subota, 3. decembar. 2011. 15:12

supstrati za cveceZa razliku od tradicionalnog načina gajenja rasada, danas su nam na raspolaganju brojni supstrati, različitih proizvođača, koji se razlikuju po svom sastavu, osobinama, nameni, ali im je zajednička karakteristika da su fitosanitarno uglavnom potpuno bezbedni, te u tom smislu imaju ogromnu prednost u odnosu na tradicionalno korišćeni kompost iz tople leje ili pak zgoreli stajnjak. Među brojnim uvoznicima i domaćim proizvođačima suspstrata ima jako velikih razlika u kvalitetu, te je veoma značajno obratiti pažnju na neke fizičke i hemijske osobine koje presudno determinišu uspeh u proizvodnji rasada ili u gajenju povrća, cveća i začinskog blja.

Fizičke osbine supstratnih smeša

Kada su u pitanju supstrati za proizvodnju rasada povrća, cveća i začinskog bilja, ili pak supstratnim smešama za hidroponski način gajenja, onda ukupna poroznost treba da je visoka i svakako iznad 50 % Vol. Ona treba da obezbedi najmanje 5 % Vol. vazduha nakon oticanja vode posle navodnjavanja. Zapreminska masa nakon pakovanja čestica supstrata treba da je oko 1,28 kg/dm3. Minimalna vrednost infiltracije mora biti 50 mm/h, a hidraulična provodljivost najmanje 125 mm/h. Retencija vode treba da je najmanje 40 % Vol., odnosno 400 ml/dm3. Kako postići ove parametre i još mnoge druge vezane prvenstveno za vodno-vazdušni režim, ali ostvariti i željene termičke osobine. Najpre treba znati koje su to osnovne vrste organske materije koji se koriste za supstratne smeše. U prvom redu su to beli i crni treset, ali je sve više u upotrebi i kvalitetan kompost dobijen od različitih organskih materijala, te kokosova vlakna, ili kokosova kora često u manjem ili većem procentu mikrobiološki razložena (cocopeat).

Beli i crni treset se veoma mnogo razlikuju po svojim karakteristikama, zavisno od porekla, načina eksploatacije i načina pripreme za kasnije mešanje u supstratnoj smeši. Beli treset u odnosu na nalazišta crnog treseta je znatno mlađeg porekla. Odlikuje ga srazmerno veća kiselost, grublja struktura, manja vododržljivost, ali i znatno veća poroznost.

U zavisnosti od svih ovih parametara, razlike u ceni za beli treset ili za supstratne smeše koje su u potpunosti bazirane na belom tresetu znaju da budu izrazito velike. U meri u kojoj se razlikuju po kvalitetu, u toj meri se razlikuju i cene supstrata. Nalazišta sfagnumskog treseta na severu Nemačke imaju veoma dobar kvalitet, naročito u odnosu na tresetišta iz pribaltičkih zemalja. U tresetu su prepoznatljivi ostaci sfagnumske mahovine širokih listova zbog čega tresete sa severa Nemačke odlikuje vrlo stabilna struktura, visok vazdušni kapacitet i visoka vododržljivost. U tresetu dobijenom sa nalazišta na severu Nemačke učešće frakcija sitnijih od 1 mm iznosi oko 38 %, dok se kod tresetišta u pribaltičkim državama učešće nasitnijih frakcija kreće blizu 55 %. Učešće najkrupnije frakcije veličine dijametra čestica treseta 5-10 mm iznosi u nemačkim tresetima 15 %, dok je kod baltičkih samo1 %. Zašto su ovi podaci toliko zna- čajni sa stanovišta vodno-fizičkih osobina supstratnih smeša?

