utorak, 6. decembar. 2011. 11:12

Uživotu uspevaju uglavnom jednostavne stvari. Biološka borba nije jednostavna. Da bi zaživela u praksi treba dosta znati, uložiti mnogo rada, sredstava i kapitala. Šta biološka borba zahteva: Znanje.

Insekti protiv insekata, grinje protiv grinja

Između insekata koji se hrane biljkama ili biljnim proizvodima i “korisnih” insekata koji se hrane njima postoji lanac ishrane. Predatori su uvek manje brojni, sporije se razmnožavaju i nikada ne ugrožavaju opstanak vrste ubijanjem životinja od kojih zavise. Kako je to regulisano? Gusenice se hrane lišćem i mogu obrstiti šumu ili voćnjak. Da bi svarile lišće imaju alkalnu sredinu crevnog trakta pa razlažu celulozu. Mogu da prežive do nedelju dana bez hrane. S druge strane, predatori su orijentisani na ishranu mesom pa imaju blago kiselu sredinu crevnog trakta. Predatori ne mogu dugo da žive bez hrane. Neke od njih, kao zlatooka (Ch. carnea), polifagni predator se hrani sisanjem hemolimfe žrtava što predstavlja neku vrstu infuzije. Zlatooka ne izbacuje izmet jer većinu hraniva svari. Ono što se ne svari izbacuje prilikom presvlačenja. S druge strane, gusenice GUBARA izbacuju veliku količinu izmeta i prave tepih ispod stabla. Ovo su velike razlike između fitofaga i predatora. Dosta predatora ima slične zahteve kao i žrtve. Tako, stenice O. minutum, A. nemorum polažu jaja u tkivo biljaka i razviće larvi zavisi od kvaliteta turgora. Kruškina buva sa kojima se hrane stenice, takođe zabadaju jaja u tkivo kruške i larve se ne mogu razviti bez sokova biljaka odnosno slično predatorima.

Polifagni predatori kao što je zlatooka (Ch. carnea, Ch. perla i Ch. septempunctata i dr.) imaju izražen kanibalizam. Da bi se ovo izbeglo, jaja zlatooke su položena na dugim drškama. Ova osobina predstavlja veliki problem prilikom pakovanja i ispuštanja ovakvih organizama pa se larve zlatooke ispuštaju u objekte izmešane u piljevini. Opstanak vrste kod insekata zasnovan je na ponašanju ženke. Ona nepogrešivo polaže jaja ne biljke kojima se hrani njezino potomstvo. Slično je i kod predatora ili parazitoida: ženka parazitoida će položiti jaja samo u insekte u kojima če potomstvo preživeti.  Odnosi između žrtava i parazitoida su očito složeniji nego što se predpostavlja. Predatori fitofagnih grinja (buba mara S. punctillus), zatim stenice Orius minutum, Anthocoris nemoralis i dr., doleću u voćnjak samo kada je populacija dostigla 4-5 grinja po listu. Ova brojnost se smatra PRAGOM DOLETANjA. Imaga predatora se hrane a polažu jaja samo kada brojnost grinja (hrane) dostigne od 8-10 po listu odnosno kada postoje mogućnosti da potomstvo predatora ishranom završi razviće. Ovo se smatra za PRAG POLAGANjA JAJA. Populacija grinja i dalje raste a predatori nastavljaju sa polaganjem jaja ali dolazi do šteta i bronziranja lišća jabuke. Ovi predatori su poznati kao “čistači” ali čišćenje dolazi isuviše kasno. Štete su već prisutne. Čišćenje se nastavlja i kada se brojnost smanji na 5 grinja po listu, odrasle odlete iz voćnjaka u potrazi za novom hranom. Ovo se smatra kao PRAG ODLETANjA PREDATORA (Pasqutora odnosno brojnost predatora mora biti uvek veća od žrtava. Da bi se zaštitila jabuka od bolesti i štetočina koriste se insekticidi i fungicidi koji imaju direktni i indirektni uticaj na preživljavanje predatora ali i grinja praktični rezultati suzbijanja grinja pa su ograničeni.

