понедељак, 19. септембар. 2011. 01:09

Poljoprivreda je delatnost u kojoj se angažuje velika količina novčanih sredstava svake godine, bilo da se radi o ulaganju novca u repromaterijal, bilo da se radi o ulaganju u nove zasade, osnovno stado, navodnjavanje i ostale dugoročne investicije.

Svima je jasno da poljoprivrednici i poljoprivredna preduzeća ne mogu sama finansirati ovako velika ulaganja, pogotovu u uslovima nelikvidnosti u kojima se naša poljoprivreda nalazi već duže vreme. Zdravi izvori finansiranja su ne samo preduslov za povećanje obima proizvodnje, već i za održavanje postojećeg nivoa koji se smatra kao prihvatljiv samo u kratkom roku. Svako komercijalno gazdinstvo, preduzeće ili zadruga koja želi da uspešno posluje i proširuje obim svoje proizvodnje poljoprivredni kredit vidi kao jedini način da dođe do gotovog novca koji im je preko potreban. Poljoprivredni kredit bi, dakle, trebalo pogledati u pravom svetlu, kao alatku koja nam otvara opciju da uradimo željene stvari koje bi rezultirale nekom koristi za nas. Poljoprivredni kredit daje mogućnost da tuđim novcem korisnik kredita poveća svoj profit, odnosno ostvari korist veću od cene koju je platio za korišćenje kredita.

Specifičnost poljoprivrede u odnosu na druge delatnosti je upravo ta da u poljoprivrednoj proizvodnji postoji mnoštvo različitih grana proizvodnje koje se bitno razlikuju jedna od druge po potrebi za novčanim sredstvima. Glavno pitanje u sadašnim uslovima poslovanja jeste mogu li banke koje se bave kreditiranjem poljoprivrede izaći u susret potrebama poljoprivrede kako sa stanovišta visine potrebnih sredstava, tako i sa stanovišta prilagođavanja cena i rokovima otplate kredita. Cilj ovog teksta je da čitaoce bliže upozna sa uslovima koji vladaju na domaćem tržištu kredita i osnovnim faktorima koje moraju uzeti u obzir prilikom uzimanja kredita. Želimo da prikažemo zahteve obeju strana i zajmodavca i zajmoprimca kako bi pomogli bolje razumevanje procesa kreditiranja.

Poljoprivredni kredit predstavlja ugovorni sporazum po kojem klijent-zajmotaražilac prima novac od zajmodavca uz dogovor da se taj novac vrati. Poljoprivredni kredit nije besplatan i kao cenu korišćenja pozajmljenog novca primalac kredita plaća kamatu (interes) zajmodavcu. To je jedini logičan način po kome se ciklus ponovnog pozajmljivanja može nastaviti.

Krediti se po dospelosti mogu podeliti na kratkoročne, srednjoročne i dugoročne. Ova podela je uslovna jer može da zavisi od poslovne politike banke ili uslova koji vladaju na domaćem tržištu. Primer za ovakvu tvrdnju nalazimo u domaćem tržištu na kome se krediti sa rokom dospelosti od 5 godina smatraju od strane pojedinih banaka za dugoročne kredite. Možda je bitnija ona podela po kojoj se krediti dele na kredite za obrtna i osnovna sredstva.

U poljoprivredi se daju krediti koji se koriste za kupovinu:

1. repro materijala,

2. obnovu i proširenje osnovnog stada,

3. podizanje višegodišnjih zasada,

4. kupovinu mehanizacije i sredstava za irigaciju,

5. podizanje, proširenje i obnovu proizvodnih objekata i

6. kupovinu zemljišta, itd.

U našoj zemlji postoji mnoštvo banaka koje se bave davanjem kredita u oblasti poljoprivrede. Odlučili smo da prikažemo grupu banaka koje su 19.09.2007. potpisale ugovor sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede o realizaciji kratkoročnih i dugoročnih kredita za registrovana poljoprivredna gazdinstva. Ovi krediti predstavljaju trenutno najpovoljnije kredite u oblasti poljoprivrede na domaćem tržištu. Banke koje su potpisale sporazum sa ministarstvom su: Hipo alpe-adria-bank a.d. Beograd, Čačanska banaka a.d. Čačak, NLB Kontinental banka, Poljoprivredna banka Agrobanka a.d.Beograd, Panonska banka a.d. Novi Sad, Komercijalna banka a.d. Beograd, Univezal banka a.d. Beograd, Volksbank a.d. Beograd, Vojvođanska banka a.d.Novi Sad, Kredi Banka a.d. Kragujevac, Metals banaka a.d.Beograd.

