četvrtak, 17. novembar. 2011. 22:11

kokosija-kugaBolest poznata pod nazivom kokošija kuga, pojavila se krajem godine u nekoliko individualnih domaćinstava u Braničevskom okrugu i opštini Malo Crniće ali su postojeća žarišta sanirana a novih nema. Na farmama koje redovno sprovode kontrolu živine, nije bilo slučajeva uginuća.

Atipična kuga živine je bolest koja pripada respiratornim bolestima živine, a prouzrokuje je virus iz grupe paramikso virusa. Ovaj virus je izrazito kontaminozan, kratakog perioda inkubacije i velike sposobnosti brzog širenja. Ima simptome slične ptičjem gripu. Živini izlazi sluzavi iscedak na kljun, krive vrat, stoje raskrečene, ne mogu da jedu i na kraju uginu. Kao i bolest smrt nastupa brzo. Takođe, bolesna životinja smanjuje nosivost, tako da u većini slučajeva živina ne nosi jaja. Bolest je poznata već duže vreme i često je bila prisutna u živinarstvu bivše Jugoslavije. Slučajevi ove živinske bolesti registrovani su i u Rumuniji, Bugarskoj, Velikoj Britaniji, Italiji, Francuskoj, Makedoniji i Turskoj. U industrijskom živinarstvu je bila retko prisutna ali je ipak napravila značajne štete preko direktnih gubitaka ili zabrana izvoza.

Kada je došlo do pojave ove bolesti u nekoliko domaćinstava početkom decembra 2006. godine, kompanija “Agro`iv” preduzla je najstrožije mere kontrole u smislu zabrane ulazaka na farme, stroge primene mera biosigurnosti sa ostalim merema koje se primenjuju u industrijskom živinarstvu. “Ove mere su komplementarne sa merama koje smo preduzeli kod sprečavanja pojave Avijarne Influence (Ptičiji grip). Iako postoje neke slabosti u saradnji sa nadležnim veterinarskim stanicama postigli smo dogovor sa veterinarskim inspektorima da vakcinacija živine i zaposlenih u našoj kompaniji bude prioritet. Takođe, pružili smo neophodnu pomoć sa vozilima i ljudima nekim veterinarskim stanicama kako bi na vreme vakcinisali živinu na terenu i time učinili sopstvenu proizvodnju bezbednom” rekao nam je mr Miloš Milojević, savetnik predsednika kompanije.

On smatra da je i u narednom periodu neophodno nastaviti saradnju sa veterinarskom inspekcijom i veterinarskim stanicama jer i dalje ima nerazumevanja ozbiljnosti problema od strane malih proizvođača – domaćinstava. Milojević apeluje na sve učesnike u ovom poslu da budu ažurni u rešavanju problema naročito u kontroli seoskih domaćinsatva i uginule živine kao i njihovog bezbednog zbrinjavanja kako bi eliminisali i sprečili ponovno pojavljivanje ove bolesti, koja se ne prenosi na ljude, ali nanosi veliku štetu živinarstvu Srbije.

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.