subota, 3. decembar. 2011. 20:12

Utržišnoj konkurenciji proizvođači mleka moraju povećati proizvodnju i smanjiti troškove. Rešenje ovog problema je u proizvodnji vlastite krme i ishrani krava s većim postotkom voluminozne hrane. Krava je preživar. Najzdraviji i konačno najisplativiji obrok krave je s preovladavajućim udelom kvalitetne voluminozne krme. Glavnina voluminozne krme kojom se hrane naše krave ni iz daleka ne zadovoljava minimalne standarde kvaliteta potrebne za ishranu mlečnih krava. Ali kvalitetnih hranu nije nimalo lako proizvesti. Ta proizvodnja zavisi od puno faktora, a na mnoge od njih sami proizvođači mogu vrlo teško ili ne mogu da utiču. To su pre svega klimatske prilike (i neprilike) koje su došle do izražaja. Previše vlažno proleće može da spreči pravovremenu košnju prvog otkosa, a time dobrim delom umanjuje i kvalitet i ukupnu količinu krme. To je naravno usko vezano uz kvalitet, okrupnjenost i uređenost zemljišta. I na to proizvođači mleka sami vrlo teško mogu uticati. Ne manje važna je i mehanizacija za proizvodnju i spremanje krme. S jedne strane veliki deo manjih proizvođača mleka nema dovoljno dobre mašine za brzu i kvalitetnu pripremu i spremanje krme, a s druge strane, jedan deo proizvođača ima novu tehniku, no ona finansijski previše opterećuje proizvodnju mleka jer je vrlo neracionalno iskorištena. Ni ovaj veliki problem ne mogu valjano rešavati sami proizvođači mleka. U zemljama s puno nižom otkupnom cenom mleka taj problem je uglavnom rešen odličnom organizacijom i to pomoću mašinskih prstenova (udruženih poljoprivrednika) i/ili tzv. kontraktora (specijalizovanih kompanija za pružanje usluga mehanizacijom).

U proizvodnji krme ima puno problema i sa semenskim materijalom i sa dostupnošć u potrebnih informacija o odlikama pojedinih sorti i vrsta krmnog bilja. Pravih primenjenih istraživanja namenjenih proizvođačima mleka (koje uključuju i krave) kod nas nema. Ni taj problem ne mogu rešavati sami proizvođači mleka. Pritisak na proizvođače je sve veći jer u ovakvim uslovima treba da proizvode sve više i jeftinije, pazeći pri tome da nekoga ili nešto ne povrede ili prekrše neki propis u čijem kreiranju, naravno, nisu mogli sudelovati. U takvom okruženju proizvođači mleka moraju se snalaziti. Pomozimo im!

Koliko mleka proizvodimo iz voluminizirane krme?

Mnogi proizvođači mleka uspeju da proizvedu jedan manji deo zaista kvalitetne krme. Ako takvu krmu ponude kravama po volji, tek tada postaju svesni koliko kravama zapravo puno treba voluminozne krme i koliko krava u stvari može pojesti. Često se čuju komentari: ‘’ovakvu balu pojedu jednu na dan i još bi mogle, a one druge krme jednu balu imaju više od dva dana…, a vidi se to i u laktofrizu’’. Najbolja mera kvalitete i dostupne količine voluminozne krme je dnevna ili godišnja proizvodnja mleka iz voluminozne krme ili pak potrošnja koncentrovane hrane na sto kilograma proizvedenog mleka. Te bi opšte priznate standarde ocenjivanja brzo trebali uvesti u praksu i kod nas, jer vrlo jasno ocenjuju efikasnost proizvodnje mleka i prikladni su za poređenje proizvođača, a i različitih tehnologija proizvodnje.

Proizvodnja mleka iz voluminozne krme.

Potrebe mlečne krave za hranjivim travama i energijom delimo na uzdržne i proizvodne. Hranu krava u grubo delimo na voluminoznu krmu i koncentrovana krmiva. Uobičajno se dnevni obrok muzne krave (hrana za 24 časa) sastavlja tako da uzdržne potrebe I jedan deo proizvodnje mleka podmiruje voluminozna krma, a ostatak do pune dnevne proizvodnje mleka namiruje se iz koncentrovanog dela obroka (smesa, zobanje). Opšte prihvaćeno načelo je da 1 kg koncentrovanog dela obroka u proseku vredi 2 kg mleka. Ako prihvatimo ovo pravilo, onda nije teško izračunati koliko nam mleka krave proizvode iz voluminoznog dela obroka.

Potrošnja koncentrovanih krmiva na 100 kg proizvedenog mleka

Ako se zadržimo na istom primeru, proizilazi da su te krave za proizvodnju 400 kg mleka trebale 120 kg konc. krmiva, tj. 30 kg na 100 kg mleka. Na godišnjem nivou bi, dakle, za 6000 kg mleka u prosečnoj laktaciji trebalo oko 1800 kg konc. krmiva, što je istih onih 30 kg na 100 kg mleka. Naravno, proizvodnja mleka nije matematika nego biologija!.. ali proizvodnja mlekamoramo svejedno mnogo više računati, a ovaj način računanja se primenjuje svuda u Evropi.