One imaju istu kamatnu stopu za kredite koje odobravaju registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Kamatna stopa za kratkoročna kredite kod ovih banaka iznosi 6% na godišnjem nivou, dok za dugoročne kredite iznosi 2.25% godišnje plus 0.75% od iznosa ostatka glavnice duga po kreditu na godišnjem nivou.

Uslovi kreditiranja

Kamatne stope i uslovi otplate kredita ključni su faktori koji utiču na to da li će neko lice uzeti kredit od neke banke. Kamatna stopa može biti nominalna (NKS) i efektivna kamatna stopa (EKS). Efektivna kamatna stopa predstavlja pravu cenu kredita, jer ona u sebe uključuje sve troškove koje banka zaračunava za korišćenje kredita. Konkretno

EKS u sebe uključuje:

1. nominalnu kamatnu stopu,

2. iznos naknada i troškova koje banka obračunava klijentu u postupku odobravanja kredita,

3. iznos naknada i troškova koji su poznati na dan obračuna.

Na šta još treba obratiti pažnju

Osnovni faktori koje svako lice mora uzeti u obzir prilikom odabira banke kod koje će se zadužiti su:

1. visina otplate – ukupne, godišnje, polugodišnje i mesečne

2. ročnost kredita- vreme otplate kredita

3. efektivna kamatna stopa – stvarna cena kredita

4. obezbeđenje koje banka traži – menica, hipoteka, žirant

5. obavezni depozit klijenta

6. grejs period

7. indeksirani kredit- kredit čija je otplata vezana za stranu valutu

8. varijabilna ili fi ksna kamatna stopa

Visina otplate pokazuje kolike su novčane obaveze korisnika kredita prema banci, bilo da posmatramo njihov ukupan iznos ili njihov iznos na godišnjem, šestomesečnom ili mesečnom nivou. Važnost visine novčanih otplata je u tome jer nam pokazuju da li možemo da izmirimo naše obaveze prema banci pri svakoj otplati rate kredita. Nemogućnost isplate obaveza prema banci povlači sa sobom zatezne kamate koje imaju za posledicu povećanje troškova poslovanja.

Ročnost kredita odnosi se na vreme korišćenja kredita i bitna je sa stanovišta visine pojedinačne otplate. Što je rok korišćenja kredita duži pojedinačna otplata je niža, ali je i ukupna kamata veća. Bitno je da je ročnost kredita usklađena sa njegovom namenom. Znači da krediti koji se koriste za investicije u osnovna sredstava, koja se koriste u dužem vremenskom periodu moraju biti dugoročni, jer od toga zavisi koliki će biti troškovi koji terete investiciju, odnosno sama likvidnost i rentabilnost investicije. Kod kredita iz podsticajnih sredstava Ministarstva poljoprivrede rok otplate dugoročnih kredita je 5 godina, izuzev za podizanje zasada viniove loze i jezgrastih voćnih vrsta gde je rok otplate 10 godina.

Efektivna kamatna stopa najbrže pokazuje konkurentnost kredita koji daju različite banke. Ona je bitan činilac prilikom odlučivanja kod koje banke uzeti kredit. EKS nije fiksno propisana za sve klijente banke već zavisi od kreditnih uslova banke i prethodne saradnje sa klijentom. Efektivna kamatna stopa zavisi od tipa kredita, ročnosti kredita, boniteta korisnika kredita i postojeće saradnje sa bankom. Efektivna kamatna stopa ima odlućujući uticaj na opredeljenje da li uzeti i kod kog uzeti kredit. Narodna banka Srbije propisala je obavezu bankama da ističu podatak o EKS.

