utorak, 13. septembar. 2011. 12:09

bolesti kukuruzaU proizvodnji ove kulture bolesti kukuruza svake godine uobičajeno i neprimetno smanjuju prinos u značajnim količinama. U našoj zemlji bolesti kukuruza su svakako odgovorne za reduciranje kvaliteta i prinosa zrna. Gubici od bolesti kukuruza variraju iz godine u godinu, a veličina je isključivo uslovljena vremenskim uslovima. Dok su jedne bolesti kukuruza zajedničke i stalno prisutne, ali ne izazivaju značajne štete dotle su druge potencijalno veoma štetne i opasne. Identifikacija i etiologija parazita s jedne strane i klimatski uslovi s druge strane su osnovni preduslovi za prognozu i menadžment bolesti kukuruza. No i pored toga, najbolja strategija u menadžmentu varira u zavisnosti od svake individualne situacije, te je pametno uvek imati dodatne informacije o zemljištu i preduslovima, kada se očekuju veći problemi od bolesti kukuruza.

Lisna palež

Lisnu palež prouzrokuje gljivica exerohilum turrcicum ranije poznata kao Helmintosporium turcicum ili kao seksualni stadijum Setospiarea turcica. To je jedno od češćih oboljenja koja prouzrokuje konstantna oštećenja na lišću kukuruza a koja su danas smanjena zbog uvodjenja genotipova. Gljiva prezimljuje u stadijumu micelije i spora u kukuruznim ostacima. Spore se šire vetrom i vodom. Bolest je favorizovana produženjem perioda vlaženja lišća kišom ili rosom i srednje dnevnim temperaturama iznad 20-32ºC. Ova gljiva ima najmanje 4 rase.

Prvi simptomi se javljaju na donjem lišću. Lisna oštećenja su dugačka 3-15cm, eliptičnog oblika i na početku sivo-zelene boje koje kasnije prelaze u svetlo sive ili tamne boje. U vlažnim uslovima, proizvodi tamno sive spore, ponekad u obliku koncentričnih prstenova i uobičajeno na donjoj lisnoj površini, te oštećenju daje izgled prljavog sivila na površini lišća. Na jako napadnutim biljkama, celo lišće izumire, te individualna oštećenja nisu vidljiva. Na biljkama sa Ht gene ova oštećenja su manja, hlorotična i razvijaju se u linearnim prugama. Ove ozlede ne sporulišu, formiraju se na spoljašnjem omotaču komušine, ali ne mogu da infi ciraju zrna kukuruza.

Oboljenje se kontroliše sa dva tipa rezistentnosti, monogenetskim i poligenetskim. Monogenični tip rezistentnosti ne pokriva otpornost prema svim rasama ove gljive. Tako su hibridi sa HT genom osetljivi na neke rase. S druge strane poligenični tip pokriva rezistentnost prema rasama, ali to nije apsolutna HT rezistentnost. Nivo poligenične rezistentnosti varira između hibrida. Sistemi obrade, rezistetnost hibrida i rotacija useva su veoma značajne mere kontole patogena. Inokulum se može smanjiti smenom useva i reziduama površinskih ostataka dubokom obradom. Fungicidi na bazi mankozeba, propikonazola i hlorotalonila se mogu koristiti za suzbijanje, ali su ekonomski opravdani samo u proizvodnji kukuruza šećerca, kokičara i semenskog kukuruza. Da bi efi kasnost bila dobra, fungicidni program mora da startuje odmah po ostvarenju infekcije, ili ako je zaraza na niskom nivou, 1% ili manje infi ciranog lišća. U uslovima povoljnim za razvoj patogena potrebno je izvesti više od jedne aplikacije.

Palež kukuruza

Palež kukuruza izaziva gljivica Bipolaris maydis (Helminthosporium maydis), seksualna faza Cochliobolus heterostrophus. Posotoje dve različite rase, O i T. Obe prezimljavaju kao micelije i spore u ostacima kukuruza. T rasa može prezimeti i u zrnima kukuruza. Proizvode spore tokom toplog i vlažnog vremena, koje se šire vetrom i vodom. Rasa T je specifično virulentna na genotipovima kukuruza sa muškom sterilnom citoplazmom. Češće je prisutna na parcelama pored reka.

Dok T rasa napada lišće, komušinu klipa, stabljike, liske, peteljke, metlice i klipove, dotle O rasa napada samo lišće. Ponekada se lisne ozlede mogu zameniti antraknozom lišća ili lisnom pegavošću (Helmithosporium spp.). Oštećenja rase O su bronzane boje, pravougaonog oblika sa oivičenjima crvenkasto-braon boje. Oštećenja od rase T su pravougaonog do eliptičnog oblika (0.7 – 1.5 cm širine x 0.7 – 2.5 cm dužine) sa crvenkasto-braon ivicom i okružene su hlorotičnom zonom. Stabljične i lisne infekcije u početku su oblika purpurnih pega sa razvijenim tamno-sivim centrom.