Previše fina struktura treseta i drugih organskih i mineralnih komponenata, dakle, nije dobra iz više razloga, ponajpre što vremenom dolazi do prevelikog sleganja i smanjenja ukupne poroznosti, kao i promena u diferencijalnoj poroznosti. Posebno se smanjuje učešće krupnih pora koje su u stanju normalne vlažnosti supstrata ispunjene vazduhom, neophodnim za disanje korena, nesmetanu mikrobiološku aktivnost rizosfernog sloja i uspostavljanje mikorize, a samim tim i normalno usvajanje svih neophodnih makro I mikro elemenata.

Prevlažen i težak treset ili tresetna smeša ima slabije termičke osobine, sporije i veoma teško se zagreva, jer ima veoma veliki energetski kapacitet, te je i potrošnja energije za grejanje jako visoka. Na kraju treba reći, da u stanju delimične ili potpune prevlaženosti I dominacije anaerobnih uslova, rasad ili biljke gajene na supstratu drastično zaostaju u porastu i razviću, da bi se ubrzo pojavili i prvi simptomi deficita u ishrani.

Kada se beli treset vrlo fine strukture jednom osuši, nakon toga veoma teško prima vlagu i stvara pokoricu, dok se u prevlaženom stanju na površini formira obilna navlaka algi, koje smanjuju aerisanost, ali i količinu raspoloživog pristupačnog azota To je najčešći razlog zašto određeni gotovi supstrati bazirani na visokom procentu belog treseta, a namenjeni za setvu kontejnera daju katastrofalno loše rezultate. Naime, nesavršenost sistema za navodnjavanje u proizvodnji rasada uzrokuje nedovoljno ili prekomereno navodnjavanje, a samim tim i loše nicanje ili usporen inicijalni porast i razviće.

Da bi se očuvala tako dobra ishodišna struktura treseta, neophodno je sa posebnom pažnjom pristupiti njegovoj eksploataciji. U trci za lakom zaradom na većini nalazišta se primenjuju mašine slične onim uobičajenim na površinskim kopovima lignita, što za posledicu ima vrlo usitnjen treset, slabijih fizičkih osobina. Vrlo jemalibroj nemačkih firmi koje imaju sopstvena nalazišta treseta na kojima se treset najpre vadi u blokovima, a onda više puta ručno premešta i suši poput pečene cigle, da bi se kasnije u fabrici, pristupilo deagregatiranju na specijalnoj liniji za razdvajanje frakcija različite veličine. Ovakav postupak koji uključuje visoko učešće ručnog rada podrazumeva i znatnno višu cenu, ali za rezultat ima besprekoran kvalitet i postojanost supstratnih smeša. Nakon inicijalne separacije, ponajpre se pristupa zaparivanju treseta na tempeaturi od 100°C u trajanju od desetak minuta, kako bi se otklonila svaka eventualna sumnja u prisustvo patogena koji kasnije dovode do padanja rasada ili nekih drugih oboljenja, ili pak napada kompostne muve. Potom se pristupa formulisanju supstratne smeše u pogledu odnosa crnog i belog treseta, ali i u pogledu odgovarajućeg učešća frakcija različite veličine u zavisnosti od buduće namene. Neki od proizvođača često koriste i različite vrste komposta (drvni otpad, kompost iz gljivarnika, komunalno smeće, organski mulj otpadnih voda i dr.), koji često predstavljaju veliki izvor problema, posebno u smislu fitosanitar- ne bezbednosti, kontaminiranosti teškim metalima ili slično. Ipak, najveći deo proizvođača, mešavini belog i crnog treseta dodaje samo odgovarajuće mineralne materije, u cilju postizanja određenih fizičkih i u manjoj meri agrohemijskh osobina.

