ponedeljak, 29. avgust. 2011. 16:08

izgradnja farmeU poslednjih desetak godina u Hrvatskoj je napravljen veći broj novih porodičnih govedarskih farmi. Prvo se vršila izgradnja farme sa stajama vezanog sistema držanja. U njima su ishrana i izđubravanje bili polumehanizovani ili ručni, a muža u kante. Brzo se uvidelo da je izgradnja farme sa ovakvim stajama prošlost. Vezani sistem držanja krava se napušta. Stare farme veoma je teško ili gotovo nemoguće adaptirati. Danas se isključivo ide na izgradnju staja slobodnog sistema držanja krava.

Nedostaci projektovanja i izgradnje farmi

Pre nego što se započne izgradnja farme nužno je napraviti proizvodno-tehnološki i ekonomski elaborat. U praksi se uglavnom izrađuju samo građevinski projekti (idejni i glavni). Veoma je malo stručnih kadrova koji se bave građevinarstvom u stočarstvu i projektovanjem farmi. Proizvodno- tehnološke elaborate, kao i ostalu dokumentaciju za izgradnju modernih farmi, treba napraviti u skladu sa propisima EU. Građevinari obično bez tehnologa – agronoma projektuju samo proizvodne bez pratećih objekata. Pri tome su zadovoljeni tek osnovni uslovi gradnje: grade se staje sa spoljašnjom klimom (slobodno držanje) i muža se obavlja izvan staje (u izmuzištu). U takvim stajama ponekad nije definisano da li treba da budu sa dubokom prostirkom, rešetkastim ili gumenim podom, ili sa lige boksovima ili kosom pločom.

Najveći broj novoizgrađenih porodičnih farmi čine staje sa kosom pločom ili lige boksovima. Osim jednoga proizvodnog objekta (staje), nema pratećih objekata, nema objekata krmne centrale a niti infrastrukturnih objekata. Pri tome se javlja dosta tehničkih i tehnoloških poteškoća, pogotovo na farmama izvan naselja. Kako ne postoji prostorija za zasušene krave i rodilište, uoči teljenja krave voze u svoje domaćinstvo u selo na teljenje, i to na udaljenost od nekoliko kilometara. Isto tako nema prostorija (boksova) za držanje teladi i rasplodnog podmlatka.

Na novim velikim farmama treba istaći veliki propust u stajama s lige boksovima i blatnim hodnicima. Blatni hodnici su ravni, glatki i zbog toga se krave klizaju i padaju, što uzrokuje velike štete. Površina staje po grlu (kvadratura) na farmama takođe ne zadovoljava potrebne uslove. Događa se da pedeset posto krava jede, a ostale nemaju pristup hrani i pojilicima pa moraju da sačekaju.

Kada je u pitanju izgradnja farme, neke od njih ne zadovoljavaju tehničko-sanitarne uslove i nisu usklađeni sa evropskim standardima u mlekarstvu. Na većini do sada izgrađenih farmi nema prostorija (bokseva) za zasušene krave, boksevi za teljenje, prostora za smeštaj teladi, a skladišnih kapaciteta uopšte nema (silosi), ili kapaciteti ne odgovaraju potrebama. Farme se sastoje od jedne proizvodne staje u kojoj se zajedno drže krave u laktaciji i zasušene krave, a telad se često drži po svinjcima i šupama tako da su gubici teladi veliki.

Staje sa spoljašnjom klimom

Visoko proizvodne životinje postavljaju sve veće zahteve za primenom optimalnih sistema koji bi poboljšali uslove njihovog smeštaja. Vrlo su prikladno rešenje „staje sa spoljašnjom klimom“ koje koriste specijalizovane porodične farme, tj. krupniji proizvođači mleka u većini evropskih zemalja. Klimatski uslovi u stajama sa spoljašnjom klimom slični su kao na otvorenom. Postoje različiti oblici tih staja, za svako starosno doba i proizvodnu namenu. Obeležja ovakvih staja su:

- povoljan i jednostavan način izgradnje,

- uzgoj muznih krava u skladu je sa potrebama životinja,

- spoljašnja klima povoljno utiče na zdravlje životinja,

- stalna cirkulacija vazduha,

- dobri uslovi radnih mesta i alternativne promene objekta.

