sreda, 7. septembar. 2011. 23:09

majski gundeljNarodni naziv ove vrste nam govori da ćemo ih sretati u maju. Ipak, često se odrastao majski gundelj može videti i ranije, već u drugoj polovini aprila, ukoliko su prosečne dnevne temperature i vlažnost vazduha povoljne za početak njihovih prolećnih aktivnosti. Ove godine pojavio se od sredine aprila.

Melolontha melolontha ili u narodu poznat kao veliki majski gundelj, običan gundelj ili hrušt, pripada grupi insekata za koje je karakteristično rojenje tj. sakupljanje radi parenja. Odrasli majski gundelj ponekad leti tako nespretno i u naletu pravi sudare o čvrste podloge ili čak nalete i na ljude. Naravno, za ljude je majski gundelj potpuno bezopasan, predstavlja problem za krošnje drveća, pošto se odrasle jedinke gundelja (imaga) hrane svežom lisnom masom, kao i za podzemne organe biljaka kojima se hrane larve ovih insekata.

Imago majskog gundelja je dugačak oko 20-30 mm, širok oko 10 mm, pretežno je smeđe boje (telo je crne boje, a pokrioca, pipci i noge su smeđe boje). Kada se odrasla jedinka pojavi (u našim uslovima uglavnom od kraja aprila pa do sredine maja) odmah počinje sa rojenjem, koje se odvija predveče. U toku ovih večernjih aktivnosti ove vrste gundelja se hrane i pare. Ukoliko se jave masovno, s obzirom da se hrane zelenom masom šumskog drveća i voćaka, mogu da izazovu značajne štete, a u ekstremnijim slučajevima i golobrst. Okvirno, nakon 10 dana ovih aktivnosti (ishrane i parenja), ženke postaju polno zrele i odlaze da polože jaja, na njivama, livadama i pašnjacima koje predstavljaju najpogodnija mesta na kojima će se sa lakoćom razvijati larve. Jaja polažu na dubini od 15-20 cm i nakon toga ženke uginu ili ponovo odlaze do šuma i voćnjaka na dodatnu ishranu, nakon čega opet polažu jaja. Mužjaci sve vreme ostaju oko krošnji drveće gde se hrane i pare do uginuća.

Svake treće do četvrte godine preti opasnost od golobrsta

Larve majskog gundelja se pile u toku juna ili početkom jula meseca, hraneći se nežnijim delovima korena, prezimljavaju u dubljim slojevima zemljišta, da bi se naredne godine u proleće premestile u površinske slojeve i počele intenzivnije da se hrane. Larva se razvija 2-3 godine, nakon čega se poslednje godine pretvaraju u lutku (stadijum traje 30 50 dana) i nakon toga se formira imago tj.odrasla jedinka majskog gundelja, koja ostaje u zemljištu do narednog proleća.

Pošto period razvića traje tri do četiri godine masovne pojave majskog gundelja se javljaju sporadično svake treće ili četvrte godine. Tada postoji opasnost od golobrsta. I ukoliko se proceni da je neophodno suzbijanje odraslih jedinki se obavlja za vreme dopunske ishrane, tretiranjem napadnutih stabala insekticidima sa utrobnim i kontaktnim delovanjem. Mogu se upotrebiti preparati na bazi aktivne materije endosulfan: THIODANE E-35, THIONEX 35 EC, THIOSULFAN 35 EC, TIOCIDE-35, BEVETICID, TIOMARK, ENDOFAN 35 EC.

Ukoliko je u pitanju manji broj stabala voćaka, brojnost populacije imaga se može svesti ispod praga ekonomske štetnosti i mehaničkom metodom, tj. jednostavnim stresanjem imaga sa stabala u jutarnjim časovima i nakon toga mehaničkim uništavanjem jedinki. Mnogo veći problem u poljoprivrednoj proizvodnji predstavljaju larve majskog gundelja, tzv. grčice koje se hrane korenjem i podzemnim delovima biljaka (npr.krtole). Grčice su žućkasto-bele boje sa izraženom smeđom glavom, karakteristične po zgrčenom položaju tela, po kome su i dobile ime, često po veličini i robusnosti svog tela premašuju imaga.

Larve najveće štete nanose u drugoj, a naročito u trećoj godini svoga razvića, kada se najintenzivnije hrane. Na njivama pre svega stradaju šećerna repa i krompir, ali se štetnost takođe ispoljava i u strnim žitima, na lucerištima, livadama i pašnjacima. Štete mogu napraviti i u rasadnicima voćaka, vinove loze i šumskim rasadnicima, kao i u povrtarstvu (npr. mrkva).

Brojnost larvi i lutaka majskog gundelja može se smanjiti dubokim oranjem, pošto se na taj način one izbacuju na površinu zemljišta i izlažu nepovljnim uticajima temperature i vlage. Takođe, prirodni neprijatelji su im i ptice.

Suzbijanje larvi se vrši i hemijskim putem primenom odgovarajućih insekticida, ukoliko se utvrdi kritičan broj grčica (za okopavine kao što su šećerna repa i kukuruz to je 3-4 grčice/m², za strna žita 15-20 grčica/m², za livade i pašnjake 20-30 grčica/m²). Tretitanje se vrši unošenjem insekticida u zemljište neposredno pre setve ili zajedno sa setvom. U ove svrhe se mogu koristiti insekticidi na bazi sledećih aktivnih materija: foksim (preparat: FOKSIM G-5), karbofuran (preparati: FURADAN 35 ST, FURADAN 350 F, SUIX 5% MG), tefl utrin (preparat: FORCE 1.5 G), terbufos (COUNTER G-5), fenitrotion + malation (preparat: GALITION G 5) i dr. Imajući u vidu mnoge primere kada su grčice znatno umanjile prinose, potrebno je u cilju regulisanja njihove brojnosti koristiti sve raspoložive mere zaštite, kako agrotehničke, tako i hemijske.

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.