U poslednjih nekoliko decenija sve više se u proizvodnji rasada, a naročito u saksijskom gajenju cveća i povrća ili u plantažnoj proizvodnji u vrećama, šire različite vrste sekundarnih ostataka kokosa: vlakana, kore ili delimično kompostirana masa (cocopeat), koja obično sadrži precizno izbalansiran odnos frakcije kratkih vlakana i kompostiranih opiljaka. Ovaj organski materijal karakterišu veoma dobre osobine vezane za visoku poroznost (94-96 % Vol.), vazdušni kapacitet (10-12 % Vol.)., visok kapacitet razmenljivosti katjona (CEC 60-130 meq/100g), slabije sleganje tokom proizvodnog ciklusa i izuzetno visok kapacitet držanja vode (8 do 9 puta viši od suve mase kokosa). Veoma je značajno do po RHP načelima, EC kokosove kore bude između 1 i 1,8 dS/cm jer zbog korišćenja morske vode u njegovoj fabrikaciji, obično se konduktivitet kod neobrađenog proizvoda kreće daleko više, od 2,5 do 3,5 dS/cm.

Koje su to mineralne materije koje se najčešće dodaju supstratima i sa kojom namenom? Da bi se povećao kapacitet adsorpcije katjona (CEC- cation excange capacity) i vododržljivost (FWCfield water capacity) supstratne smeše se najčešće obogaćuju česticama gline, odnosno bentonitom. Odmah treba reći da su to najčešće supstrati namenjeni za lončanice ili dendromaterijal, a ređe za propagaciju i proizvodnju sadnog materijala. Pri tom su to obično smeše koje služe za konačnu isporuku krajnjem kupcu, najčešće hobisti, sa očekivanim neujednačenim zalivnim režimom i neuravnoteženom ishranom. Ovakve smeše nikako ne treba koristiti u gajenju povrća ili jagode u hidroponskimsupstrati za ozivljavanje sistemima zbog velikih problema sa potencijalnom akumulacijom nepoželjnih soli ili slabijom drenažom nakon izvesnog vremena od zasnivanja proizvodnje.

Perlit je dosta korišćen mineral gline koji se odlikuje potpunom inertnošću u pogledu eventualne adsorpcije katjona na česticama. Izuzetno je hladan mineral i najčešće se koristi kod supstrata namenjenih ožiljavanju ili propagaciji. U te svrhe se se obično ekspandira u granulaciji 1-3 mm, a ukoliko se koristi čisti inertni supstrat za hidroponsko gajenje, ili se pak dodaje supstratnim smešama za hidroponsko gajenje jagode, onda je veličina čestica 1 – 6 mm.

Vermikulit je mineral gline koji se, sasvim suprotno, odlikuje visokom adsorptivnom sposobnošću katjona, a posebno je u stanju da veže velike količine kalcijuma i magnezijuma. Izuzetan je prvenstveno zbog svojih termičkih osobina. Naime, veoma je topao mineral, što u supstratnim smešama za propagaciju, odnosno za pikiranje rasada povrća mnogo znači, posebno u nesavršenim uslovima proizvodnje. Adekvatna temperature supstrata nije samo važna za dobro inicijalno ukorenjavanje i brz početni porast i razviće, već se zahvaljujući višim temperaturama supstrata i boljem usvajanju fosfora, bolje i pravilnije zameću plodovi u prvim cvetnim granama, odnosno na prvim etažama. Nažalost, vrlo je redak slučaj korišćenja vermikulita u gotovim supstratnim smešama. Iz našeg iskustva, odlične rezultate možemo postići i sa učešćem vermikulita u ukupnoj zapremini supstrata od 5 do 10%. U smešama za uzgoj jagode u vrećama vermikulit značajno doprinosi ranostasnosti i manjoj pojavi sive truleži.

Vulkanski tufovi se manje koriste u supstratnim smešama, ali se zato u granulaciji 0,8 do 1 mm vrlo često koriste kao medijum za proizvodnju povrća i cveća. Ekspandirana glina, najčešće kaolinit, iako je termički tretirana ne spada u inertne medijume već je odlikuje izvesna adsorptivna sposobnost za razliku od kamene vune ili perlita. Koristi se u iste svrhe kao i vulkanski tufovi. Supstratnim smešama se osim mineralnih materija mogu dodavati i sintetički proizvodi, u prvom redu polistirenski penasti materijali, stiropor ili neki drugi.