U našim uslovima najprisutniji je predator Amblyseulus andersoni koji spada u tip IV, odnosno u početku vegetacije njegova brojnost mora biti iznad brojnosti žrtava. Umnožavali smo A. andersoni i ispuštali u jabučnjak u

Obrenovcu. Zbog primene insekticida, brojnost se povećala tek pred kraj sezone pa je A. andersoni uticao samo na smanjenje brojnosti crvenog pauka za narednu godinu. U praksi mogu se koristiti specifični akaricidi kao što je propargit prskanjem svakog drugog reda. Preostale grinje na netretiranom redu su hrana larvama predatora koji ne mogu da napuste voćnjak (Baillod,1986). U prirodi je teško koristiti biološku borbu jer je veliki izbor hrane za predatora i parazita. Ako ispustite predatora ili parazita u vaše polje ili voćnjak, oni će odleteti tamo gde je najpovoljnija i brojnija hrana. Zato, se nešto veće mogućnosti pružaju u zatvorenom prostoru kao što su staklare. Takav primer je suzbijanje bele leptiaste vaši (Trialeurodes vaporariorum parazitom Encarsia formosa. Prema Foster, Kelly, 1978 biološka borba je moguća ako se unese 60 000 osica E. formosa po ha a brojnost bele leptiaste vaši je niska. Treba voditi računa da bela leptirasta vaš spada u takozvane “r” selektirane organizme odnosno koji imaju veliku reprodukciju i da se brojnost mora kontrolisati smanjenom ishranom i zalivanjem biljaka. Od hemijskih mera koriste se samo selektivni insekticidi kao što su buprofezin, pyriproxifen i slično. U praksi, vlasnici žele što veći prinos i određenog kvaliteta plodova pa E. formosa se koristi samo dok se ne formiraju plodovi .insekti

Za suzbijanje bele leptiraste vaši koriste se i industrijski proizvedeni biopreparati na bazi entomopatogene gljive Verticilium spp. U plastenicima gde je relativna vlažnost visoka, a kod nas takvih ima, gljive se razvija na imagu, na larvama bele leptiraste vaši kao i drugih lisnih vaši. Ipak, napominjemo da se ne mogu primenom ovih preparata izbeći izvesne štete i uticaj na smanjenje kvaliteta plodova.

Prag štetnosti kod biološke borbe su veći nego kod primene hemijskih mera borbe. Korisni insekti ne moraju biti uvek korisni. Tako, žuta buba mara se hrani sporama pepelnice, značajne mikoze na usevima i cveću. I pored toga što smanjuje brojnost spora, imaga raznose spore i na taj način šire ovu bolest. Primena insekata protiv insekata zahteva organizacije gajenja insekata predatora ili parazita ali na industrijski način. Obično se koriste veštačke podloge ili prirodna hrana. Najteži tehnički problem je masovna proizvodnja jajnih parazita jer je teško imitirati jajni horion. Pokazalo se da horion nije samo čvrsta opna nego ima i dodatne osobine oko disanja, razmene gasova, zaštite i dr. I kada se proizvedu korisni insekti mora se organizovati pakovanje i transport na bezbedan način do potrošača i u što kraćem roku.

Mikrobiološko suzbijanje insekata

Insekti najčešće obolevaju od viroza, zatim od bakterioza i mikoza. Prvi uslov korišćenja nekog patogena u biološkoj borbi je da se razvijaju samo na insektima. Virusi insekata su se prilagodili biologiji domaćina. Tako većina gusenica oboleva od Baculovirusa tipa granuloze ili jedarne poliedroze. Gubar ima jednu generaciju godišnje a život gusenica traje svega 24-30 dana. Da bi preživeli period bez gusenica virusi su ukalupljeni u proteinske granule ili poliedre. Poseban problem je proizvodnja virusa jer se radi o obligatnom parazitu pa se umnožava samo u živoj ćeliji. U ovu svrhu koriste se i insekti domaćini ili u fermentorima na kulturi ćelija. Na ova dva načina proizveden je veći broj preparata na bazi virusa. Najpoznatiji je Madex za suzbijanje jabukinog smotavca (C. pomonella). Aktivna materija su virusi granuloze u količini 1,5 x l013 granula po litri. Koristi se u količini 160 do 240 ml/ha. Gusenice uginjavaju za 3-5 dana. Madex se koristi posebno za suzbijanje prve generacije jabukinog smotavca a plodovi dobijeni na ovaj način se mogu koristiti kao hrana za trudnice ili za spremanje dečje hrane (kaše). Primenom virusa granuloze ne može se izbeći ubušivanje gusenica u plodove ali kada su plodovi mlađi i kiseli, rane od ubušivnja razastu.

