понедељак, 19. септембар. 2011. 03:09

U razvijenim zemljama osiguranje za bezbednost hrane nalazi se na listi prioriteta delovanja svih. Iako se kod nas potrošači u poslednje vreme više žale na visoke cene nego na bezbednost hrane, zahtevi za kupovinom prirodnih, ukusnih i svežih proizvoda, koji su pre svega bezbedni i bez štetnih ostataka sve su naglašeniji. U brojnim studijama izučavani su izvori i putevi prenosa zagađivača kao i njihov sadržaj u finalnim proizvodima. Iz ovih izučavanja proizašle su mere zaštite koje treba preduzimati u procesu proizvodnje, zakonodavna regulativa, maksimalno dozvoljene koncentracije za pojedine kontaminente, postupci upravljanja rizikom, praćenja i monitoring programi za pojedine kontaminente ili grupe kontaminenata u zemljištu, poljoprivrednim kulturama, finalnim proizvodima i namirnicama biljnog i životinjskog porekla.

Na oko lepo voće i povrće

A kakva je dosadašnja situacija kada je u pitanju bezbednost hrane kod nas, pitanje je koje je u najmanju ruku diskutabilno. Dok na zapadu organizacije za zaštitu potrošača razvijaju informacione sisteme koji svakodnevno razmenjuju poruke o pojavi proizvoda opasnih po zdravlje i bezbednost potrošača, objavljuju crne i bele liste proizvoda, govore jednom rečju šta da jedu a šta ne, mi u pogledu nekih namirnica i dalje samo nagađamo i pitamo se šta u stvari jedemo? Deklaracije i informacije o poreklu i kvalitetu voća i povrća u marketima prava su retkost, dok o količini prometa, vrstama i poreklu, načinu uzgoja i tretmanu robe koja se prodaje na zelenim pijacama ne postoji nikakav uvid. Sve lepši izgled robe na pijačnim tezgama, nameće pitanje u kolikoj meri su za krupno, bez i jedne fleke i neravnine i kao iz kalupa proizvedeno voće i povrće zaslužni hemijski preparati, koje poslednjih godina neštedimice koriste neki proizvođači. Naročito se to odnosi na rano i papreno skupo voće i povrće. Seljaci za to delimično krive i mušterije, koji prema njihovim rečima, ne znaju ništa o poljoprivredi i kupuju proizvode koji su samo “na oko“ lepi.

Oni optimističniji tvrde da u Srbiji nema toliko zatrovane hrane koliko u ostalim zemljama jer se proizvođači drže preporučene doze, pre svega zbog štednje. Oni ističu da su poljoprivrednici i sve bolje obrazovani i da je problem jedino to što se ne pridržavaju karence i da zato treba raditi na kontroli primene preparata. Budući da nema tačne evidencije o broju trovanja, kao ni o slučajevima koji su se završili smrću zbog trovanja i na tom polju može se steći lažnan utisak da je recimo u Evropi, gde je evidencija mnogo bolja, situacija problematičnija nego kod nas.

Kontrola ispravnosti

Iako se mnogima čini da kontrole ispravnosti nema, kontrolu namirnica u prodaji vrše sanitarna, fitosanitarnma i poljoprivredna inspekcija i u ovim institucijama negiraju takve tvrdnje. Rezultati do kojih dolaze inspekcije ne mogu do okončanja spora biti objavljeni, ukoliko proizvođač pokrene upravni spor odnosno zahteva superanalizu. Ovu pojavu Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda naziva sistemskom anomalijom i dodaje da često, dok do đe do objavljivanja rezultata, cela pri ča postaje obesmišljena. Iako Po kret za zaštitu po tro ša ča Beograda već 12 godina vrši Program uporednog ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta različitih namirnica, do sada nije urađeno nijedno uporedno ispitivanje kvaliteta svežeg vo ća i po vr ća. Prema rečima Petra Bogosavljevića, upravo je u pripremi radna verzija pisma koje je namenjeno predsednicima opština, komorama, organizacijama za zaštitu potrošača a vezano za saradnju na Programu za ispitivanje i ocenjivanje kvaliteta svežeg voća i povrća koje se može naći na pijacama i u prodavnicama. Nastojaće se da te informacije budu saopštene pre sezone da bi se preventivno delovalo na prolećnu proizvodnju. “Dobijene informacije od utvrđivanja i praćenja prisustva pesticida u svežem voću i svežem povrću i provera prisustva genetskih modifikacija i njihovo iznošenje u javnost bilo bi najbolja podrška dobrim proizvođačima koji pravilno koriste preparate, koji ne jure profit ne vodeći računa o životu i zdravlju potrošača, i ne prave razliku između proizvodnje za potrebe domaćinstva i one za prodaju” smatra Bogosavljević.

