utorak, 9. avgust. 2011. 01:08

paradajzUzgoj paradajza može se vršiti gotovo na svim zemljištima. Međutim, najbolja su laka, propustljiva, strukturna i ocedna zemljišta, bogata humusom. Za kasnu proizvodnju mogu se koristiti i nešto teža zemljišta. Paradajz treba gajiti u plodoredu jer u monokulturi značajno smanjuje prinos (za 30-40%). U plodoredu on dolazi na prvo mesto i veoma dobro reaguje na đubrenje stajnjakom.

Na istom mestu se može gajiti tek posle 3-4 godine. Najbolji predusevi za uzgoj paradajza su višegodišnje trave, leguminoze, a od povrća grašak, luk i kupus. Obzirom na mesto, vreme, način i namenu proizvodnje kod paradajza razlikujemo uzgoj paradajza u zaštićenom prostoru i uzgoj paradajza na otvorenom polju. Prema vremenu pristizanja, proizvodnja na otvorenom polju može biti rana, srednje rana i kasna. Zatim podela može biti na proizvodnju iz rasada i direktnom setvom iz semena i na kraju proizvodnja može biti za potrošnju u svežem stanju i za potrebe industrijske prerade.

Proizvodnja iz rasada

Za ranu i srednje ranu proizvodnju paradajz se gaji iz rasada a za kasnu direktno iz semena. Pri proizvodnji iz rasada za ranu poljsku proizvodnju paradajza optimalni rok setve za naše uslove je oko 1.marta. Setvu treba obavljati u tople leje ili druge vrste zaštićenog prostora gde ima dopunskog zagrevanja. Setva može biti gusta sa oko 8 g semena na m2 pri čemu se obavlja pikiranje na razmak 10×10 ili u odgovarajuće kontejnere. Nakon pikiranja treba primeniti odgovarajuće mere i održavati potrebne uslove radi dobijanja rasada visokog kvaliteta. Dobro odnegovan rasad za rasađivanje postiže poslednjih dana aprila ili prvih dana maja meseca, što predstavlja prvi mogući rok za rasađivanje paradajza u našim uslovima.

Kvalitetan rasad paradajza treba da ima sledeće karakteristike: visinu 25-30 cm, debljinu stabla u osnovi 8-10 mm, oko 8 stalnih listova, masa nadzemnih delova 6-8 g i sadržaj suve materije 10-12%. Za srednje ranu proizvodnju setva se obavlja u polutople leje, plastike ili staklenike sa oko 2,5-3 g semena po m2 pri čemu se ne vrši pikiranje a setva se obavlja od polovine marta pa čak i prvih dana aprila za nešto kasniju proizvodnju. U razvijenom delu sveta (Zapadna Evropa, Amerika) rasad paradajza se uglavnom proizvodi u kontejnerima pri čemu je najviše u primeni « Speedling» sistem, koji prema našim rezultatima daje od 10-30% veći prinos u odnosu na klasičnu proizvodnju rasada.

Uzgoj paradajza na otvorenom polju obavlja se po prestanku opasnosti od mraza. U kontinentalnim uslovima za ranu proizvodnju to je kraj aprila i prvih dana maja. Za srednje ranu proizvodnju od 15-25 maja i za kasnu od 25 maja do 10. juna. Razmak sadnje zavisi od tipa sorte, visoke sorte se sade u redove na razmak 80-90 cm i 30-40 cm u redu, a determinantne na razmak 70×30 cm ili u dvorede trake sa razmakom 80-90 cm, redova 40-50 cm i u redu 25-30 m. Sadnja se obavlja ručno ili mašinski 3-4 cm dublje nego što su biljke rasle u rasadu. Kod izduženog i preraslog rasada može se primeniti položena sadnja.

Proizvodnja direktnom setvomuzgoj paradajza

Proizvodnja direktnom setvom primenjuje se najčešće za paradajz namenjen industrijskoj preradi. Optimalni rok setve paradajza pri ovom načinu proizvodnje je 10-20. april. Pri ovom roku paradajz niče krajem aprila ili početkom maja kada prolazi opasnost od mraza. Kasnija setva se može primeniti kod sorti izrazito kratke vegetacije. Uzgoj paradajza na ravnim površinama obavlja se u redove na razmak 70×30 cm ili u dvorede trake gde je razmak između traka 120 cm, redova u traci 50 cm i biljaka u redu 30 cm. Setva na gredicama obavlja se u dva reda na razmak 30-40 cm i razmakom između kućica u redu 27 cm (sa 2-3 biljke). Pri ovom načinu proizvodnje ostvaruje se sklop od 50.000-250.000 biljaka/ha. Za ovaj način proizvodnje troši se 1-2 kg semena po hektaru a dubina setve je 2,5-3 cm.