Supstrati – agrohemijse karakteristike

Vrednost pH sustratnih smeša treba da je od 5,5 do 6,5, zavisno od gajene vrste, jer je pristupačnost makro i mikro elemenata iz vodenog rastvora, odnosno zemljišnog adsorptivnog kompleksa na ovoj vrednosti pH najveća. Retke su gajene vrste povrća, cveća, začinskog ili pak, ukrasnog bilja koje zahtevaju nižu pH vrednost supstratne smeše, kao npr. rododendron ili hortenzije. Za njeno uspešno gajenje je neophodno koristiti supstrat pH vrednosti 3,9 do 4,5 što možemo smatrati sredinom sa vrlo visokom izmenljivom kiselošću. Pojedini organski materijali imaju u svom naturalnom stanju pH koji varira u širokim razmerama.

Beli treset ima vrednosti pH od 2,5 do 3,5 i da bi se prilagodio za proizvodnju rasada neophodno je u procesu fabrikovanja supstrata, u bubnju za mešanje vrlo precizno dozirati između 5 i 8 kg nekog krečnog materijala na jedan kubik belog treseta. Prema našim iskustvima, među najbolje materijale za neutralizaciju kiselosti spada mešavina krečnjaka i dolomita, koja osim uspešne neutralizacije supstrata obezbeđuje idealne reserve pristupačnih Ca++ i Mg++ katojna.

Kokosova vlakna, odnosno kokopit odlikuje vrednost pH od 5,5 do 6,8, tako da sa stanovišta pristupačnosti maro i mikroelemenata nema potrebe vršiti bilo kakve korekcije. To važi i za druge kompostirane organske materijale, osim za bark humus koji se dobija kompostiranjem borovih iglica ili nekih drugih zimzelenih vrsta.

Vrednost EC (elektroprovodljivosti) supstrata takođe je različita i zavisi od količine soli u supstratu. Pojedine biljne vrste izuzetno su osetljive na povišenu vrednost EC, dok naprotiv, neke vrste reaguju na delimično povišen sadržaj soli i pojavu vodnog deficita korena i sintezu hormona stresa (ABA-abcisinska kiselina) zametanjem velikog broja plodova. Kapacitet adsoprcije katjona (CECcation exchange capacity) je veoma značajna osobina od koje mnogo zavisi ukupan pristup mineralnoj ishrani rasada odnosno gajenih biljaka na medijima a ne u klasičnoj proizvodnji na zemljištu. Ukoliko je kapacitet adsorpecijemali, onda navodnjavanje i ishrana moraju biti veoma precizni. Visok kapacitet razmene katjona između ostalog omogućuje i prilično veliku akumulaciju soli, bez bojazni da će EC hranljivog rastvora usloviti određene probleme. Zato kokopit ili neki minerali gline u supstratnoj smeši doprinose sigurnojoj proizvodnji povrća ili cveća u nesavršenim uslovima, gde nemamo krajnje preciznu kontrolu navodnjavanja i ishrane. Puferna sposobnost supstrata je takođe veoma značajna naročito ukoliko je fertigacija regulisana jednostavnijim uređajima i ne koristi se kompjuterizovana mikser mašina. Naime inertni supstrati (kamena vuna, perlit, poliuretani) praktično ne poseduju pufernu sposobnost, ili je ona veoma mala, tako da greške u mineralnoj ishrani, bilo u satavu matičnih rastvora ili u doziranju rastvora u vodu za navodnjavanje često imaju karastrofalne posledice. Naime pH varira u širokom intervalu od samo 3,5 pa do čak 8,5. Supstratne smeše sa visokom pufernom sposobnošću pokazuju mnogo veću tolerantnost na povremene greške koje se javljaju u ishrani. Obezbeđenost makro I mikro elementima svakako utiče i na EC vrednost supstrata. Što je ta vrednost veća, to je i neophodnih pristupačnih hraniva u supstratu više. Obično se po jednom m3 supstrata koji se koristi za proizvodnju rasada zahteva, 1200 do 1800 g NPK hraniva, u odnosu 1:0,8:1,5 do 1:1,2:1,5.

