četvrtak, 17. novembar. 2011. 22:11

Na ideju da pokrene jedan poseban program oplemenjivanja kukuruza namenjenog pecarošima, stručnjaci iz Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, došli su iz razgovora sa gospodinom Zoranom Melegom, proizvođačem hrane za ribe i specijalnih mamaca za pecaroše.

Dr Jocković: Naši pecaroši su osvajali i osvajaju prva mesta na takmičenjima evropskih i svetskih razmera. Pokušali smo da sva dosadašnja znanja iskoristimo kada su kukuruz i pecaroši u pitanju. Od specifičnog ukusa koji oni zahtevaju, dakle, ne samo da bude šećerac već i određenog hemijskog sastava, pa do boje. Pokrenuli smo jedan program koji ide već tri godine i verujemo da ćemo uspeti da napravimo nešto što na ovim prostorima, a i šire, nije postojalo i da će pecaroš i biti zadovoljni.

AP: Ko su članovi tima koji rade sa Vama na ovom projektu?

Dr Jocković: U ovom momentu program vodi gospodin Stevan Marcikić, moj saradnik, i jedna grupa od nekoliko tehničara. Koristimo usluge gospodina Melega i njegovih kolega koji testiraju te naše nove materijale i samo oni za koje oni kažu da su prošli test, da su imali određene efekte u toku pecanja, samo takve koristimo u daljem ciklusu oplemenjivanja. Moram da kažem da je to dosta složen program tim više što su relativno skromna saznanja iz te oblasti. Zaista moramo puno toga i da naučimo, a istovremeno i da praktično ugradimo u nove materijale. Naš Institut ima zaista sve uslove, od tehničkih do ljudskih kapaciteta za realizaciju projekta. Očekujemo da ćemo uz pomoć ljudi koji dolaze sa strane, profesora sa drugih fakulteta i iz inostranstva, da ćemo svi zajedno uspeti da stvorimo hibride koji će biti specijalno namenjeni za pecaroše, dakle iz one grupe specijalnih hibrida u koje ubrajamo šećerce, kokičare, visokouljane i visokoproteinske hibride.

AP: Koja je razlika u tehnologiji gajenja između standardnih hibrida i ovih?

Dr Jocković: Standardni hibridi su hibridi takozvanog standardnog kvaliteta, koji imaju iza sebe stogodišnje oplemenjivanje. Oni su dovoljno kvalitetni da mogu da podnose i stresne uslove, sušu itd. Ovo su specifični hibridi koji će zahtevati specifične uslove, daleko više pažnje i nege. U tom smislu ne treba očekivati da će oni imati prinose kao hibridi standardng kvaliteta. Na primer, visokouljani hibridi koji su specijalo stvarani, u proseku imaju prinos ni`i od 10-20 % od standardnih. Očekujem da hibridi namenjeni našim pecarošima neće imati niži prinos od 30% u odnosu na standardne. Ali sve to zavisi od toga kakav će to hibrid biti u smislu dužine vegetacije, koja je takođe bitna za konačan prinos. Kod hibrida standardnog kvaliteta imamo u našim uslovima osam grupa, FAO 100 do FAO 800. Znači, FAO 100 su najraniji, FAO 700 i 800 su najkasniji, pa shodno tome zavisi njihov prinos. Tako će i prinos ovih specifičnih hibrida zavisiti i od toga kojoj će FAO grupi zrenja pripadati. Oni najraniji svakako će imati niže prinose. Ali očekujem da taj pad prinosa ne bude veći od 30%. Potrudićemo se da ih toliko unapredimo i oplemenimo da zadovolje prinose.

AP: Da li se zrno bere u punoj tehnološkoj zrelosti?mamac-za-ribe

Dr Jocković: I tu imamo različitih situacija. Imamo potrebe za berbom u punoj tehnoloskoj zrelosti onoga što će se čuvati duže vreme. Imamo potrebe i zahteve da se bere u tehnološkoj zrelosti, odnosno u momentu kada je on sa svojim specifičnostima najpovoljniji za ribe odnosno za pecaroše. U svemu tome moramo još puno da sarađujemo i sa tehnolozima i sa ljudima koji se bave tim poslom kako bi znali šta oni žele i kako to da izvedemo jednostavno. Mi takva saznanja u ovom momentu još nemamo.

AP: Koliki je potencijal tržišta takvog proizvoda kod nas i u svetu?

Dr Jocković: Moram da kažem da je on zaista iznad mojih očekivanja, tim više što iz dana u dan broj zainteresovanih ljudi raste. Verujte mi na reč, po meni, to su već desetine tona i vagona specijalne hrane za ribe i mamaca za pecaroše.

AP: Da li će se isplatiti poljoprivrednicima da ih gaje?

Dr Jocković: Ja očekujem da će se svakako isplatiti. Tim više što svi ti specifični hibridi imaju i imaće specifičnu cenu. U našim uslovima, u ovom trenutku svakako da se skoro ne isplati raditi na specifičnim hibridima tipa visokouljanih i visokoproteinskih, zato što oni imaju gotovo istu cenu kao i hibridi standardnog kvaliteta. Ali već kokičari i šećerci imaju sasvim drugačiju cenu i vidim da je potreba za njima sve veća. Pogotovo je potražnja za šećercima sve veća, a očekuje se da takva bude i u narednom periodu, jer ga sve zapadnoevropske i da kažemo bogatije zemlje sve više uvode u svakodnevnu ishranu. Gotovo je nemoguće videti bilo koji obrok u Americi bez šećera na stolu. Prema tome, očekujemo da će i cena ovih specifičnih hibrida za ribe odnosno pecaroše biti adekvatna i da će se proizvođačima svakako isplatiti.

AP: Planira se dalja selekcija?

Dr Jocković: Da, planiramo da ubrzamo ovaj proces. U tom smislu koristimo zimske generacije koje su u Meksiku i Argentini kako bi u toku jedne godine imali dve-tri generacije i kako bi taj period stvaranja novih hibrida skratili sa 12-15 na 6-7 godina. Očekujemo da ćemo za tri do četiri godine imati hibrid koji će biti registrovan za pravljenje mamaca za ribe odnosno za pecaroše.

AP: Ima li u ovom trenutku merkantilnih količina tih selekcija?

Dr Jocković: Gospodin Zoran Meleg koristi svakako već te naše materijale, ali moram da kažem, to su materijali iz programa oplemenjivanja. Znači, to nisu hibridi u završnoj fazi koje mi možemo prodavati ljudima da seju na svojim njivama i da proizvode. To je samo deo materijala iz programa koji je u toku, ali upravo nam njegova saznanja koriste da vidimo sa kojim materijalom dalje da nastavimo. Gospodin Meleg i njegova ekipa pecaroša nam kažu koji materijal radi, odnosno koji je atraktivan za ribe, koji nije itd. Zatim sa odabranim materijalima nastavljamo dalje i me|usobno ih ukrštamo. To su tzv. programi rekurentne selekcije, odnosno povećanja frekvencije poželjnih gena za neko svojstvo. U ovom slučaju je to svojstvo atraktivnost za ribe. Znači pokušavamo da što više poželjnih gena koji ribama najviše odgovaraju ugradimo u novi genotip. To je sve vrlo složeno, tim više što na na naučnoj osnovi na našim prostorima to niko do sada nije radio.

AP: A u svetu?

Dr Jocković: Ja nemam saznanja ni u svetu da je to neko radio.

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.