četvrtak, 28. jul. 2011. 12:07

kukuruzna zlaticaKukuruzna zlatica je prvi put pronađena u Evropi 1992. godine, u Srbiji, blizu Surčinskog aerodroma. Veruje se da su odrasli insekti doneseni zajedno sa ručnim prtljagom još 1989. ili 1990. godine. Od 1993. godine areal rasprostranjenja ove štetočine konstantno se uvećava, pre svega u Srbiji a potom i u susednim zemljama. Kada je kukuruzna zlatica tek pristigla na ovo tle, njeno širenje bilo je znatno sporije (20-25 km godišnje) a kasnije sa uvećanjem ukupne populacije, to se obavlja brže (40-80 km godišnje). Kod nas, kukuruzna zlatica je prisutna u celoj Vojvodini i većem delu centralne Srbije. Velike površine pod kukuruzom kao i gajenje ove biljke u monokulturi omogućavaju njeno masovno razmnožavanje i brzo širenje na nove teritorije.

Opis insekta

Odrasla kukuruzna zlatica duga je 6-7 mm, osnovna boja tela je žuto-smeđa sa crnim poljima. Na pokriocima ženka ima tri uzdužne tamne pruge, dok mužjak ima samo jednu široku crnu traku. Larve su bele, imaju mrku glavu i tamnu pločicu na poslednjem segmentu. Larve imaju usko telo, a kada odrastu mogu dostići veličinu i do13 mm.

Biologija razvića

Kukuruzna zlatica tokom godine razvije samo jednu generaciju. Prezimljava u zemlji u stadijumu jajeta. Larve se pile u proleće, polovinom meseca maja, nakon čega se hrane korenom kukuruza oko 3 nedelje. Lutka se formira takođe u zemlji i ovaj stadijum traje oko 7 dana. Od rasli insekti se pojavljuju od polovine juna, izlaze iz zemljišta i hrane se nad zemnim de lovima biljaka. U okolini Beograda tokom 1993. god. odrasli insekti su nalaženi od po četka jula do septembra, a u najve ćem broju krajem jula. Oni se pre svega zadržavaju na poljima na kojima su nastali iz lutaka posle čega se šire tražeći polen nakukuruzu, ali i ostalim gajenim i spontanim biljkama. Odrasli insekti umeju vrlo dobro da lete, a njihovom širenju znatno doprinose i vetrovi. Kukuruzna zlatica živi 5-6 nedelja, a za to vreme se hrani i polaže jaja. Jaja se polažu u zemljište pod kukuruzom, na dubini od oko 20 cm, u periodu od polovine jula do kraja avgusta. Polaganje jaja na polja pod drugim gajenim biljkama je dosta ređe i u manjem broju, tako da štetočina najčešće prezimljava na njivama gde je uzgajan kukuruz. Jedna ženka prosečno položi 370-420 jaja, iako su zabeleženi i slučajevi kada je bilo preko 1000 jaja po samo jednoj ženki. Razmnožavanju kukuruzne zlati ce pogoduje postojanje velikih po vršina pod kukuruzom, gajenje kukuruza u monokulturi, gušći sklop biljaka, gajenje kukuruza na najboljim tipovima zemljišta (černozem i livadska crnica), veća količina padavina I navodnjavanje.

Smatra se da je gajenje kukuruza u monokulturi najvažniji činilac porasta brojnosti odnosno masovnog razmnožavanja kukuruzne zlatice. Izborom kvalitetnih tipova zemljišta za gajenje kukuruza, sa dobrom strukturom, doprinosi se razmnožavanju ove vrste s obzirom da ženke preferiraju rastresito tlo za polaganje jaja. Gušćim biljnim sklopom i đubrenjem uvećava se ukupna masa korenovog sistema po 1m2, a time se omogućuje veće preživljavanje larava. Larva koja se ispili u proleće može da pređe razdaljinu od oko 30-50 cm u potrazi za korenovim sistemom kukuruza. Teška i kompaktna zemljišta otežavaju njihovo kretanje i nalaženje korena.

Ishrana i štetnost

Kukuruz oštećuju larve i odrasli insekti, pri čemu osnovne, glavne štete nanose larve. Njena najznačajnija biljka hraniteljka jeste kukuruz, ali to joj nije i jedina hrana. Kukuruzna zlatica je oligofag. U stadijumu larve može da se hrani na korenju 12 vrsta trava (biljke iz fam. Poaceae). U eksperimentima je ipak najveći broj odraslih insekata,

koji su istovremeno bili i najkrupniji, dobijen ishranom na kukuruzu. Larve preferiraju mlade bočne korenove, one oštećuju bočne pupoljke i začetke bočnih korenova. Pri jakom napadu oštešene biljke su slabo učvršćene i lako poleću tokom oluje ili posle jačih kiša. U sušnim periodima biljke u većoj meri pate zbog nedostatka vode. Kod nas je na nekim napadnutim parcelama, na kojima se kukuruz gaji u monokulturi, pronađeno preko 80% poleglih biljka. Odrasli insekti najradije se hrane svilom, na vrhu klipa i polenom, u metlici. Svila je često sasvim izgrižena usled čega dolazi do rehuljavosti klipova. Do značajnogkukuruz smanjenja broja zrna dolazi na biljkama čiji je korenov sistem bio

napadnut od larvi i koje su zaostale u porastu. Imago se hrani i listom kukuruza, stvarajući oštećenja slina onima koja pravi žitna pijavica. Pri tom, naročito je ugrožen kukuruz koji je kasnije posejan i čije su liske još uvek nežne i sočne. Odrasli insekti hranu takođe pronalaze i na cvetovima nekih drugih biljaka (npr. tikve). Prema nekim podacima, smanjenje prinosa kukuruza može da iznosi od 30 do 55%.

Predlog mera radi sanacije šteta

Radi prognoziranja stepena pojave kukuruzne zlatice pre svega je potrebno utvrditi brojnost odraslih insekata tokom jula i avgusta, brojnost jaja tokom jeseni ili u rano proleće, kao i brojnost larvi. Brojnost odraslih insekata može se ustanoviti primenom žutih lepljivih mamaca, korišćenjem feromonskih klopki, ali i pregledom biljaka kukuruza u polju. Prisustvo i brojnost jaja i larvi utvrđuje se uzimanjem zemljišnih uzoraka. Gajenje kukuruza u plodoredu je jedna od osnovnih mera borbe protiv ovog insekta. Hemijske metode borbe su skupe, a obuhvataju suzbijanje larava u proleće inkorporiranjem insekticida u zemljište.

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari (1)

 

  1. Tibor kaže:

    Na slici je krompirova zlatica :) . Foto lapsus :)