Gotove supstratne smeše najčešće sadrže osnovne makroelementa u sledećem opsegu:

Azot N70 do 230 mg/l

FosforP2O5100 do 270 mg/l

KalijumK2O140 do 360 mg/l

Ukupan sadržaj soli kreće se obično od od 0,4 do 1,8 g/l supstrata, tako da se u tom opsegu uspešno mogu realizovati početne faze proizvodnje rasada većine gajenih kulturnih biljaka.

Najčešće vrste supstranih smeša

Supstrati za setvu kontejnera imaju obično vrlo finu strukturu za mašinsko punjenje kontejnera na automatizovanoj liniji za pneumatsku setvu semena povrća, cveća I začinskog bilja. To je uobičajena mešavina 60 % belog i 40% crnog treseta, dok je sadržaj ukupnih soli (0,5-1 g/l) relativno nizak, kako ne bi došlo do oštećenja klijanaca I ponika rasada. Najčešći negativan aspekat predstavlja vodni režim, odnosno slabije vlaženje već suvog supstrata, kao i brzo odavanje vlage. Ovi supstrati su isključivo namenjeni za kraći proizvodni ciklus i za profesionalne proizvođače rasada koji poseduju automatizovan sistem za navodnjavanje sa mobilnom rampom i odakle se, posle samo par nedelja, rasad iz kontejnera sa velikim brojem otvora (200 do 600), pikira u kontejnere sa većim dijametrom otvora i većom količinom supstrata, ili u saksije odgovarajuće veličine.

Supstrati za tresetne kocke imaju daleko više učešće crnog treseta, od oko 80 % i oko 20 % belog treseta, fine strukture. Takođe se koristi za setvu tacni ili kontejnera. Idealan, vrlo pouzdan supstrat za proizvođače koji samostalno proizvode rasad u uobičajenim uslovima i tehnologiji, ne samo zbog strukture i vodnog režima, već i zbog sadržaja đubriva koji je nešto viši (sadržaj soli 0,7-1,7 g/l) te omogućuje dužu proizvodnju. Od ovog supstrata se prave tresetne kocke za proizvodnju rasada, a pošto ima dosta crnog treseta, obično se koristi i za samostalnu, tzv. kućnu pripremu supstratne smeše za pikiranje rasada u PP saksije.

Supstrati za setvu i ožiljavanje predstavljaju idealnu kombinaciju belog i crnog tresteta u odnosu 3:1, uz dodatak 10-20 zapreminskih % perlita i sa 5 težinskih % kvarcog peska. Fine su strukture, niskog sadržaja soli, ali dosta obogaćeni mikroelementima, upravo zbog visokog učešća perlita i peska u njihovom sastavu, za koje je karakteristič no da nemaju visok kapacitet adsorpcije katjona..

Supstrati za pikiranje/propagaciju obično su sastavljene u odnosu 80% belog i 20% crnog treseta, srednje fine strukture, sa oko 1 kg hraniva na kubik smeše. Kada je obogaćena bentonitom, ova supstratna smeša ima oko 90 kg/m3 ove specijalne vrste gline.

Supstrati za lončanice sa ili bez gline, razlikuju se od prethodne, utoliko što imaju više hraniva, ponekad je deo sadržan u sporodelujućim đubrivima. Grube supstratne smeše za dendromaterijal sa ili bez gline, su takođe veoma slične po sastavu i osobinama, ali je struktura takva da ne dolazi do velikog sleganja i sabijanja, tokom relativno dugog perioda u kome se ukrasno šiblje i drvenaste vrsta gaje radi dalje prodaje i sadnje.

