среда, 23. новембар. 2011. 14:11

Oboljenja zvana plesnivost klipova kukuruza su najveći i trajan problem u proizvodnji i skladištenju kukuruza u našoj zemlji. Problem počinje u polju, a završava se u skladišnom prostoru. Rezultat je mali prinos i nikakav kvalitet zrna i prerađevina od kukuruza. Najžešći uzročnici plesnivosti klipova kukuruza su gljive iz rodova Fusariuma, Giberella, Diplodia i Aspergillusa.

Fuzariozne plesnivosti klipa i zrna

Fuzariozne plesnivosti klipa i zrna su najsnažnija oboljenja kukuruza. Izazivaju ga gljivice iz roda Fusarium, pri čemu je F. Moniliforme primarna vrsta. Do oboljenja dolazi u raznolikim vremenskim uslovima. Gljiva izaziva trulež stabljike i kolonizira bilo koji deo biljke kukuruza. Prezimljuje u ostacima kukuruza i izumrlim korovskim biljkama. Nalazi se i na semenu kukuruza. Fuzariozne spore šire se vetrom i kišom na svili klipova kukuruza. Infekcije se odigravaju kroz rane od insekata ili bilo kojim drugim ozledama na zrnima. Insekti takođe deluju kao vektori. F. Moniliforme je rasprostranjeni patogen u celom svetu, a neke infekcije potiču od gljive koja je ušla u klip iz stabljike. Nekoliko fuzarioznih vrsta koje izazivaju plesnivost klipova proizvode štetne toksine, te dalju pažnju treba usmeriti na ishranu sa plesnivim kukuruzom. Fuzariozne vrste obično oštećuju biljke u polju, ali mogu biti i {tetnije u skladištima ako je vlaga 18% ili vi{a u zrnima kukuruza.

Simptomi počinju na bilo kojem delu klipa, u vidu bledo ružičaste do narandžastoljubičaste boje mekane plesni. Često truljenje počinje na oštećenim zrnima od strane insekata. Uobičajeno fuzariozna trulež ne zahvata ceo klip, a napadnuta zrna su razbacana ili su skupljena u obliku grozdova po celom klipu. Inficirana zrna su često preplanulo žućkastosmeđe boje, ponekad braon obojena ili su posuta belim prugama.

Giberliozna plesnivost klipa

Giberlioznu plesnivost klipa prouzrokuje Gibberella zeae, seksualni stadium Fusarium graminearum, koja istovremeno izaziva i trulež stabla. Prezimljava u ostacima kukuruza. Spore se šire kišom i vetrom. Zaraza se ostvaruje preko svile klipa, koja je najosetljivija u periodu od 2 do 6 nedelje posle pojavljivanja. Stalno proizvodi mikotoksine vomitoksin, zearalenon i druge. Uobičajene štete su u polju i u skladištima kad je vlaga u zrnima 18 i više procenata.

Giberliozna plesnivost klipa se najčešće identifikuje kao bela ili ružičasto obojena plesan. Skoro uvek počinje od vrha klipa. Komušina i svila klipa su jako priljubljene uz oklasak zbog preterane priljubljenosti plesni na komušini i svili. U težim slučajevima, ružičasta plesan je vidljiva spolja na vrhu komušine klipa. U nekim slučajevima oboljenje je suviše bledo, pa se lako uočava po beloj boji plesni. U ovakvim slučajevima je skoro nemoguće razlikovati giberlioznu plesan od fuzariozne bez korišćenja mikroskopa. Destruktivnost ove truleži je najopasnija kad zahvati ceo klip.

Diplodiozna trulež klipa

Diplodiozna trulež klipa je vrlo destruktivna, ali nije tipična za kukuruz kao prethodne. Prouzrokuje je gljivica Stanocarpella maydis, više poznata kao Diplodia maydis i prouzrokovač diplodne truleži stabljike kukuruza. Prezimljava u obliku micelije, spora ili piknida na ostacima kukuruza ili na semenu. Spore se primarno šire kišnim kapima, pogotovo kada se odbiju od čestice tla ili zemljišne prašine. Procesi zaraze ovog oboljenja su nerazumljivi, ali se infekcije prvo ostvaruju pri osnovi klipa. Oštećenja od kukuruznog plamenca u rukavcu klipa su ulazna vrata za parazit. Bolest favorizuje hladno i vlažno vreme tokom formiranja i nalivanja zrna. Padavine tokom avgusta, septembra i oktobra su u korelaciji sa jačinom napada i brzinom širenja diplodne truleži klipa. Ne zna se ili nije pouzdano da proizvodi štetne toksine. Ne izaziva štete u polju, ali je problem pri skladištenju ako je vlaga 18% i više u zrnima tokom sazrevanja, berbe i skladištenja klipova ili zrna kukuruza.

