subota, 13. avgust. 2011. 13:08

obrada zemljištaNažalost, moramo konstatovati činjenicu da se kod nas još uvek u velikoj meri, osnovna obrada zemljišta u voćnjacima i vinogradima podrazumeva raone plugove koji ne daju željene rezultate. U svetu se, kada je u pitanju obrada zemljišta , uspešno koriste i druga oruđa, a nadamo se da će uskoro i u našim zasadima raoni plugovi biti zamenjeni prikladnijim mašinama i oruđima koja postižu znatno bolji kvalitet rada. Ovo se prvenstveno odnosi na razne rotirajuće mašine. Neke od tih mašina se i kod nas koriste kao što je rotaciona sitnilica (rotofreza) koja ne daje dobre rezultate zbog velikog broja obrtaja i suvišnog usitnjavanja zemljišta, ali i nepovoljnog odlaganja zemljišta.

Rotacioni ašov

Obrada zemljišta sve više se vrši ovom mašinom, kako u voćarstvu i vinogradarstvu, tako i u ratarstvu. Prednost ove mašine je nesumnjiva što pokazuje povećanje proizvodnje, naročito u Italiji i drugim evropskim zemljama. Prototip rotacionog ašova u sadašnjem obliku rešenja pojavio se još 1960. godine upravo u Italiji.

Rotacioni ašov je dobio naziv zbog toga što mu radni elementi rotiraju i pri tome u priličnoj meri oponašaju rad čoveka sa ašovom: zasecanje zemljišne plastice u vertikalnoj ravni, otkidanje u horizontalnoj – podizanje i odlaganje sa okretanjem plastice. Međutim, rotacioni ašov ne izvodi postupak okretanja zemljišne plastice, jer je taj postupak vrlo zahtevan sa konstruktivnog stanovišta.

Glavni delovi rotacionog ašova su: uređaj za prikopčavanje na traktor, osnovni ram mašine, kardansko vratilo sa spojnicom, razvodna kutija sa trobrzinskim menjačem, kolenasto vratilo sa radnim elementima, rastresač u obliku rešetke i klizači ili točkovi za regulisanje dubine rada. Razvodna kutija je veza i prenosnik snage između spojnice i kolenastog vratila sa radnim elementima. Smeštena je u centralnom delu rotacionog ašova i omogućava fina podešavanja broja obrtaja kolenastog vratila ašova pri konstantnoj brzini kretanja traktora. Na taj način je omogućeno biranje optimalnog režima obrade i maksimalno iskorišćavanje potencijala celog agregata. U zavisnosti od stanja zemljišta mogu se birati različite kombinacije između brzine kretanja traktora, broja obrtaja priključnog vratila, broja obrtaja kolenastog vratila ašova i dubine obrade.

Kolenasto vratilo, za razliku od samih ašova pravi punu rotaciju. Na svaki leteći rukavac kolenastog vratila pričvršćen je nosač radnog elementa. Prilikom udara ašova o zemljište, pogotovu o suvo i zbijeno, ležišta kolenastog vratila trpe velika opterećenja. Nosač radnog elementa na svom donjem delu pričvršćen je za još jedan zglob koji mu omogućava pomeranje napred–nazad. Radni elemenat (ašov) sa kratkim nosačem učvršćen je vijčanom vezom za glavni nosač. Ovakva veza omogućava laku i jednostavnu izmenu radnog elementa.

Efekat razbijanja zemljišta

Rastresač u obliku rešetke ima ulogu da sitni (rastresa) otkinute komade zemljišta. S obzirom da prilikom odsecanja plastice nema mrvljenja, to se ostvaruje tako što ašov veoma energično odbacuje plasticu, koja udara o rešetke rastresača, gde se javlja efekat razbijanja a ne efekat sabijanja zemljišta. Rastresač je kruto vezan za ram i postavljen tako da sa podlogom zaklapa ugao od oko 45°. Pretpostavlja se da odbačeni komadi zemlje udaraju o elemente rastresača pod uglom od 90°. Ugao pod kojim je postavljena rešetka određuje intenzitet dodatnog pojačavanja udarne sile odbačenih komada zemlje. Rastresač sačinjavaju trouglasti profili dužine oko 50 cm. Klinasta forma elemenata rešetke još više pospešuje drobljenje i sitnjenje otkinutih komada.

aeracija zemljištaZa razliku od ostalih rotirajućih mašina čiji radni elementi fukcionišu na principu pune rotacije, oko svoje ose, elementi rotacionog ašova imaju znatno izmenjenu putanju kretanja. U ovom slučaju samo kolenasto vratilo ima rotaciju s punim krugom.

U radu rotacionog ašova naizmenično se smenjuju radni elementi sa leve i desne polovine mašine. Od ukupnog broja radnih elemenata samo jedan deo u datom trenutku prodire u zemljište, zbog čega je u odnosu na zapreminu obrađenog zemljišta potrebno manje energije nego kod obrade drugim oruđima. Radni elementi mogu biti poređani na više načina ali se teži takvom rasporedu koji omogućava miran i ravnomeran rad. Dva radna elementa nikad ne ulaze istovremeno u zemljište, već se to događa u vrlo malim vremenskim razmacima. Time je izbegnut nagli udar elemenata o zemljište, posebno ako se radi na sabijenom zemljištu.

