субота, 17. септембар. 2011. 19:09

Tov goveda bio je jedna od glavnih izvoznih grana naše privrede. Posle sankcija ta grana se skoro ugasila a danas opet vidimo njenu ekspanziju. Od sedamdesetih do devedesetih godina prošlog veka glavni organizator za tov goveda bila je država preko svojih poljoprivrednih organizacija. Običan farmer nije morao da misli ni o čemu drugom već o nezi životinja koje ima na farmi. Od teladi za tov koju je dobijao, preko koncentrovanih hraniva do veterinarskih usluga- sve je bilo obezbeđeno. Krajnji kupac odnosno organizacija je rešavala eventualne probleme i snosila sve gubitke koji bi se javili u toku tova. Jednu trećinu prihoda od ovakvog „uslužno organizovanog tova“ dobijala je država, drugu organizacija a jedna trećina je bila garantovana farmeru.

Danas, svom organizacijom, počevši od nabavke, kalkulacija, upravljanja i prodaje mora da se bavi sam farmer. Nekoliko velikih poljoprivrednih preduzeća koja i danas posluju značajno su smanjila procenat prihoda koji ide ogajivaču, pa umesto nekadašnje trećine, jedva da petina zarade ide farmeru. Troškovi uginuća bilo koje vrste takođe idu na farmerov račun. Ovakva situacija uslovila je farmere da tove junad koju finansiraju iz sopstvenih izvora.

Sistem držanja

Junad je najbolje toviti u slobodnom sistemu držanja. To zahteva potrošač iz EU a smanjuje se i procenat masnih tkiva u trupovima zaklanih grla. U zavisnosti od idejnog rešenja staja može biti zatvorenog ili otvorenog tipa bez zidova sa mrežom kao zaštitom od vetra i hladnoće. Pod u staji može biti pun, što se danas izbegava usled otežanog čišćenja.

Tov goveda na rešetkastom podu je dosta zastupljeno. Značajno smanjuje sredstva i ljudski rad koji je potrebno uložiti u ovu proizvodnju. Ovaj tip štale je najzastupljeniji kod nas. Potrebe u prostoru po grlu su od 1,2 m2 za grlo do 200 kg do 2 m2 za grlo od 500 kg. Štala se sastoji od bokseva i hranidbenog hodnika i najčešće se u njoj drži 8 do 20 grla po boksu a može biti 50 do 500 grla po objektu. Na ovu štalu se nastavlja bazen za tečni stajnjak a u blizini se obično nalaze silo objekti i objekti za smeštaj hrane.

Izbor rase

U našoj zemlji najviše se tovi simentalac i njegovi melezi. Glavni centri za kupovinu priplodnog podmlatka su Kraljevačka pijaca i ostala lokalna tržišta u svim opštinama. U Vojvodini se dosta tove melezi sa holštajnom i kao takvi ostvaruju značajno manje priraste kao i krajnju prodajnu cenu. Kod kupovine teladi najbolje je kupiti tele koje je počelo da jede čvrstu hranu, to znači sa 130 do 180 kg telesne mase. U brdskim krajevima treba paziti na telad sa simentalskom šarom a koja su u tipu buše, ona vrlo brzo napreduje u početku i izuzetno su otporna. Mana im je što su male završne mase (do 400kg sa godinu dana) što je u odnosu na simentalca iz ravničarskih krajeva znatno manje. Teže je uočiti razliku između teladi u tom uzrastu. Ovakva telad je isplativa jer im je prirast do te mase odlična i smanjeni su troškovi lečenja i gubitaka. Dosta često se na ovim pijacama javlja telad od 180 do 220 kg koja su slabije hranjena i koja na prvi pogled dosta loše izgledaju i narodnim imenom se zovu ,,zastarci,,. Treba napraviti razliku između ovakvog grla koje je vitalno i zdravo a jedina mana mu je što je slabije hranjeno i bolesnih grla. Grla su čupava sa većim rogovima i velikom glavom u odnosu na telo a za razliku od bolesnih grla koža na rebrima može da se odvoji od njih kada se povuče, što je nemoguće kod grla koja su obolela ili usled nekog procesa bolesti došla u gladnu kondiciju. Ova mršava grla su sa aspekta daljeg tova idealan početni materijal jer vrlo brzo počnu da napreduju i dobro iskorišćavaju hranu.

Simentalska telad iz ravničarskih krajeva je po pravilu boljih proizvodnih osobina, većeg formata, debljih kostiju i veće telesne mase. Prirasti i krajnja telesna masa su mnogo bolji od prethodne grupe , ali je takođe povećana njihova osetljivost na razna oboljenja kao i gubici. Ova telad je najčešća u tovu ali poslednjih godina se pogoršao njihov kvalitet usled restrikcije mleka i ishrane ove teladi zamenama za mleko. Najbolja grla se mogu naći u slivu V. Morave, Stigu, i u ostalim krajevima intenzivne poljoprivrede u Centralnoj Srbiji. Jedan od parametara koji su doprineli pogoršanju kvaliteta ovih grla je uvođenje bikova sa udelom crvenog holštajna u populaciju simentalskih krava. Ova akcija je značajno povećala mlečnost krava ali je pogoršala tovne osobine. Još gora varijanta za tov je čist holštajn koji je sav koščat i za 20 do 70 evro centi mu je manja otkupna cena. S obzirom na veću potrošnju hrane za postizanje kg prirasta od simentalca, postavlja se pitanje rentabilnosti njegovog tova.