Svođenje pojave rizika na minimum

Principi dobre higijenske prakse i preventivno delovanje osnova su u poslednje vreme često pominjanog HACCP standarda. Sedam principa čini temelj HACCP standarda. To su: sprovođenje analize opasnosti rizika tj identifikovanje rizika koji mogu da se pojave u procesu proizvodnje, određivanje kritičnih kontrolnih tačaka u procesu gde opasnosti i rizici mogu da se pojave, određivanje kritičnih granica za primenu preventivnih mera u svakoj kontrolnoj tački, određivanje postupaka za nadzor, određivanje korektivnih mera, uspostavljanje postupaka za verifikaciju (da sistem dobro funkcioniše) i uspostavljanje i vođenje efektivne evidencije i dokumentacije.

HACCP koncept je u mnogim pogonima razvijen kao deo celine sistema upravljanja kvalitetom ISO 9000, a proširujući osnovne principe sistema menadžmenta kvalitetom po standardu ISO 9001 na sistem HACCP, razvijen je 2005. godine internacionalni standard bezbednosti hrane pod oznakom ISO 22000. Za razliku od HACCP standarda, koji je neophodan da bi naša preduzeća robu prodavala u Evropskoj uniji, standard EUREPGAP (GLOBALGAP) još uvek nije prepreka za izvoz na to tržište, ali sve više dobija na značaju. EUREPGAP- standard značajan za proizvođače svežeg voća i povrća i cveća, predstavlja skup propisa proizašao iz dosadašnjih standarda u čijem su oblikovanju veliku ulogu imali evropski maloprodajni prehrambeni lanci koji diktiraju proizvođačima njegovu implementaciju. Iz tog razloga i naši proizvođači treba postepeno da se pripreme za uvođenje istog, a bilo bi dobro da se pri tome udružuju, jer će tako troškovi implementacije biti manji.

Nešto se ipak promenilo

Početak uvođenja evropskih standarda o bezbednosti hrane u Srbiji nije išao ni malo glatko a veliki procenat proizvođača je do skoro slabo uopšte poznavao i shvatao značaj neophodnosti uvođenja istih, dok su na prste mogle da se izbroje kompanije koje su ih sprovodile. Međutim, ka da je HACCP standard hrane postavljen kao zahtev za izvoz u  zemlje EU, mnogi su shvatili da njegovo usvajanje nije samo formalno i da se od njih očekuje da budu sposobni da njime i upravljaju, jer će bi ti pod stalnom kontrolom zemlje uvoznika.

Bilo kako bilo, kvalitet mesa, mleka i mlečnih proizvoda poslednjih godina neosporno je  porastao u odnosu na prethodne. Evidentiranje svakog goveda omogućilo je praćenje njihovog zdravstvenog stanja. Uspostavljen je sistem kontrole od štale, preko otkupnog centra, do samog ulaska sirovog mleka u mlekaru. Mleko i mlečni proizvodi izvoze se u zemlje u regionu dok se goveđe meso izvozi u EU. Pet klanica ima dozvolu za izvoz goveđeg mesa a za izvoz proizvoda od mesa dve. Zbog svinjske kuge još uvek je na snazi zabrana izvoza svinjskog mesa, jer propisi i standardi nisu ekvivalentni onima u EU ali se u tom pogledu nalazimo u takozvanoj grupi D, što zna či da nam je dozvoljen izvoz proizvoda od svinjskog mesa, ko je je ter mič ki tretirano na 70 stepeni.

Velika očekivanja od novog zakona

Kra jem 2007. godine dugo očekivani Nacrt novog Zakona o bezbednosti hrane prošao je javnu raspravu a ove godine očekuje se njegovo usvajanje.Novizakon o bezbednosti hrane treba da uspostavi standarde prema kojima bi se od njive do trpeze vodilo računa o bezbednosti namirnica, kvalitetu proizvoda, kao i kontinuitetu tog kvaliteta. Za zakon su nadležna dva ministarstva, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo zdravlja. “Zakon uvodi instituciju koja će koordinirati rad obaju nadležnih ministarstava, preko nauč nih institucija do inspekcije i referentnih i ovlašćenih laboratorija, a to je Agencija za bezbednost hrane” kaže Mirjana Milošević, pomoćnica ministra poljoprivrede. Zakon predviđa uvođenje Registra svih proizvođača i obezbeđivanje sledljivosti u proizvodnji hrane, tako da će u svakom momentu, u slučaju nepravilnosti moći da se utvrdi uzrok kao i to ko je odgovoran za njih. Zakon obuhvata i problematiku nove hrane, genetički modifikovane hrane i one s geografskim poreklom.

Kada su voće i povrće u pitanju, prema rečima Mirjane Milošević, Ministarstvo poljoprivrede je u postupku prijema u OECD šemu za sveže voće i povrće. Ova šema bezbeđuje kontorlu kvaliteta voća i povrća u smislu standardizacije plodova. Tu se misli na oblik, boju, veličinu, posledice zaraženosti bolestima koje utiču na kvalitet ploda i zdravstvenu ispravnost. Naravno to podrazumeva i način pakovanja koje je takođe standardizovano.

„U aprilu se očekuje poseta delegacije OECD, a ukoliko ona dobro prođe, a nema razloga da ne prođe, do kraja godine bi trebalo da postanemo zemlja članica“ objašnjava pomoćnica ministra i dodaje da će primena ove šeme omogućiti lakši izvoz naših proizvoda (voća i povrća) na tržište EU.