utorak, 9. avgust. 2011. 14:08

bromelijeGotovo sve bromelije stvaraju rozete, često s upadljivo obojenim ili prošaranim listovima, a mnoge nose upadljivo lepe cvetove. Njihov oblik varira od izduženih i gracioznih, srebrnkastih vlakana španske mahovine (Tillandsia usneoides) do impozantne Puya alpestris, koja nosi masivne cvetne stabljike s cevastim metalnoplavim cvetovima iznad rozete, sastavljene od povijenih bodljikavih listova.

Smeštanje epifita

Većina epifita pokazaće se u najboljem svetlu ako se postave u svoj prirodan ambijent – na grane koje oponašaju drveće. Tako će se izbeći opasnost od truljenja osnovne rozete, što kod gajenja u kompostu može da se dogodi. Prilikom orezivanja drveća odvojite nekoliko prikladnih grana koje će poslužiti kao imitacija prirodnih uslova za gajenje. Mogu da se upotrebe i zanimljivi komadi naplavljenog drveta. Kod pričvršćivanja biljke na granu počnite od dna korenovog busena, postupno nagore učvršćujući mahovinu oko korenja. Žicom, kanapom ili rafi jom vežite busen za granu.

Stablo bromelija

Ako odaberete uspravnu granu, najbolje je da je zacementirate u dublji kontejner. Alternativno, može da se napravi veštačkostablo ili grana od metala ili žice koja se pokrije korom drveta. Veliki je broj epifi tnih vrsta koje mogu da se gaje na ovaj način, uključujući rodove: Aechmea, Cryptanthus, Guzmania, Neoregelia, Nidularium, Tillandsia i Vriesea. Upotrebite, ako je moguće, mlade biljke, jer se one lakše pričvršćuju, a brže će se prilagoditi i nastaviti rast.

Pripremite biljke tako da najpre sav suvišan supstrat odstranite s korenja, a zatim ga omotajte vlažnom močvarnom mahovinom i sve zajedno privežite za podupirač. Ubrzo će korenje urasti u supstrat i vezica će moći da se odstrani. Primerci sitnijeg rasta mogu sigurno da se smeste u pukotine bez zaštitnog privezivanja. Vrste iz porodice Tillandsia mogu pojedinačno ili zajedno da se učvrste za komad naplavljenog drveta ili plutaste kore na kamen, pa čak i na prirodni kristal.

Epifite kao saksijske biljke, a posebno one obojenih listova kao i uobičajene vrste i kuiltivari rodova Aechmea, Billbergia, Neoregelia, Nidularium i Vriesea, mogu se gajiti u posudama uz upotrebu prikladnog supstrata. Supstrat mora da bude propustljiv za vodu i rastresit, s visokim sadržajem humusa i gotovo bez krečnjaka. Napravite ga od grubog peska ili perlita i treseta u jednakim količinama. Kako biste poboljšali drenažu i bili sigurni da će sav višak vode nesmetano isteći, dodajte mešavini delimično razgrađene komadiće kore od drveta.

Gajenje terestričnih vrsta

Gaji se nekoliko stotina terestričnih vrsta bromelije koje pripadaju rodovima Abromeitiella, Ananas, Dyckia, Hechtia, Portea i Puya, a najpoznatija od njih jeste ananas (Ananas comosus). U krajevima gde temperatura nikada ne pada ispod 7˚ do 10˚ C mnoge terestrične vrste mogu da se gaje na otvorenom prostoru. Fascicularia bicolor može bez zaštite da se odgaja i na 0˚C.

Terestrične bromelije često imaju čvrste bodljikave listove i rastu u širinu. Budući da se mogu gajiti u posudama kao sobne biljke, mnogo bolje će se osećati u većem prostoru staklenika ili zimske bašte, ili, gde to uslovi dopuštaju, dalje od vrata. Njihovi upadljivi listovi strogih linija daju dragocen doprinos bašti u zatvorenom, a posebno ako se kombinuju sa kaktusima i ostalim sukulentama ili suptropskim biljkama.

Leti više vole indirektno svetlo, dok će čisto svetlo, uz nekoliko sati direktnog sunca zimi i u proleće, doprineti izražajnosti boja listova i podstaći ih na cvetanje.Terestričnim vrstama potrebno je dobro osvetljenje čitave godine. Slabo svetlo i kratki dani podstiču ih na mirovanje.

Budući da većina bromelija potiče iz tropskih prašuma, treba im obezbediti toplo i vlažno životno okruženje s najnižom temperaturom od 10˚C. Ako im se osiguraju potrebni uslovi za gajenje, dalja nega je vrlo jednostavna, ali u zatvorenom prostoru treba posvetiti pažnju održavanju vlažnosti vazduha.

