četvrtak, 28. jul. 2011. 22:07

Pre svega je važno reći da je, da bi uzgoj krastavaca bio pravilan, neophodno obezbedi im plodno i humusno tlo, krastavacdovoljno vode i topline. Da bi krastavac što bolje rastao, razvijao se i donosio plodove potrebno je obaviti setvu i rasađivanje na vreme uz adekvatne agrotehničke mere. Jedna od tih mera je uzgoj krastavaca na žici ili mreži.

TEMPERATURA klijanja semena je minimum 12°C, a optimalna 25-30°C i tada biljke niču za 4-5 dana. Za rast i plodonošenje uzgoj krastavaca zahteva I temperaturu od 25-30°C.

SVETLOST ne igra bitnu ulogu kada je u pitanju uzgoj krastavaca, jer je ova kultura u odnosu na svetlost vrlo skromna biljka. Pri dužem danu stvara se više muških cvetova, a pri kraćem više ženskih.

VODA je vrlo važna kada je u pitanju uzgoj krastavaca jer on kao biljka ima relativno slabo razvijen korenov sistem u odnosu na veliku nadzemnu masu. Krastavac ima visok transpiracijski koeficijent a relativno kratku vegetaciju za koje vreme biljka iz građuje veliku biljnu masu i veliku proizvodnju plodova, pa je vrlo bitno konstantno održavati optimalnu vlažnost zemlje i vazduha. Za vreme cvetanje i plo donošenja takve potrebe su najveće.

TLO - za uzgoj krastavaca tlo treba da bude zaštićeno od jakih vetrova. Bira se položaj okrenut prema suncu. Krastavac najbolje uspeva na srednje teškom zemljištu. Ono treba da ima dobru strukturu odnosno da bude propusno, humusno, prozračno, s visokim sadržajem organske materije i da je neu tralna Ph-reakcija od 6,6 do 7,2. Krastavac vrlo dobro iskorišćava hranljive sastojke iz stajskog đubriva, gde se u ranoj proizvodnji tlo đubri sa 4 – 6 kg/m2. Ako se krastavac proizvodi kao druga kultura tad se tlo gnoji zrelim stajskim đubrivom u količini 2 – 3 kg/m2. Ako se gnoji čistim hranivima onda ide: azota (N)=100 kg/ha, fosfora (P2O5)=80 kg/ha i kalijuma (K2O)=120 kg/ha.

Setva za uzgoj na mreži

Za ovaj način uzgoja setva se više ne organizuje u kućice nego u redove na razmake semenki od 10 do 12 cm, u dubinu od oko 3 cm. Treba izabrati kultivare krastavaca koji imaju novo obeležje i veliki značaj u proizvodnji. Reč je o hibridima s pretežno ili potpuno ženskim cvetovi ma GYNOECIJSKOG ili PAR TENO KARPNOG tipa. Prvi tip daje samo ženske cvetove, dok drugi tip oblikuje plodove bez razvijenih semenki.

Nega nasada

Prva tri do četiri ženska cveta treba otkloniti pre otvaranja kako bi biljka brže rasla. Zato se eliminišu I bočne grane. Posle, kada se biljka dobro razvije, može se dopustiti grananje uz ograničeno skraćivanje grana posle svaka dva do tri ploda. Do visine oko 30 cm krastavac raste uspravno, a nakon toga biljka postaje teža i poleže. Kako bi se izbeglo poleganje, uzgoj krastavaca se provodi uz potpore. Iznad svakog reda krastavca rasteže se ži ca u visinu od oko dva metra od tla i za nju se vezuje onoliko konopaca koliko je biljaka u redu. Donji deo konopca veže se za donji deo biljke ili kočić, a može se rastegnuti i donja žica oko 20 cm iznad zemlje, pa se konopac veže za nju. Postoje i mreže koje se postavljaju uz red da se krastavac naslanja na nju. Krastavac se krastavcine prihvata sam za konopac već se veže ručno. Nega nasada se sastoji od svakodnevne provere, eliminisanja korova, zalivanja, zalamanja bočnih grana, omotavanja vrhova oko konopca i redovne berbe. U odnosu na klasičan uzgoj krastavaca , ovom metodom postiže se veći urod oko 60 %. Sigurnije je oprašivanje cvetova, pojačana je fotosinteza zbog jačeg uticaja sunčeve energije. Ovako se znatno smanjuje razvoj plamenjače krastavca, a i zaštita, ako do bolesti dođe, jer je omogućena bolja aplikacija fungicida sa obe strane lista. Prilikom aplikacije fungicida VAŽNO je paziti na karencu preparata da bi se omogućila sukcesivna berba plodova. U dvadesetak berbi tokom tri meseca od maja do jula, može se dobiti oko 220 tona po hektaru tj. oko 7 kg krastavaca po biljci.

 

Ocena: 5,00 od 1 glasova 1 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 5

Komentari su zatroveni.