Vrlo često banke prilikom izdavanja kredita od klijenta zahtevaju obezbeđenje kredita bilo putem menice, hipoteke, žiranta, zaloga i jemstva. Postojanje uslova obezbeđenja kredita kroz bilo koji oblik predstavlja dodatni trošak kredita jer se bilo koja vrsta obezbeđenja plaća. Kod dugoročnih kredita kao vid obezbeđenja javlja se hipoteka nad određenom vrstom dugoročno vezane imovine. Kod hipoteke postoji zahtev da imovina koja je opterećena hipotekom mora imati veću vrednost od odobrenog kredita. Kada hipoteka ne bi postojala banka bi kreditni rizik prenela na kamatnu stopu koja bi bila znatno viša u tom slučaju.

Obavezni depozit kod uzimanja kredita povećava cenu kredita jer je to novac koji stoji na računu banke i ne može se koristiti sve dok traje otplata kredita. Postojanje obaveznog depozita znači da banka korisniku pozajmljuje manje novca nego što on otplaćuje. Visina obaveznog depozita može biti uslovljena kreditnim rejtingom klijenta kod banke.

Grejs period predstavlja period u kome otplata kredita miruje za vreme njegovog trajanja. Postoje dve varijante grejs perioda, onaj u kome se plaća samo prispela kamata bez glavnice i onaj u kome nema otplate ni kamate ni glavnice. Grejs period je posebno značajan za poljoprivrednu proizvodnju jer većina investicija počinje da daje efekte tek posle određenog perioda. Grejs period može povoljno uticati na likvidnost i rentabilnost investicije, što je osnovni preduslov za njenu realizaciju. Trajanje grejs perioda zavisi od vrste investicije i varira od banke do banke, te se treba dobro informisati o uslovima. Obično se odobrava kredit sa grejs periodom od 1-3 godine, dok u pojedinim slučajevima može biti i 5 godina (kod podizanja zasada vinove loze).

Indeksirani kredit je kredit čije su rate prikazane u stranoj valuti (najčešće EUR), a plaćaju se u dinarima po srednjem bankarskom kursu NBS na dan plaćanja. Krediti sa valutnom klauzulom predstavljaju zaštitu banke od kretanja deviznog kursa, čime su taj rizik prenele na korisnike kredita. Kod ovih kredita otplata rate kredita će zavisiti od kretanja na deviznom kursu. Npr. ako je rata 100 EUR, a kurs 80 din. na dan otplate rata će iznositi 8000 din. Ukoliko dođe do promene na kursu pa je evro 81 din. na dan otplate, onda će otplata rate iznositi 8100 din. Krediti koji su vezani za stranu valutu imaju po pravilu i manju EKS od kredita kod kojih su rate otplate obračunate u dinarima.

Kratkoročni krediti imaju fi ksnu kamatnu stopu, što znači da nema promene visine kamatne stope u toku korišćenja kredita. Situacija sa srednjoročnim i dugoročnim kreditima je drugačija jer se na njih primenjuje varijabilna kamatna stopa. Varijabilna kamatna stopa znači da se ona menja u zavisnosti od kretanja kamate na međubankarskom tržištu. U ugovorima o kreditu stoji da se podešavanje varijabilne kamate vrši na tromesečnom, šestomesečnom i godišnjem nivou i na ovu stavku ugovora treba obratiti posebnu pažnju. Varijabilna kamatna stopa je mač sa dve oštrice, jer ako raste kamata na međubankarskom tržištu raste i kamata korisnika kredita, dok kod pada stope na međubankarskom tržištu pada i kamatna stopa na korisnikov kredit. Poljoprivredni krediti na domaćem tržištu su uglavnom vezani za EURIBOR (Evropska međubankarska stopa). Pod kojim će uslovima korisnik kredita dobiti kredit od banke zavisi od toga kako se predstavi banci i od prethodne saradnje sa bankom. Prilikom davanja kredita banke uzimaju u obzir poslovne ugovore koje je klijent sklopio, klijentov biznis plan, imovinu koju klijent poseduje, likvidnost i solventost klijenta, izveštaj kreditnog biroa, fi nansijske izveštaje klijenta, itd. Time banka želi što realnije da proceni koliki rizik klijent predstavlja za banku.

Pre uzimanja kredita treba dobro razmotriti neophodnost uzimanja kredita. Najbitnije je smanjiti troškove kreditiranja, a to se može postići jedino putem dobrog izbora banke, što je jedino moguće putem kvalitetnog informisanja. Kod kredita je obavezan moto: tri puta meri, jednom seci – pa onda dobro premerite.

Srđan Stamenković, dipl. ing.