Tehnološki i ekonomski projekti

Tehnološki projekti ili investicijski program za mlečnu farmu treba da pišu zajedno agronomi i stočari uz pomoć ekonomista. Program investicije sastoji se od:

- opštih podataka o investitoru,

- opisa investicije (lokacija, kapacitet farme, sistem držanja i sistem muže, rasa), opisa proizvodnih objekata, objekata krmne centrale i pratećih objekata, opreme farme, potrebne zemljišne površine i zaposlenosti,

- proizvodnih pokazatelja (projektovanje proizvodnje mleka i prirasta, plodnost, remont, mortaliteti, servisno razdoblje),

- plan obrta stada – obračun dana ishrane, godišnji plan potreba stočne hrane i plan proizvodnje stočne hrane po kategorijama.

- ekonomskih i tržišnih podataka (cena proizvodnje i prodajna cena litre mleka, rentabilnost i ekonomičnost proizvodnje, anuiteti i kamate naproizvodnja mleka kredite i sl.).

Poluotvorena staja mora biti što više na suncu. Staja po pravilu treba da bude otvorena prema jugoistoku, a zatvorena strana staje mora biti okrenuta prema severu (vetru). U zimskom delu godine sunčevi zraci ulaze duboko u staju, osvetljavaju je i zagrevaju, a leti gotovo i ne padaju u staju. Farme sa dovoljno zemlje kojima je potrebno puno stajnjaka opredeljuju se za kosu ploču, koja ima svojih prednosti ali i nedostataka. Najpoželjnija su rešenja lige boksovi sa seckanom prostirkom. Reč je o tečnom izđubravanju, pri čemu se kruta faza pomoću seperatora odvaja od tečne (pada na plato) koja otiče u lagunu.

U stajama sa spoljašnjom klimom treba osigurati veliki prostorni volumen po jednoj stočnoj jedinici (40 – 50 kubnih metara). Po jednoj kravi treba osigurati barem deset kvadratnih metara ukupnog stajskog prostora. U odnosu na uobičajne zatvorene staje, životinjama je na raspolaganju dvostruko veća količina vazduha. Ove staje imaju oblik hala koje se posle mogu koristiti i u druge svrhe. Spoljašnji zid viši je od 4 m, gornji otvoreni deo oko 2m, a donji zatvoreni deo zida iznosi između 2 i 2,5 cm. U gornjem delu staje, u vrhu, izgrađeni su otvori za dovod i odvod vazduha, koji može biti vodoravan i vertikalan. Za osvetljenje se koristi dnevno svetlo u razmeri 1:15 površine staje.

Ishrana krava

Ishrana kabastom hranom obavlja se na hodniku (stolu) za ishranu, u sredini staje, i deli staju na dve polovine. Hodnik treba da bude širok, tako da omogućava doziranje hrane miksericom. Koncentrat krave dobijaju u kompjuterskim hranilicama koje se nalaze u boksevima. Na većim farmama krave su razvrstane po proizvodnim skupovima. Treba im osigurati hranu 24 sata dnevno i ne treba ih ograničavati da jedu putem hranilica.

Manje porodične farme gde krave ne mogu da se sortiraju po proizvodnji imaju kompjutersku hranilicu. Na velikim farmama ne ide se na kompjutersku ishranu. Krave se sortiraju prema visini proizvodnje, stadijumu laktacije i fazama proizvodnje, a daje im se 10 % više hrane od normativne.

Izđubravanje

U stajama sa otvorenom klimom kosa ploča ili boksovi za ležanje i sistem za izđubravanje dobro su povezani. Iza bokseva za ležanje ili kose ploče nalaze se blatni hodnici širine oko 2,20 m. Blatni hodnici čiste se pokretnim mašinama ili kliznim spravama, a nagib u njima treba da bude od 1 do 2 % i ne smeju biti klizavi. Na kraju blatnog hodnika nalazi se poprečni kanal za izđubravanje. Iz poprečnog kanala kruta faza odlazi na plato za stajnjak a tečna u jamu. Veličina đubrišta zavisi od veličine farme, odnosno od broja krava i treba ga čistiti dva puta godišnje. Boksevi za ležanje krava uglavnom su povišeni (dužine od 2,20 do 2,40 m i širine 1,20 m). Treba da budu pokriveni seckanom prostirkom. Svaka farma treba da ima izgrađene prikladne jame gnojnice i plato za stajnjak. Ako prostor za depo stajnjaka nije napravljen prema standardima EU-a, kada Hrvatska uđe u EU to će morati da se sanira ili će farmeri izgubiti podsticaje.