Ovaj primer nikako ne znači da samo tako treba da bude. No, nažalost iz analiza hranidbe na mnogim gospodarstvima očigledno je da su rezultati često puno slabiji od navedenog u primeru, a brojke u primeru neka su donja granica ispod koje se stvarno ne bi smelo ići. Bolja gazdinstva bez problema postižu rezultate na nivou 12-15 kg mleka dnevno po kravi iz voluminozne krme (što je na godišnjem nivou oko 3500-4500 kg). To je posebno važno kod visoko proizvodnih mlečnih krava (bez obzira na pasminu) jer je količina konc. krmiva koju krave mogu i smeju pojesti – ograničena. To je za prosečnu kravu dnevno 12-13 kg, što može dati 25 kg mleka ako je funkcionisanje probave besprekorno. Dakle, u vrhu laktacije visoko mlečnih krava „ostaje nepokriveno’’ često 15,20 kg mleka dnevno po kravi. To se jednostavno mora namiriti visoko kvalitetnom voluminoznom krmom. Te krme mora biti u velikoj količini jer takvim kravama nedostaje još barem 12-13 kg suve materje u dnevnom obroku (ukupno moraju jesti više od 22 kg suve materje dnevno za tako visoku proizvodnju).

Kvalitetna voluminozna krma nema zamenu

U našim uslovima puno je lakše proizvesti koncentrovanu hranu nego kvalitetnu voluminoznu krmu. To nije nikakva novost, cene gotovim koncentratima za krave lagano padaju i verovatno će se približiti cenama u evropskim zemljama koje su još 20-30% niže. Dakle, koncentrovani deo hrane za krave moći će sve veći broj proizvođača mleka po potrebi i kupovati. No, problem voluminozne krme i dalje ostaje, a zbog pritiska na smanjenje otkupne cene mleka taj će problem sve više doći do izražaja. Jedino rešenje je uz isti ili malo veći trud i ulaganja ostvariti puno veću delotvornost voluminozne krme u ishrani: umesto dosadaš njih 50 i više kilograma koncentrovanih krmiva na 100 kg proizvedenog mleka, moraće se smanjivati na 30 po mogućnosti 25 kg, to znači barem pola-pola: polovina proizvedenog mleka iz voluminozne krme, polovina iz koncetrovanih krmiva. I onda će doći ono najvažnije: puno efikasnija (isplativija) proizvodnja mleka po kravi, a ona najviše zavisi o voluminoznoj krmi i njoj nema zamene (osim delimično nekim nusproizvodima). Neki proizvođači mleka skloni su poveć avanju broja krava, a ne proizvodnji mleka po kravi (jer ne povećavaju kvalitet, a ni količinu voluminozne krme). To je neprirodan proces. Svugde se razvoj odvijao puno umerenije I uz kontinuirano povećanje proizvodnje po kravi.

Preporuke za unapređenje proizvodnje krme

Većina proizvođača mleka još uvek nema dovoljnu količinu krme. Na pragu je setva: mora biti 0,5 ha po kravi pod kvalitetnim krmnim kulturama (ne računajte prirodne livade). Veliki deo proizvodnje krme na oraničnim površinama bazira se na ljulju i u tome nema ništa loše. No u područjima sa slabopropusnim nizijskim zemljištem, sa ljuljem je jako teško ‘’upravljati’’ u vlažnijem proleću. Prebrz je, prezahtevan i na kraju preskup. Njega treba u proleće obilno đubriti i kositi ponekad i pre 15 aprila, ako želimo kvalitet! Ukoliko proleća u zadnjih 5 godina je to bilo stvarno moguće? Možda dva, a ponegde ni toliko. Kosili ste 10.-15. maja i dobili puno bala, ali kvaliteta nema. Ako ste đubrili sa manje od 80 kg čistog azota po hektaru i bilo je puno vode onda niste imali ni količinu, a ni kvalitet. Nakon toga drugi otkos kasni, a i slab je, a za treći se temperatura već digla iznad 30° C pa ga možete otpisati. U kasnu jesen italijanski ljulj zna jako da naraste, a u polja više mašinama, ne može da se ide. Dakle italijanski ljulj je ‘’turbo intenzivna’’ kultura i nije za sve terene. Može mu se ‘’doskočiti’’ detelinom, a najprikladnija je crvena detelina. Ona neće doći za košnju tako rano, ne treba joj puno azota jer ga vezuje iz vazduha pa će ga dati ljulju. Kada se kosi negde oko 10.maja onda to ispadne odlična krma sa mnogo više proteina nego sami italijanski ljulj, i to s mnogo manje azota iz džaka. Leti daje neuporedivo više od trava. Prinosna je i krave je vole. A može da se seje i u proleće… Dobro je da se napravi plan setve, možda nećete moći da stignete sve da pripremite i posejete u jesen. To je mogućnost za kratkotrajne travnjake ili smeše.

Dugotrajniji travnjaci mogu se bazirati na više vrsta trava, ali zbog navedenih problema na težim zemljištima treba birati kasne vrste i sorte trava i po mogućnosti uspostaviti stvarnu smešu trave i deteline. Gotove smese najčešće ne uspevaju da ‘’postanu prave’’, već uglavnom prevladaju samo neke trave. Takve travnjake na kojima želimo dobiti kombinaciju u krmi otprilike 60% trava-40% detelina treba sejati rano, najkasnije početkom septembra da bi deteline imale dovoljno vremena da se ‘’učvrste’’ u smeši pre zime. Deteline su dragocene jer jeftino poboljšavaju kvalitet krme i ne pate od suše. U obzir dolaze crvena detelina, bela detelina, smiljkita i naravno, lucerka na kvalitetnim, propusnijim zmljištima.

Sad će mnogi reći „Ne uspevaju kod nas deteline’’. Šteta, ali i vi morate nešto da sejete. Prvo treba utvrditi zašo ne uspeva detelina, može li se to, i kako, popraviti, ako nikako ne ide ni jedna vrsta deteline, onda mora da postoji neko drugo rešenje-važno je da se pokrenete i da tražite rešenje. Ne postoji univerzalan recept za sve. Zato postoji struka koja mora da pronađe najprikladnije rešenje u zadanim uslovima u konkretnim slučajevima. Potražite ga zajedno.

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.