Nega

Paradajz zahteva intezivnu negu, pri čemu se primenjuju opšte i specifične agrotehničke mere. Opšte mere obuhvataju međurednu obradu, navodnjavanje, zaštitu od bolesti, štetočina i korova i u nekim slučajevima ogrtanje. U specifi čne mere spadaju kolčenje, pinciranje i zalamanje vrhova (dekaptacija).

Pri proizvodnji iz rasada odmah nakon rasađivanja posle pet do šest dana neophodno je izvršiti popunu praznih mesta. Pri proizvodnji direktnom setvom, ako setva nije bila precizna neophodno je prerađivanje i to u fazi prvog para pravih listova. Međutim obrada kod paradajza izvodi se 3-4 puta odnosno sve dok se to može obavljati. Navodnjavanje paradajza je obavezna mera jer se visoki prinosi ne mogu ostvariti bez redovnog i pravilnog zalivanja. Optimalna vlažnost zemljišta za paradajz je oko 80% PVK. Zalivna norma za paradajz na zemljištu tipa černozem za orošavanje 30 mm a iz brazda 50 mm. Norma navodnjavanja treba da je 270 mm. Rezltati istraživanja su pokazali da se navodnjavanjem iz brazda ostvaruju značajno viši prinosi u odnosu na zalivanje orošavanjem.

Zaštita od bolesti, štetočina i korova

Kod paradajza zaštita od bolesti je izuzetno važna jer paradajz napadaju veliki broj bakterijalnih, gljivičnih i virusnih oboljenja. Od bakterijalnih značajne su pegavost lišća i plodova a suzbijaju se preventivnim merama i bakarnim preparatima. Glijvičnih oboljenja ima veliki broj ali najznačajniji su, plemenjača, alternaria, pepelnica, fuzarijum i verticilijum. Sve bolesti suzbijaju se preventivnim tretiranjem odgovarajućim fugicidima i primenom preventivnih mera. Paradajz takođe napada veliki broj virusnih oboljenja ali protiv virusa su moguće samo preventivne mere. Paradajz napada veći broj štetočina pri čemu ozbiljne štete mogu da izazovu zemljišne štetočine, lisne vaši i krompirova zlatica. Suzbijanje ovih štetnika obavlja se standardnim metodama.

Korovi u paradajzu suzbijaju se herbicidima a to je različito, sve zavisi od načina proizvodnje. Ako se proizvodi direktnom setvom onda se koristi Daymid WP-80 6-7 kg/ha pre setve ili Devrinol WP-50 3-4 kg/ha takođe pre setve i Sncor 0,5 kg/ha u fazi 6-7 listova. Pri proizvodnji iz rasada koristi se trefl an u količini 2 kg/ha pre sadnje uz inkorporaciju. U proizvodnji paradajza u cilju sprečavanja porasta korova, racionalnije upotrebe vode za zalivanje i radi ostvarenja viših prinosa veoma mnogo se primenjuje različito malčovanje. Specifi čne mere nege primenjuju se samo kod inderterminantnih sorti i to samo ako se gaje uz potporu. Paradajz indeterminantnih sorti ako želimo da gajimo na jedno, dva ili tri stabla mora se gajiti uz potporu. Ta potpora može biti različita, najčešće je to kolac, špalir, a u zaštićenom prostoru vezivanje biljaka se vrši pomoću kanapa za konstrukciju. Pošto paradajz ima osobinu jakog grananja ako želimo uzgoj na jedno ili dva stabla onda se zaperci moraju na vreme uklanjati, najbolje je ako se uklanjaju kada su dužine do 5 cm. Veoma važno je koji će zaperak da se ostavi za drugo stablo, to je najčešće prva grana ispod prve cvasti, ako se ostavlja na tri stabla onda i prva grana iznad cvasti. Vršikanje ili dekaptacija, primenjuje se najčešće kod ranih ali može i kod kasnih inderteminantnih sorti u zaštićenom prostoru to je redovna mera. Na kom mestu će se izvršiti dekaptacija stabla zavisi od toga kada se žali završiti proizvodnja, obično se kod rane proizvodnje obavlja posle 4-5 cvasti.

Berba paradajza kod indeterminantnih sorti obavlja se sukcesivno zbog sukcesivnog sazrevanja. Od nicanja do zrenja kod paradajza protekne oko 105-proizvodnja paradajza130 dana a od oplodnje do zrenja oko 40-50 dana. Paradajz za svežu potrošnju se isključivo bere ručno kada plod sazri. Za duži transport paradajz se bere u transportnoj zrelosti. Za industrijsku preradu paradajz se može brati i kombajnima, ali tada koristiti sorte sa ujednačenim zrenjem da u berbi ima bar 80% zrelih plodova. Prinos paradajza zavisi od načina proizvodnje, sorte i primenjene agrotehnike. Kod indeterminantnih se kreće 40-60 t/ha, kod determinantnih 30-40 t/ha i kod industrijskih 40-100 t/ha.

Ocena: 5,00 od 1 glasova 1 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 5

Pošaljite komentar