Stvaranje pozitivne sile

Radni ritam je dobro raspoređen, tako da ne dolazi do uzdužnih vibracija koje bi se prenosile na traktor . Uočljivo je smenjivanje radnih delova sa desne i leve polovine mašine.

Svaki radni organ po određenom rasporedu u procesu rada, zaseca sloj zemljišta, tj. seče ga u vertikalnoj ravni koja je nagnuta za određeni ugao u pravcu kretanja. U drugoj fazi zasečeni sloj (komad) kretanjem ašova unazad otkida-lomi u horizontalnoj ravni. U sledećoj fazi otkinuti komad se izdiže, a zbog dejstva centrifugalne sile spada sa ašova (odbacuje se) pri čemu nastaje poslednja faza udaranjem o oblogu i pri tome sitni do određene mere.

Zahvaljujući dobro izbalansiranim radnim elementima, a naročito sistemu rotirajućeg mehanizma ova mašina troši relativno malo snage za svoj rad. Sistem rotirajućeg mehanizma ove mašine doprinosi da 50% vučne sile pada na prednje točkove, a 50% na zadnje točkove traktora. To je zbog toga što rotacioni ašov stvara pozitivnu silu (praktično gura traktor). Ako se npr. rotacioni ašov spusti na tvrdo zemljište, ručica menjača traktora postavi u neutralni položaj (na ler) a uključi priključno vratilo, rotacioni ašov će gurati traktor brzinom koja će zavisiti od brzine obrtanja priključnog vratila.

Pozitivna sila kombinovana sa dobro balansiranom distribucijom vučnih sila je izuzetno korisna u otežanim uslovima rada (rad na nagibu, suvo zemljište i dr.). Pogon preko priključnog vratila traktora, tzv. prinudni pogon omogućava dejstvo radnih elemenata na zemljište i visoku koncentraciju energije za razbijanje i sitnjenje zemljišta.

Dobra aeracija zemljišta

Rotacioni ašov ravnomerno raspoređuje zemljište po celom radnom zahvatu u grudvama između kojih ostaju relativno velike šupljine tako da se ostvaruje dobra aeracija i ne dolazi do brzog sleganja zemljišta. Zemljište obrađeno rotacionim ašovom znatno povećava zapreminu, zbog usitnjenosti i ukupnu površinu, što dovodi do veće biološke aktivnosti zemljišta. Usled toga i kad se stvaraju suviše sitne čestice ne postoji mogućnost stvaranja pokorice.

Primenom rotacionog ašova se ostvaruje zahvatanje velike količine zemljišta što doprinosi da u toku zime može da se apsorbuje velika količina vlage. Ovome doprinosi i to što dno brazde ne nastaje odsecanjem plastice u horizontalnoj ravni, nego se plastica otkida tako da je dno neravno – izlomljeno. Hrapavo i izlomljeno dno brazde je u mogućnosti da akumulira znatno veću količinu vlage. To je veoma pozitivno kod obrade zemljištarotacioni ašov podložnog eroziji u kišnom vremenskom periodu ili u humidnim reonima.

Rotacioni ašov će doprineti stvaranju pukotina koje »otvaraju« zemljište, kroz koje se spušta voda u niže horizonte zemljišta. Rezultat toga je brzo odvodnjavanje i istovremeno brzo zagrevanje zemljišta. Iz navedenih razloga primena rotacionog ašova će proces erozije zemljišta svesti na najmanju moguću meru.

Zatrpavanje korovske vegetacije primenom rotacionog ašova se kreće 70–85% što ne predstavlja visok procenat. Međutim, takvo rasuđivanje može da dovede do pogrešnog zaključka jer treba uzeti u obzir činjenica da se zatrpana supstanca mora razložiti – pritom mora postojati vrlo intenzivna cirkulacija vazduha, a količina vode mora se svesti na minimum. Jedino oruđe koje može da stvori takve uslove je rotacioni ašov, što je vezano za njegovu osobinu povećanja ukupne zapremine zemljišta i dobru aeraciju.

Veliki broj šupljina koje nastaju primenom rotacionog ašova (aerisane pore) dozvoljavaju vazduhu da cirkuliše što pomaže dekompoziciju organskih materija u zemljištu. Primenom drugih oruđa koja bolje zatrpavaju organske materije, proces dekompozicije je veoma dug i teško se realizuje.

Kombinacijom rotacionog ašova, koji se koristi u osnovnoj obradi sa oruđima koja se koriste u dopunskoj obradi, postižu se vrlo dobri rezultati u kvalitetu prinosa voća i grožđa. Potrebna snaga za agregatiranje rotacionog ašova je oko 20 kW po metru radnog zahvata, od čega 20% troši za vuču.

Od pre par godina ova mašina je prisutna na sajmu u Novom Sadu, a od prošle godine počela je njena primena i kod nas. Nabavku je izvršila srednja Poljoprivredna škola u Svilajncu, a prva iskustva su veoma pozitivna. Iz tih razloga preporučujemo svima koji su zaiteresovani za ovu mašinu da se za prve informacije obrate navedenoj školi.

Ocena: 5,00 od 1 glasova 1 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 5

Komentari su zatroveni.