Lake supstratne smeše od belog treseta su namenjene širokoj primeni u letnjoj proizvodnji i za eventualno mešanje sa ostalim organskim i mineralnim komponentama. Pošto ne sadrže crni treset, neophodno je da sadrže dosta instanta za brzo vlaženje. Sadržaj makro i mikro elemenata zavisi od potreba određene vrsta ili dužine gajenja, a struktura belog treseta može biti fina ili srednje gruba, već u zavisnosti od namene.

Specijalne supstratne smeše za ciklame, poinsetije, primule-viole i za rododenrone, imaju puno specifičnosti u svom sastavu, kako zbog željenih fizičkih osobina, tako i zbog neophodnih agrohemijskih karakteristika. Za ciklame i poinsetie, recimo, ni gruba struktura belog treseta (75%Vol.) nije dovoljna da obezbedi neophodan kapacitet za vazduh, te je neophodno najmanje 15 % Vol. grubih vlakana, 5% bark humusa i 5 do 10% perlita. Vododržljivost i kapacitet adsorpcije onda mora da se koriguje, specijalnim aditivima 0,9 kg/m3 i standardnom količinom gline od oko 90 kg/m3. Oba supstrata moraju da imaju veću obezbeđenost mikroelementima (helatni kompleks 100 g/m3), dok za poinsetije, osim nešto više hraniva (1,4 kg/m3 umesto 1,2 kg/m3), treba i povišena obezbeđenost molibdenom. Za primule i viole srednje fina supstratna smeša sadrži oko 80 % Vol. belog i 20% Vol. crnog treseta, dok je sadržaj gline relativno visok 135 kg/m3, što onda podrazumeva manje potrebnih NPK makrohraniva (1,0 kg/m3), ali znatno viši sadržaj svih mikroelemenata, a posebno helatnog gvožđa (100 g/m3 Fe EDDHA). Supstrati za rododendrone (hortenzije), imaju grubu strukturu belog treseta, sa takođe visokim učešćem gline. Smeša je kisele hemijske reakcije i osim makro i mirohraniva sadrži i aluminijum sulfat, zbog čega je moguće ostvariti karakterističnu supstratiboju cvetova, i izbeći tako karakterističan i čest deficit magnezijuma.

Hobističke supstratne smeše za balkonsko cveće, za muškatle, za kaktuse, orhideje i barsko bilje itd., vrlo su specifične, jer za razliku od profesionalnih, treba da obezbede najbolje moguće uslove za gajenja ovih cvetih vrsti u dužem vremenskom periodu u uslovima, često neadekvatnih mera nege. Tako se najviše korišćenom supstratu za muškatle, surfinije i petunije, koji predstavlja smešu 60% belog i 40% crnog treseta dodaje standardna količina gline, ali i oko 0,5 kg instanta za brzo vezivanje vode, usled neregularnog vodnog režima. Od ukupne količine hraniva, najmanje jednu trećinu čine potpuno kotirana, sporodelujuća đubriva, koja u toku 8 do 9 meseci obezbeđuju biljku neophodnim makro I mikroelementima. Kod orhideja supstratne smeše su za nijansu kiselije, zahvaljujući činjenici da u sebi imaju bark humusa od četinara, ali je struktura belog treseta popravljena i dodavanjem kokosovih vlakana. Supstrati za kaktuse i druge sukulente sadrže i specifičan odnos gline i peska u cilju postizanja istovremene vododržljivosti i aerisanosti supstrata.

Na kraju treba reći da se zahvaljujući brzom protoku informacija i roba može relativno lako obezbediti supstratna smeša po želji, bilo iz velikih fabrika na zapadu, bilo iz manjih domaćih kapaciteta. Sem znanja i iskustva, neophodno je koristiti vrhunske RHP repromaterijale i pridržavati se strogih fitosanitarnih standarda, bilo da se supstratne smeše koriste za gajenje rasada, za saksijsko gajenje cveća i ukrasnog bilja, ili za proizvodnja povrća, cveća i jagodastog voća.

Prof. dr Nebojša Momirović

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari (1)

 

  1. Charla kaže:

    As Chairle Sheen says, this article is „WINNING!“

Pošaljite komentar