utorak, 9. avgust. 2011. 14:08

Pravilno orezivanje sa oblikovanjem doprinosi održavanju zdravlja i bujnosti stabla, uređuje njegov oblik i veličinu, a u nekim slučajevima poboljšava i ukrasne odlike. Kada je u pitanju ukrasno drveće važno je da se mlada  stabla pravilno orežu kako bi razvila snažnu osnovu ravnomerno raspoređenih grana.

Stepen orezivanja i oblikovanja zavisi od vrste stabla i željenog rezultata. Potrebno je relativno malo truda da bi se dobilo lepo i ujednačeno stablo, dok stvaranje drvoreda s isprepletenim  granama iziskuje mnogo više rada i iskustva.

Kada orezivati?

Listopadno ukrasno drveće najbolje je orezivati u periodu mirovanja pred kraj jeseni ili zimi. Ukrasno drveće može da se orezuje i u nekom drugom periodu, osim na kraju zime ili u rano proleće, kada mnoga stabla prilikom rezanja “plaču” (ispuštaju biljni sok). Javori, divlji kesteni, breze, orasi i trešnje obilno ispuštaju sokove čak i ako se orezuju na kraju perioda mirovanja. Njih treba orezivati od sredine do kraja leta, odnosno pošto novi izbojci očvrsnu. Zimzeleno ukrasno drveće traži malo ili nimalo orezivanja, osim što krajem leta treba ukloniti odumrle ili bolesne grane.

Pravila orezivanja

Prilikom orezivanja uvek treba nositi čvrste zaštitne rukavice. Najpre treba ukloniti sve odumrle, bolesne ili oštećene grane i iseći slabe ili zakržljale izbojke. Zatim proceniti preostalu osnovu i odrediti grane koje treba orezati ili ukloniti da bi krošnja bila ujednačena. Bitno je pripaziti da se orezivanjem ne naruši prirodan habitus, osim ako je svrha orezivanja stvaranje određenog oblika, npr. horizontalne palmete. Temeljno orezivanje podstiče bujan rast, dok ga lagano orezivanje samo ograničava.

Da bi se smanjila šteta na stablu, važno je da se načine uredni rezovi. Ukoliko se seče izbojak, treba učiniti to neposredno iznad zdravog pupoljka, para pupoljka ili bočnog izbojka koji se nalazi u smeru željenog rasta. Ako se proređuju preguste grane, treba ih odseći do zdravog pupoljka ili mladice što rastu prema spoljnoj strani, tako da se kasnije ne dodiruju s drugim granama. Ne sme se seći ni predaleko od pupoljka, jer taj ostatak grane omogućava ulazak bolestima, a ni preblizu, jer može da se oštetiti pupoljak. Kada se orezuje drveće sa paralelnim pupoljcima, ravan rez treba napraviti oštrim makazama neposredno iznad para pupoljaka.

Uklanjanje grane

Ukoliko je potrebno da se uklone čitave grane koje su u prečniku tanje od 2,5 cm, to treba učiniti jednim rezom pomoću voćarske testere ili makaza. Kod debljih grana najpre se ukloni veći deo težine: delimično odseče grana najmanje 30 cm od debla, a zatim reže malo dalje, s donje strane. Ako se ne napravi donji rez, na sredini reza grana može da se odlomi a kora oguli sve do debla, pa će to mesto postati osteljivo na zaraze.

Da bi se uklonio ostatak grane, kod ležišta grane načini se donji rez, a zatim reže odozdo nadole. Kada je teško odrediti gde se nalazi ležište, rez treba da bude malo udaljen od debla i nagnut na spoljnu stranu.ukrasno drveće

Ukoliko je ugao između grane i debla veoma oštar, možda je lakše granu odseći odozdo. Ne treba primenjivati masti za rane ili premaze, jer ne postoje čvrsti dokazi o tome da oni ubrzavaju izlečenje ili da sprečavaju bolesti. Kod drveća s naizmeničnim pupoljcima treba načiniti kos rez 3-5 mm iznad pupoljka, i to tako da se osnova reza nalazi na drugoj strani grane neposredno iznad vrha pupoljka.

Ako je potrebno odstraniti celu granu, treba je odseći sa spoljne strane ležišta malog zadebljanja grane na mestu gde se spaja s deblom. To je mesto gde se stvara kalus, koji kroz izvesno vreme prekriva ranu. Nikada ne treba seći tačno uz deblo, jer se time oštećuje prirodno mesto zaštite stabla, pa ono postaje osetljivije na bolesti. Ležišta na odumrlim granama mogu da se rašire duž grane, ali važno je da se rez načini ipak izvan ležišta.

Obnavljanje starog drveća

Kada preraste svoj prostor ili postane zapušteno, drveće treba da se ukloni, premesti ili da se obnovi kako bi mu se povratili puna snaga i zdravlje. Obnova iziskuje mnogo brige i stručnosti, pa se preporučuje savetovanje s iskusnim “hirurgom” za drveće. U nekim slučajevima stablo može da bude prestaro i previše opasno za obnavljanje, pa je bolje da se sasvim zameni. Kod drugih, npr. starih cvetajućih ukrasnih trešanja (i ostalih vrsta roda Prunus), obnavljanje retko uspeva jer postoji opasnost da listovi postanu srebrnkasti.

Drveće se može obnavljati u bilo koje doba godine, osim na početku vegetacije u proleće. Ali za većinu stabala, posebno za ona koja stvaraju mnogo biljnog soka idealno vreme za obnavljanje jeste kraj jeseni i početak zime.

Najpre treba ukloniti sve odumrle, bolesne ili preguste grane, kao i one koje kvare ujednačenu osnovu. Najbolje je da se obnavljanje obavlja postupno, u dve ili tri godine, jer temeljno orezivanje može veoma da oslabi, ili čak uništi stablo koje je načetog zdravlja. Ukoliko treba ukloniti neke velike grane to treba postepeno učiniti. Posle obnavljanja stablo treba prihranjivati dve ili tri godine u proleće, i to malčiranjem zrelim stajskim đubrivom.

Temeljno orezivanje može da podstakne rast mnoštva izbojaka. Ako su pregusti, neke od njih treba prorediti da bi se ostavila ujednačena krošnja. Svi divlji izbojci i mladari treba da se uklone čim se pojave.

Stabla obnovljena “šišanjem”

Drveće koje se svake godine orezuje stvara na čvorastim granama gusto grupisane mladice, ali osnova nije ujednačena kao kod reza “u glavu”. Takvo “šišanje” je ružno i smanjuje i cvetanje i davanje plodova. Da bi se to ispravilo najpre na glavnim granama treba prorediti kvrgave ostatke grana. Na preostalim delovima grana isecite većinu mladica, ali ostavite jednu ili dve, pa i njih skratite otprilike na trećinu. Da biste stvorili što prirodniji habitus, taj postupak ponavljajte i sledeće tri ili četiri sezone.

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari (1)

 

  1. Stefan kaže:

    Zeleo bih da znam kako da dodjem do sadnica ovog drveta,unapred hvala

Pošaljite komentar