Ova gljiva prvo se zapaža kao bela plesan, počinjući od osnove klipa. Plesan i cela zrna se potom preobražavaju u sivobraon boju i trulež uobičajeno zahvata ceo klip. Plesan je očevidna na spoljnoj komušini ili rukavcu klipa. Istaknuta karakteristika diplodne truleži je pojava izraslina u vidu crnih tačkica ili kvrga, odnosno izraslina od crnog piknida na plesnivoj komušini ili zrnima. To su piknidi gljive, gde se proizvode nove spore.

Aspergilioze klipa i truleži zrna

Aspergilioze klipa i truleži zrna su karakteristične za tople i suve areale i godine. Prouzrokovači su Aspergillus flavus i A. Prasiticus, poznate kao skladišne gljive, ali izazivaju trulež klipa kukuruza u polju. Mogu da se razvijaju na temperaturama višim od 35ºC, na zrnima čija je vlaga niža od 16 %. Prezimljuje u biljnim ostacima ili na uskladištenom kukuruzu. Spore se šire vetrom i insektima. Infekcije se ostvaruju preko insekatskih ozleda ili drugih rana ili preko svile.

Ove gljive proizvode čuvene i štetne toksine kukuruza, alfatoksine. Ove gljive se lako determinišu i identifikuju u kukuruzu, jer proizvode fluorescentne komponente pod crnom svetlošću, koja potencira potrebu za test na alfatoksine.

Plesnivost klipa i zrna – suzbijanje

Preventivne mere su teške i neizvodljive zbog zavisnosti od vremenskih uslova i ograničenih efekata agrotehničkih mera. Kontrola oboljenja se svodi na poboljšanje berbe ili žetve i skladištenja sa ostvarenim prinosom klipa ili zrna kukuruza.

Prva mera predohrane je setva rezistentnijih hibrida, ali rezistentnost prema plesnima klipa varira u okviru hibrida, sorti i linija, mada ne postoji potpuna otpornost. Hibridi sa skidanjem komušine ispoljavaju tendenciju manje osetljivosti prema giberlioznoj truleži klipa, ali i mogućnosti za veću osetljivost zrna da budu oštećena od skladišnih insekata (žitni i pirinčani žižci, moljci brašnari, Rizoperta).

Suzbijanjem kukruznog plamenca, pregljeva, moljaca i kukuruzne zlatice se na najjednostavniji način reduciraju fuzariozne plesnivosti klipa. Rotacija useva donekle može blažiti pojavu plesnivosti, ali samo ako je u pitanju diplodna plesnivost klipova kukuruza.

Obavezni su pregledi polja u fazi formiranja i nalivanja zrna sa ciljem identifikacije i regionalizacije areala raširenosti i mogućih problema zbog plesnivosti. Žetvu takvih parcela uraditi što je pre moguće radi sprečavanja razvoja i rasprostiranja patogena plesnivosti. Dobro spremljeni kombajni mogu značajno da smanje štetu, jer su oštećena zrna značajno osetljivija na prouzrokovače oboljenja. Podešeni i prilagđeni kombajni se koriste da spreče odbacivanje trulih i zrna lake težine tokom kombajniranja.

Čišćenjem zrna pre su{enja uklanjaju se fine čestice, koje su najčešće i najplesnivije i sa najviše toksičnih komponenti na površini komušine, klipova i zrna. Plesiva zrna moraju se su{iti odmah i brzo skinuti vlagu do 15% ili manje do 13-14% ako se planira dugoročno skladištenje. Držanje zrna, čak i za vrlo kratko vreme može rezultirati u pravu plesan, koja će proizvesti veliku količinu toksičnih supstanci.

Da ne bi bilo problema sa plesnima, ne treba sušiti odmah, već to mora imati ekonomsku opciju u brzini i sušenju na visokim temperaturama. Iza toga zrna se hlade u očišćene binove pre skladištenja novog roda. Obavezne su aeracije i stalna eleviranja uskladištene robe sa periodičnim kontrolama kondenzacije, ravoja plesni i suzbijanje skladišnih inseata (žižci).

Antifungalne supstance, kao što je propionska kiselina (Popcorn) mogu da retardiraju ili zaustave razvoj i porast plesni u skladištu, ali ne subijaju prisutne gljivice i ne uništavaju formirane toksine. Nedostaci propionske kiseline se odnose na korišćenje zrna i cene koštanja. Plesniva zrna se moraju ispitati na sadržaj mikotoksina pre stavljanja u promet, preradu ili ako se koriste u ishrani ljudi, domaćih životinja i divljači. Izbor ranostasnih hibrida spada u najefikasnije mere u našim uslovima. Ukoliko je zaraza ostvarena u polju, za preporuku je siliranje celih biljaka kukuruza ili zrna, mlevenje klipova, prevremena žetva i sušenje ili konzerviranje preparatima na bazi propionske kiseline. Kod prirodnog su{enja klipova u ko{evima koriste se promajna mesta u pravcu dominantnih vetrova ili se izvode zadimljavanja sa prirodnim materijalima (slama, drvo, šaša i dr.).

Dr Mladen Marković, naučni savetnik

Delta holding, Agrar, Beograd