Infekcije na klipu se uočavaju kao sivkasto-crna oštećenja na komušini, koja se potom šire na zrna u vidu crne klobučave plesni. Mlade biljčice od zaraženih zrna najčešće bivaju zahvaćena paležom klobučaste plesni. Hibridi sa normalnom citoplazmom su rezistentni prema T rasi. Poligenična rezistentost je ostvarena za obe rase. Inokulum se može smanjiti rotacijom useva ili smanjenjem površinskih ostataka obradom zemljišta. U reduciranom sistemu obrade, rezistentnost i rotacija useva su veoma značajne mere kontrole. Kada je ostvarena infekcija lišće 1% ili manje, potrebno je izvesti tretiranja na semenskom, kokičaru ili kukuruzu šećercu sa mankozebom, propiconazolom ili hlorotanolinom.

Lisna pegavost

Lisna pegavost je izazvana gljivicom Bipolaris zeicola (Helminthosporium carboum), seksualna faza Cochliobolus carbonum. Poznato je 5 rasa ove gljivice sa različitim karakteristikama virulencije i simptoma. Rasa 0 je skoro avirulentna (nesposobna je da izazove bolest).

Rasa 1 može da zarazi samo nekoliko hibrida. Najviše su raširene rase 2 i 3, s tim što rasa 2 nije specifična za sve genotipove kukuruza, dok je rasa 3 problematična za izvestan broj osetljivih linija kukuruza. Prezimljavaju kao micelije i spore u ostacima kukuruzovine. Spore se rasejavaju vetrom i vodom. Oboljenja su favorizovana visokom vlažnošću vazduha i osrednjim temperaturama.

Rasa 1 izaziva mrke, ovalne do zaokružene ozlede (1 x 3cm) sa koncentričnim zonama na lišću. Proizvodi crnu klobučastu plesan na zrnu. Rasa 2 se karakteristiše duguljastim ili pravougaonim pegama braon boje (0.8 – 1.5 x 3cm) na lišću i sa istim simptomima na zrnu kao i rasa 1. Rasa 3 uzrokuje duge i uzane pruge (do 3cm dužine), bledo bronzana okruženja sa tamnijom ivicom na lišću, lisnom rukavcu i komušini klipa. Jače zaraze mogu da ostvare sve rase i da izazovu propadanje cele lisne mase. Rase 2 i 3 se mogu izolovati i iz zdravog stabljičnog tkiva i iz zrna posle sazrevanja kukuruza.

Danas su dostupni rezistentni hibridi i inbred linije. Inokulum se može smanjiti pravilnom smenom useva i obradom zemljišta. U reduciranom sistemu obrade, rezistentnost i rotacija useva su vrlo značajne mere. Pri zarazi manjoj od 1% počinje se sa zaštitom fungicidima na bazi mankoseba ili propiconazola (Tilt 250, 0.71 kg/ha, Ditane M-45, 2.5 kg/ha).

Mehurasta gar

Mehurasta gar izazvana gljivicom Ustilago zeae (Ustilago maydis) prezimljava u ostacima kukuruza u zemljištu. Gljivica proizvodi crne teliospore, koje su otporne na uslove sredine, tako da izvanredno prezimljavaju u zemljištu. Teliospore niču tokom proleća i leta, a svaka od njih proizvodi četiri manje spore, zvane sporidije, koje se rasejavaju vetrom i vodom. Svi nadzemni delovi biljaka su osetljivi prema patogenu, pogotovu rastuće meristimatično tkivo kukuruza. Soridije mogu da zaraze neoštećene ćelije, ali su značajnija mesta infekcije na oštećenim ćelijama, koja su izazvana od strane insekata ili mehanički polomljenih metlica, kao i oštećenja izazvana kultivacijama ili vetrom oduvanog zemljišta. Bolest favorizuju veće količine azota i đubriva, herbicidna oštečenja, odnosno suvo i toplo vreme.

Snetne guke se formiraju na stablu, lišću, klipu i metlici. Guke su otečena mesta, gale su prekrivene sjajnom beličastom opnom i najčešće poremećenim rastom. Membrane često pucaju otkrivajući crno-braonkastu masu ili crni prah teliospora. Uobičajeno gale ne pucaju na lišću, jer su u formi suve i tvrde mase. Na stabljikama, gale prouzrokuju gubitak prinosa preko zakržljavosti ili poleganjem biljaka. Infekcije preko svile rezultiraju u zamenu zrna ili preobraćanje zrna u snetnu galu.

Danas postoje manje osetljivi hibridi. Rotacija i obrada ne utiču na pojavu sneti, pošto teliospore prezimljavaju dobro u zemljištu. Izbegavanjem mehaničkih oštećenja od kultivacije smanjuje se rizik od bolesti. Isto važi i za održavanje balansiranog đubrenja i oštećenja od herbicida.