Zalivanje

Budući da epifite upijaju vlagu iz vazduha, treba ih jednom dnevno orošavati pomoću fi nog raspršivača, jer je to bolje nego zalivati ih na uobičajen način. Kad god je moguće upotrebljavajte meku vodu ili kišnicu, a posebno za vrste koje ne podnose krečnjak, kao na pr. Aechmea, Neoregelia, Nidularium, Tillandsia, Vriesea. Leti i u proleće, jednom u četiri ili pet nedelja dodajte vodi za orošavanje tečne hranljive materije za orhideje, čija je koncentracija četriri puta blaža od propisane. Biljke koje se gaje u svežijim uslovima mogu smanjivanjem zalivanja da se podstaknu na zimsko mirovanje.

Ako se biljke odgajaju kao epifite s mahovinom oko korenja, mahovina se održava stalno vlažnom redovnim prskanjem mlakom vodom, a i listovi treba povremeno da se vlaže finim orošavanjem.

Neke bromelije imaju prirodan rezervoar za vodu, tzv. levak na sredini rozete. Levak mora redovno da se dopunjava vodom, posebno u toplim i suvim uslovima, a katkad se umesto čiste vode stavlja rastvor tečnih hranljivih sastojaka. Zalivanje kroz levak prekida se čim cvetna stabljika postane vidljiva. Tako će se već u levku sprečiti oštećenje cvetne glave.bromelia

Razmnožavanje

Bromelije se razmnožavaju vegetativno ili iz semena. Većina epifitnih biljaka stvara izdanke koji mogu da se odvoje od majčinske biljke i gaje samostalno. Vrežaste terestrične vrste mogu da se razmnožavaju deljenjem na početku sezone gajenja. Većina epifitnih bromelija je monokarpna, što znači da posle prvog i jedinog cvetanja rozeta propadne. Ali pre cvetanja one formiraju potomstvo (izdanke) oko osnove majčinske biljke. Potomstvo ostaje na majčinskoj biljci dok ne dostigne trećinu njene veličine. Ako se ranije odvoji trebaće mu više vremena da stasa. U mnogim slučajevima izdanci se lako odvajaju rukom, ali poneki put biće potrebno da se upotrebi oštar nož i da se odseče što bliže majčinskoj biljci. Ako su izdanci formirali korenje, treba pripaziti da se ono ne ošteti i posaditi ga s mladom biljčicom. Majčinska biljka se takođe presađuje, kako bi i ona dala još potomstva.

Odvojene mlade biljke treba odmah da se posade u pripremljene posude napunjene propusnim supstratom, koji se sastoji od jednakih delova treseta, razgrađenog suvog lišća i oštrog peska. Postupak je jednostavan, biljke se samo učvrste u supstrat. Treba ih držati na blago osenčenom mestu, otprilike na 21˚C, i svakodnevno prskati ili orošavati mlakom vodom. Potomstvo vrsta koje nisu monokarpne može da se odvoji od majčinske biljke i pričvrsti za podlogu na isti način kao odrasla biljka. Potomstvo možda neće odmah imati korenje, ali će se brzo formirati ako se biljke redovno prskaju i ako se nekoliko jastučića mahovine omota oko osnove rozete radi zadržavanja vlage.

Razmnožavanje izdancima terestričnih vrsta

Neke terestrične bromelije, npr. Ananas i Hechtia, imaju vrežasto korenje na kojem se razvijaju izdanci. Na početku sezone gajenja izvadite majčinsku biljku iz zemlje ili posude u kojoj se gaji i odsecite pažljivo izdanke (mlade biljke) bez oštećivanja majčinske biljke. Vrlo često ćete na mladim biljkama uočiti malo sopstvenog korenja, koje treba da se sačuva. Majčinsku biljku presadite, a mlado potomstvo posadite u supstrat napravljen od jednog dela iseckanog treseta ili zamene za treset, jednog dela suvog lišća i tri dela oštrog peska.

Gajenje iz semena

Seme većine vrsta bromelije seje se kao i semenje drugih vrsta, ali je važno da se seje dok je još sveže, jer, osim nekoliko izuzetaka, ono ne zadržava dugo klijavost.

Ocena: 2,00 od 1 glasova 1 vote, average: 2,00 out of 51 vote, average: 2,00 out of 51 vote, average: 2,00 out of 51 vote, average: 2,00 out of 51 vote, average: 2,00 out of 5

Komentari su zatroveni.