Za suzbijanje gubara (L. dispar) proizvodi se preparak pod imenom Gypcheck a aktivna materija su virusi poliedroze. U biološkoj laboratoriji u Zemunu, proizvodili smo viruse nuklearne poliedroze i koristitli ih avionima za suzbijanje gubara. Virusi nuklearne poliedroze se uglavnom koriste u fazi latence ili rane progradacije da bi se virus umnožio a da ne doće do pojave golobrsta. Virusi se unose po metodi “prvog unošenja“. Ako se virusi koriste u progradaciji dolazi do epidemije ove viroze ali se ne može izbeći defolijacija iznad 60%. Treći preparat na bazi virusa je Mamestrin ili za suzbijanje gusenica kupusne sovice (M. brassicae). Prepart se koristi po metodi “masovnog unošenja” ili 0.5 kg virusnih poliedara po ha. Na ovaj način se može postići zadovoljavajuća zaštita kupusa ili kupusnjača. Obolele gusenice menjaju ponašanje, penju se na vrohove listova i ne prave štete. Ipak, ovde ima prljanja glavica. Četvrti preparat Virin HC na bazi virusa jedarne poliedroze se koristi za suzbijanje dudovca (H.cunea). Preparat se koristi po naseljima jer nije otrovan za čoveka ili životinje. I ovde obolele gusenice menjaju ponašanje i penju se navrhove stabala gde uginjavaju.

Osnovni problem kod korišćenja virusa u mikrobiološkoj borbi je njihova proizvodnja, čuvanje virulentnosti (mora biti u frižideru do upotrebe), cena i međunarodno tržište jer se ovi insekti uglavnom javljaju ciklično. Tako gubar ili dudovac se javlja svakih 5-9 godina i koriste se kada je niska brojnost domaćina jer inkubacioni period može biti i do 15 dana. Profit ne trpi prazne periode pa većina preparata na bazi virusa nema kontinuitet proizvodnje. Zbog lakšeg gajenja, bakterije se najčešće koriste u biološkoj borbi. Bakterije se umnožavaju industrijski u fermentorima na relativno jeftinim podlogama:

Najpoznatija bakterija je Bacillus thuringiensis var. kurstaki, za suzbijanje gusenica, B. thuringiensis var. tenebrionis za suzbijanje krompirove zlatice i B. thuringiensis var. israliensis za suzbijanje komaraca ili nekih Diptera koje se javaljaju u gajilištima pečuraka. B.thuringiensis se koristi najčešće u šumama kao stabilnim biotopima jer primena hemijskih preparata izaziva teže poremećaje u biocenozi. Ne deluju na pčele i druge korisne organizme. Napominjemo da je kod nas B. thuringiensis korišćen za suzbijanje gubara u prethodnoj gradaciji u količini od 660 tona i bio je prodavaniji preparat od bilo kojeg hemijskog na našem tržištu. I u zadnjoj gradaciji gubara korišćen je B. thuringiensis var. kurstaki. Ovi preparati se koriste po metodi “masovnog unošenja” jer deluju sporama i insekticidnim kristalima proteinske prirode. Njihova je primena ograničena na nisku brojnost odnosno samo kada je brojnost jajnih legala gubara do 1000 po ha i tada se mogu koristiti u registrovanim količinama od 3 lit/ha. Veća brojnost gubara zahteva najmanje dva tretmana. U obe gradacije gubara bilo je šuma i do 100 000 jajnih legala po ha pa nije teško predpostaviti da li je bilo golobrsta. Kod nas ove sojeve bakterija proizvodi Tehnološki institut u Zrenjaninu pod nazivom D-Stop (za dudovca i druge gusenice), K-Stop (za komarce i šampinjonske mušice) i Z-Stop za suzbijanje krompirove zlatice. Primenom ovih preparata može se postići efikasnost i smanjenje šteta od insekata ispod ekonomskog praga štetnosti. Posebno su namenjeni u organskoj proizvodnji.

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.