Prašna gar

Prašnu gar prouzrokuje gljivica Sporiosorium holci-sorghi (Sphacelotheca reliana), koja prezimljuje u stadijumu teliospore u zemljištu i infi cira tačke rasta mladih biljaka. Sistematično se prvobitno razvija u klipu i metlici. Manje zemljišne vlage i temperature između 20 i 25 ºC su optimalne za ostvarenje infekcije. Bolest je izraženija na zemljištima sa nedostatkom azota. Teliospore mogu dolaziti i iz semena, ali to nije značajan izvor inokulacije. Prvi simtomi se zapažaju na već formiranim klipovima i metlicama, u obliku gluka. Vrlo retko se javlja na lišću. Gale su na početku pokrivene tankim slojem tkiva koje kasnije puca izbacujući masu cnih spora, končaste forme koje naseljavaju vaskularne snopaste sudove. Klipovi mogu biti neplodni i često zamenjeni sa proliferacijom lisnog tkiva. Cele biljke mogu biti zahvaćene, pošto teliospore prezimljavaju dobro u zemljištu. Na lišću gale se uočavaju kao uske, duge pruge. Oboljenje se može reducirati izbegavanjem oštećenja od kultiviranja i herbicida uz primenu odgovarajuće ishrane biljaka. Većina hibrida je otporna. Rotacijom useva se reducira količina inokuluma, ali neki sojevi gljivica mogu da infi ciraju i kukuruz i sirak. Rana prihranjivanja mogu smanjiti osetljivost pojedinih hibrida. U proizvodnji semena, zemljišni fungicidi mogu da smanje inokulum, ali se njihova primena retko sprovodi.

Plamenjača kukuruza

Plamenjaču kukuruza izaziva zemljišna gljivica Sclerophtora macrospora, koja prezimljava u formi oospore, bilo u zaraženom tkivu ili u zemljištu. Tokom perioda poplava, oospore klijaju i proizvode plivajuće zoospore, koje zaražavaju mlade tačke porasta na mladim izdancima. Ova gljivica napada i žitarice, sirak i travne korove. Stoga, patogen može ostati prisutan na poljima mnogo godina na kojima nije uzgajan kukuruz.

Gljivica izaziva deformacije ili kržljavost biljaka kukuruza. Metlicu zahvata proliferacija, što rezultira u pojavu grma na vrhu biljke, po čemu je oboljenje dobilo ime “ludi vrh”. Internodije mogu biti duže ili kraće, što može da izazove proliferacije u formi pucanja klipa, sužavanje lišća u obliku kaiševa, suvišnog bokorenja ili odsustvom formiranja metlica i klipova. Mere zaštite su danas nepoznate.

Mozaična kržljavost

Mozaična kržljavost izaziva virus, poznat kao Potivirus mozaika krzljavosti kukuruza (MDMV). Postoji nekoliko sojeva koji mogu zaraziti kukuruz, uključujući i rani soj MDMV-B, koji je Potivirus mozaika šećerne repe. MDMV prezimljava prioritetno u divljem sirku i prenose ga lisne vaši na kukuruz. Shodno tome, sve monokotiledone kulture i travni korovi, uključujući i divlji sirak su osetljive na MDMV. Virusne čestice se prenose u toku 6 časova preko usnih delova lisnih vašiju. MDMV-B ne prezimljava u divljem sirku i očigledno se prenosi sa drugih domaćina na kukuruz.

Tokom rasta sirka dešava se infekcija, koju prenose pokretni stadiji na kukuruz. Simtomi su jasno izraženi na mladim biljkama, koje su inficirane uoboljenja kukuruza toku bokorenja žitarica ili šestog-sedmog lista kukuruza. Biljke zaražene u periodu oprašivanja mogu izgledati normalno, bez primetnih simptoma. U početku, biljke imaju šarenolike tačkice ili mozaik svetlih i tamno-zelenih uskih pruga na mladom lišću. Parazit izaziva skraćenja internodije koje uzrokuju kržljavost i čuperkast izgled biljaka. Kako biljka i temperature rastu, simtomi često nestaju, te mlado lišće postaje izrazito žuto.

Inficirane biljke su predisponirane prema truljenju korena i mogu biti sterilne ili da imaju male klipove sa neoformljenim zrnima.

Postoje rezistentni hibridi prema ovom virusu. Suzbijanjem korova smanjuje se širenje bolesti sa trava. Suzbijanje sirka sa modernim herbicidima u kukuruzu i u dikotiledonim kulturama smanjuje se mogućnost pojave MDMV. Rano zasejan kukuruz izbegava oštećenja, zbog toga što lisne vaši ne uspevaju da se razmnože, a mlade biljke su prošle visoko osetljive faze ponika.

Dr Mladen Marković,
naučni savetnik

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.