Ishrana

U zavisnosti od intenziteta ishrane imamo različite sisteme: sa više koncentrovanih hraniva i prirastima preko 1100g, zatim kombinaciju konc. i više kabastih hraniva, sa prirastima od 1000g dnevno i krajnje ekstezivan tov kabastim hranivima sa 700 do 800g prirasta. Korišćenje više konc. hraniva je primenjivano u sistemu dobijanja bebybeef kada je rađen izvoz takve junadi. Ovo ima opravdanje ako je cena utovljene junadi visoka i pokriva troškove a potražnja je velika ili se proizvodi za sigurnog kupca. Prosečni dnevni prirasti u ovom sistemu ishrane se kreću i do 1480 g kod muške junadi a kod ženske su varijacije od 1000 do 1200 g.

Telad koja je stavljena u tov je najosetljivija kategorija. Prelazak sa mleka na ishranu konc. i kabastim hranivima kao i ostale promene stresno utiču na telad. Problem koji se javlja je da telad konstantno riče dan ili dva i odbija da jede. Voda mora da bude obezbeđena stalno a kada ogladne i počnu da jedu mora da se vodi računa o količinama koncentrata koje unose. Moguće je da se prejedu i da onda izazovu acidozu buraga, nadun i razne poremećaje. U prvih mesec dana kao kabasta hrana koristi se isključivo kvalitetno seno. Za prva dva meseca, odnosno do starosti od 5 meseci grlo prosečno konzumira od 2 do 2,5 kg kvalitetnog sena lucerke a količina koncentrata je od 1,5 kg do 2,5 kg po grlu. Posle ovog perioda u zavisnosti od intenziteta tova može se preći na veće količine kabaste hrane. Uvodi se slama i kukuruzovina kao dopuna konc. delu a može da se počne sa korišćenjem silaže i senaže. Sa 5-6 meseci starosti junad simentalca u intenzivnom tovu dostiže 250 do 300 kg.

U periodu koji sledi tov se finišira i uvode se veće količine koncen. smeše (do 5kg po grlu) i povećava se količina silaže,senaže,sena ili nekog drugog kabastog hraniva. Dnevno se po grlu daje od 10 do 15 kg silaže cele stabljike kukuruza. Zbog ispunjavanja potreba grla za celulozom, dodatak takvom obroku je slama ili seno u količini od 1 do 2 kg. U ovom periodu prirasti su najveći i to treba maksimalno iskoristiti.

Lečenje

Lečenje predstavlja veliki problem jer su veterinarske usluge dosta skupe imalije broj dobrih stručnjaka na terenu. Glavni problemi koji se javljaju su naduni, bolesti disajnih organa kao i oboljenja crevnog trakta. Kod uzgoja je najbolje sprečiti pojavu bolesti i uraditi prethodnu dezinfekciju objekta (krečenje i pranje živom sodom) kao i odmor objekta od predhodnog turnusa.

Drugi važan faktor je kupovina zdrave, vitalne stoke i pravilna ishrana uz postepen prelaz sa jedne hrane na drugu. Nadalje, neophodna je dovoljna količina svežeg vazduha u štali i dovoljne količine svetlosti. Velika vlažnost zatvorenih objekata, povećana količina amonijaka i ugljendioksida u štalama pogubno deluje na sistem organa za disanje. Pneumonije najčešće nastaju u ovim uslovima a ovakvi uslovi loše deluju na opšte zdravlje i prirast junadi. Otvorene štale ili proširenje prozora na postojećim objektima su preduslovi za dobru proizvodnju ali se mora paziti da ne bude promaje jer su grla osetljiva na nju.

Cene i plasman teladi i junadi

Početna cena simentalske teladi varira a kupovina se odvija pretežno na stočnim pijacama. Veoma je malo organizovane prodaje teladi. U proteklih godinu dana cena se kretala u rasponu od 2 do 3,5 evra po kilogramu, najčešće 2,9 evra po kg.

Cena utovljene junadi preko 300 kg na pijacama se kretala od 1,46 evra u januaru prošle godine, preko 1,7 na polovini, pa do 1,9 sa blagim varijacijama od decembra prošle godine do sad. Klanične cene junadi i teladi su bile za po 10 do 20 evrocenti manje nego pijačne, što je iznenađujuće ali proizilazi iz relativno neregulisanog tržišta, velikog broja nakupaca (zbog udaljenosti tržišta i pijaca ogajivači daju svoju stoku nakupcima po 10 do 20 % manjim cenama od pijačnih), malog broja unapred ugovorenih prodaja itd. Utovljena junad najčešće se plasira preko lokalnih mesara i nekoliko velikih klanica. Kada je izvoz u pitanju, tek jedna trećina godišnje kvote EU od 10.000 tona se realizije, zbog malog kapaciteta klanica. Izvestan broj junadi izveze se ilegalno na tržište Kosova, Crne Gore i BiH.

Problem tova je kompleksan i zahteva ulaganje velikih sredstava i rešavanje prvenstveno na nivou državnih institucija a zatim i nižih instanci. Delimično bi mogao biti rešen organizovanjem sada usitnjenih odgajivača u jake asocijacije koje bi zastupale njihove interese, imale jedinstven nastup na tržištu, konstantne količine i kvalitet.

dipl. ing. Nemanja Petrović