Objekti i proizvodni prostor

Govedarske farme po pravilu se sastoje od proizvodnih objekata u kojima se nalaze krave u laktaciji, zasušene krave, porodilište i teličnjak, zatim objekti krmne centrale kao silosi za silažu, skladište za koncentrovanu hranu i šupe za seno. U infrastrukturne objekte ulaze cisterne, piste, bunari, gnojnice, trafostanice, kotlovnice i agregati za struju. Tu su još i kancelarije za tehnološko i veterinarsko osoblje, ambulanta i prostorija za lekove.

farma goveda

Izmuzišta

Kapaciteti izmuzišta prilagođeni su veličini stada. Velike farme idu na izmuzišta velikih kapaciteta kao što je rotirajuće izmuzište (odjednom se muze između 30 i 40 krava), gde se postiže velika produktivnost. Porodične farme koriste izmuzišta malih kapaciteta, uglavnom tipa riblja kost i tandem. Staja sa spoljašnjom klimom pregledna je sa svih strana, kontrola životinja je laka. Prostor se deli na deo gde se drže životinje i na „prostor za mužu“ koji je odvojen. U ovakvim stajama koriste se izmuzišta tipa riblje kosti (2×2, 2×4, 2×6, 2×8) i tandem (2×2, 2×3, 2×4). Izmuzište se nalazi sa spoljašnje strane staje. Klimatizaciju izmuzišta treba izvesti tako da odgovara ljudskim zahtevima.

Oprema i proizvodnja stočne hrane

Proizvodnja krmnih kultura mora biti dobro planirana. Treba napraviti proizvodni program biljnih kultura za proizvodnju stočne hrane i plan potreba stočne hrane. Krmne strukture najbolje je koristiti u suvom i konzervisanom stanju. Kada je reč o spremanju kabaste stočne hrane, i tu postoji razlika između malih i velikih farmi. Velike farme spremaju silažu i senažu u velike silotrapove (trenč silosi), a male u velika creva – EUROBAG, senaža u rolobale i silotornjeve za koncentrat. Intenziviranje biljne proizvodnje predstavlja najsloženiji deo posla u procesu organizovanja govedarske proizvodnje na porodičnom imanju.

Za razliku od velikih farmi, neka porodična imanja treba da savladaju tehnologiju sopstvene proizvodnje stočne hrane. Zato moraju biti opremljena potrebnom mehanizacijom. Izbor mehanizacije za proizvodnju stočne hrane podrazumeva najpovoljnije rešenje radnih i priključnih mašina za proizvodnju, prevoženje i uskladištenje stočne krme. Mašine za obradu tla treba bazirati na planiranoj strukturi setve na oranicama. Neke porodične farme nemaju dovoljno zemljišnih površina, a neke ne iskorišćavaju dobro svoju zemlju proizvodnjom ratarskih i krmnih kultura.

Troškovi izgradnje farmi

Po pravilu, novoizgrađene porodične farme dosta su skupe. Građevinari prilikom projektovanja nisu štedeli materijal za staje. Osim toga, za prikupljanje dokumentacije treba dosta vremena. Što se tiče cene farme, po jednom grlu treba osigurati od 5.000 do 7.000 eura, zavisno od toga da li je vrednost jednog stajališta – ležišta, osim građevinskog dela i opreme uključena i nabavka osnovnog stada (steone junice). Tu se može dodati još i nabavka poljske mehanizacije i ulaganja u infrastrukturne objekte farme. U svakom slučaju, cena farme u Hrvatskoj, za 100 krava iznosi između 35 i 50 miliona dinara. Po pravilu, izgradnja manjih farmi daleko je skuplja od velikih. Treba istaći da u Hrvatskoj nije definisana optimalna veličina farmi za pojedine predele.

Određeni problemi u proizvodnji mleka

Neke farme nemaju mogućnost merenja dnevne količine mleka, većina manjih farmi ne obavlja kontrolu mlečnosti, analizu hrane, nema vage i ne obezrožuju telad. Novoizgrađene farme vode proizvodnu, tehnološku i ekonomsku evidenciju. Deo farmi vodi sam selekciju (registar goveda i putni list) i veterinarsku evidenciju. Remont stada na tim farmama je povećan, plodnost je slaba, tako da većina farmi drži bikove za prirodni prirast.

Kao zaključak, može se reći da je osnovni problem govedarske proizvodnje – proizvodnje mleka na hrvatskim farmama manjeg kapaciteta, odnosno broja krava, što se u proizvodnji ne primenjuju nove tehnologije kojima se postiže visoka i rentabilna proizvodnja mleka, ishrana velikim količinama kabaste hrane, uz proizvodnju velikog broja teladi za proizvodnju mesa. Kod nas se uglavnom koriste zastarele tehnologije u ovoj proizvodnji. Velike farme koriste najbolje tehnologije proizvodnje i zato ostvaruju najveću proizvodnju mleka po kravi.

dipl. ing. Josip Haluška

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Pošaljite komentar