno voće, kao što je to sada višnja. Ako nije kalemljena, razmnožava se iz izdanaka, kao i višnja. Međurednom obradom povređuju se žile, a takva oštećenja izazivaju pojavu izdanaka. Za marelu se sa sigurnošću može reći: da ne postoji, trebalo bi je izmisliti! Pogledajte samo kakav je to ukras u dvorištu u vreme cvetanja!

Ima tri godine kako je Superior Velika Plana podneo zahtev Ministarstvu poljoprivrede R. Srbije za matičenje ove izvanredne biljke kako bi se legalno pristupilo njenom kloniranju i omogućilo njeno širenje u praksi, ali nikakvog odgovora nema. Dok mi čekamo, vozovi prolaze… Marela je voćka budućnosti. Za svežu potrošnju, sokove, džemove, smrzavanje, liofi lizaciju, sušenje, sa košticom ili bez nje…

Varijabilnost svake vrste živih bića, od mikroorganizama, preko biljaka i životinja do čoveka, predstavlja biološki potencijal evolucije. Neke vrste izumiru i nestaju, nove se rađaju. Tako je već tri milijarde godina, od nastanka prvih bakterija čiji su fosili pronađeni u crnim stenama u Africi.

Vrstu u biološkom smislu određuje seksualna barijera. Sve individue koje seksualnim putem daju plodno potomstvo pripadaju jednoj vrsti. Takođe, one predstavljaju veliku populaciju. Rase, kod mikroorganizama i životinja, a sorte i hibridi kod biljaka, predstavljaju malu populaciju. Neke vrste se mogu pariti i davati potomstvo koje nije plodno, npr konj i magarac daju sterilne bastarde – mule i mazge. Neke vrste riba koje se mreste u vodi igrom slučaja daju sterilne bastarde, jer im se ikra i mleč mešaju suprotno njihovim željama. Spontani bastardi se nalaze i kod nekih vrsta voluharica, poljskih miševa. Bastard između koze i ovce naziva se kovca.

Tritikale je vrsta biljke koju je stvorio čovek ukrštanjem pšenice i raži (Triticum triticale, 2n = 8x = 56). Obična pšenica ima 2n = 42 (6x) hromozoma, a raž 14 (2x). Posle nekoliko desetina godina rada naučnicima je uspelo da stvore novu vrstu koja je fertilna i daje dobre prinose.

Kod voćnih vrsta nema ovakvih problema, jer se biljke razmnožavaju vegetativno, kloniranjem. Takve, veštačke vrste voća su npr. grejpfrut (narandža x limun), nektarina (breskva x kajsija), marela (trešnja x višnja), loganberi (kupina x malina) x malina, itd. Ove vrste voća se smatraju vrstama, iako se ne mogu razmnožavati semenom.

mutacija gena

Mutacije

Tri su osnovna procesa koja neprekidno deluju u populacijama živih bića: mutacije, migracije i selekcija. Obratićemo pažnju na mutacije koje imaju najvažniju ulogu u evoluciji. Na svakih

10000 gena dogodi se po jedna spontana mutacija. Oko 90% nisu aktivni i nazivaju se depresivni geni. Samo oko 10% genetičkog materijala je aktivno. Ovi geni ispoljavaju svoje dejstvo i nazivaju se ekspresivni.

Prave mutacije su nasledne jer se promene u genetičkoj osnovi događaju u polnim (generativnim) ćelijama. Somatske mutacije se javljaju u telesnim ćelijama (grčki „soma“ = telo). One se ne nasleđuju pri seksualnom (generativnom) načinu razmnožavanja, ali se mogu iskoristiti pri vegetativnom umnožavanju ili kloniranju.

Klon je vegetativno potomstvo jedne biljke, bilo homozigotne ili heterozigotne, diploidne ili poliploidne. On se može gajiti na sopstvenom korenu, kao kod vrbe ili topole, ili nakalemljen na neku vrstu podloge, kao što se radi sa mnogim vrstama voća i vinove loze.

Vrste podloga

Podloge takođe mogu biti različitog porekla – ako su dobijene iz semena nazivaju se generativne i predstavljaju skup genotipova stranooplodne sorte ili malu populaciju, ili vegetativne, kada su takođe klonovi. Prve se još nazivaju i sejanci. Uticaj podloge može biti značajan u ispoljavanju bujnosti i drugih osobina, ali te razlike nisu rezultat dejstva gena u samom klonu, nisu nasledne i nazivaju se modifi kacije. Podloge često pripadaju drugoj vrsti. Tako npr kruška se kalemi na dunju, šljiva i kajsija na džanariku, marela na magrivu…

U živim organizmima nasledni materijal ne „miruje“ već je stalno podložan promenama. Dešava se da se somatske mutacije prenesu putem pupoljaka ili kalem grančica sa matičnih biljaka na podlogu i tako dobije po koja biljka sasvim različita u poređenju sa njenom braćom i sestrama u okviru klona, poznate, stare ili nove sorte. Ova variranja se nazivaju somaklonalna varijabilnost. Važna su u selekciji i oplemenjivanju mnogih biljaka koje se vegetativno razmnožavaju.

Školski primer korišćenja somatskih mutacija pri kloniranju nalazimo kod afričke ljubičice koja se razmnožava ožiljavanjem lisnih reznica. Na svakom listu golim okom se uočavaju šare – oaze druge boje. Kloniranjem biljke jedne boje cvetova, npr. bele, dobijaju se neke biljke drugih boja, kao što su roze, ljubičasta itd. Svaka boja cveta = druga sorta. Što je matična biljka starija, to su somatske mutacije brojnije. Njihov broj se povećava naročito pri kloniranju preko kulture tkiva „in vitro“, jer se inicijacija rasta korena u laboratorijama izaziva hormonima, fermentima, vitaminima, organskim kiselinama i mineralima u hranljivoj podlozi, a neke od ovih materija imaju mutageno i produženo dejstvo, koje se ispoljava pri gajenju biljaka na polju. Ovo se mora imati na umu pri kloniranju jagodastog voća kulturom tkiva, da se ne bi uzela neka mutantna biljka kao matična, u kom slučaju dolazi do „zagađenja“ poznate sorte.divlja trešnja

Interesantne somatske mutacije se dešavaju i kod čoveka. „Čakaravost“ je pojava različite boje očiju kod jedne osobe, npr. jedno oko ima zelenu a drugo plavu boju. Mutacija gena za ovu odigrala se u ranoj fazi razvoja fetusa, ubrzo po oplodnji, kada su se diferencirale inicijalne ćelije od kojih će nastati određena tkiva i organi.

Somatske mutacije na gajenim biljkama najlakše i najčešće se mogu koristiti kod ukrasnog bilja i voća koje se vegetativno razmnožava. Što je biljka starija, to je mogućnost zapažanja somatskih mutacija veća. Evo primera somatske mutacije za vreme zrenja plodova na stablu marele starog 30 godina. Na jednoj grani plodovi sazrevaju 20 dana kasnije nego na svim ostalim. Jednostavnim kalemljenjem pupoljaka ili kloniranjem preko kulture tkiva in vitro možemo dobiti novu sortu marele sa kasnijim zrenjem i na taj način produžiti sezonu berbe i potrošnje svežih plodova, bez potrebe da se npr ista sorta gaji na većoj nadmorskoj visini, kako bi se obezbedila duža kampanja berbe i prerade.

 

 

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Pošaljite komentar