četvrtak, 8. septembar. 2011. 00:09

uzgoj makaMak spada u najstarije gajene kulture i bio je poznat u kamenom i bronzanom dobu, u Grčkoj, Rimu i Egiptu. Pripada grupi uljanih biljaka. U našoj zemlji, pretežno u Vojvodini, proizvodnja maka podrazumeva isključivo uljani mak, dok su u svetu zastupljeni kultivari za proizvodnju opijuma.

Makovo ulje ima veliku hranljivu vrednost jer sadrži veliki broj masnih kiselina, među kojima preovlađuju oleinska, stearinska, linolna i palmitinska kiselina. Svrstavaju ga u polusušiva ulja i po vrednosti je najbliže maslinovom i sezamovom ulju. Makovo ulje se koristi za ljudsku ishranu, ali je proizvodnja maka takođe vrlo važna i za izradu lakova, toaletnih sapuna i kvalitetnih slikarskih boja. Uljane pogače su veoma cenjena koncentrovana hraniva za muznu i tovnu stoku, jer sadrže visok procenat proteina, ugljenih hidrata i sirovih vlakana. Seme se koristi u domaćinstvima, pekarstvu i poslastičarstvu za spremanje slatkiša, poslastica i za poboljšanje kvaliteta peciva. U industriji bombona i alvi makovo seme se koristi kao grilaž.

U suvim čaurama maka nalazi se nešto kofeina i oko 0,4% morfi juma, te se čaure uljanog maka koriste za estrakciju ovih alkoloida u farmaciji i medicini. Proizvodnja maka se obavlja isključivo u plodoredu i dolazi iza ozimih žitarica. Monokulturu ne podnosi i dobar je predusev za strna žita i mahunjače.

Uspešna proizvodnja maka podrazumeva mnogo znanja o samoj kulturi. Zato je treba detaljno proučiti.

Najčešća oboljenja maka

Mak napada veliki broj parazita prouzrokovača bolesti. U našoj zemlji su od najvećeg značaja prouzrokovači oboljenja plamenjače, crne pegavosti i bakterijske uvelosti maka. Mak ne zauzima veće površine u našoj zemlji, ali su štete od bolesti svake godine sve zančajnije, a u godinama epifitocija prinosi su niski ili usled prevremenog uvenuća biljaka proizvođači ostaju bez prinosa. Pored vodećih parazita, mak oštećuju Sclerotinia spp. (truležnice korena, stabla i čaure), Fusarium spp. (Fuzariozna plesnivost), Bacterium papaveris (Bakterijska uvelost), Verticilium alboatrum (Verticiliozno uvenuće), Pseudomonas papavericola (Pseudomonoza), Alternariaiva brassicaee (Crna pegavost) i Botryotina fuckeliana (Siva plesnivost maka).

Plamenjača maka

Bolest izaziva Peronospora arborescens De Bary. U kišovitim godinama prouzrokuje masovno sušenje lišća i čaura. Simptomi bolesti su različiti u zavisnosti od faze razvoja biljaka i vremena ostvarivanja infekcija. Zaraženi ponici bivaju nekrotirani a na naličju kotiledonih listića pojavljuje se navlaka, koju obrazuju kondiofore sa konidijama. Mlado lišće je obično deformisano, a na starijem se uočavaju uglaste pege sa pepeljastom navlakom na naličju lista. Napadnute čaure ne proizvode opijumsku smolu.

Pepeljasta navlaka parazita sastoji se od organa za reprodukciju, odnosno od konidiofora sa konidijama. Rane zaraze ostvaruju se u jesen, kod ozimog maka, ili u proleće, kod jarih formi maka. U okviru pega sa naličja lišća formiraju se kondiofore sa konidijama, koje služe za ostvarenje novih infekcija i širenje zaraze u toku vegetacije. U vlažnim godinama i povoljnim uslovima za širenje patogena bivaju zahvaćeni svi nadzemni delovi, pri čemu se lišće sa celim liskama suši. Parazit prezimljuje u obliku oospora u biljnim ostacima ili u obliku micelije u mladim biljkama ozimog maka.

Ukoliko parazit napadne mlade biljke, one brzo propadaju jer su nekrotirani svi delovi biljke. Napadnuto lisno tkivo izumire i sasušuje se u povoljnim uslovima za ostvarenje infekcije i razvoj patogena. U godinama epifitocije u celosti je ugrožena proizvodnja maka. Biljke maka mogu biti napadnute od klijanja i nicanja do berbe.proizvodnja maka

Prva i osnovna mera zaštite je preventiva, odnosno plodored u periodu od 2-4 godine. Druga mera je duboko zaoravanje žetvenih ostataka u avgustu ili septembru. Kao treća mera u sklopu integralne zaštite su hemijske mere. U zavisnosti od uslova za razvoj parazita, 2-5 tretiranja u toku vegetacije sa fungicidima obezbeđuju uspešnu zaštitu useva od parazita prouzrokovača plamenjače. Prilikom tretiranja koristiti atomizere sa više vode kako bi mlado lišće bilo zahvaćeno fungicidima i sa lica i sa naličja.

Od fungicida, koriste se preparati na bazi cimoksila i cineba (Cimozin 60, 4-S; 2-2,5 kg/ha), cineba (Cineb S-65; 3 kg/ha), mankozeba (Dithane M-45; 2-2,5kg/ha), metalaksila i bakaroksilhlorida (Ridomil baker WP; 4-5 kg/ha, Ridomil plus 48WP; 4-6 kg/ha), propineba (Antracol, 1,5-2 kg/ha) i azoksistrobina (Quadris, 0,75 l/ha). Fungicidi se primenjuju u razmacima od 10-15 dana ili iza svake kiše. Integralna zaštita bazira se na službi prognoze, preventivnoj zaštiti i zaštiti useva maka neposredno pre ostvarenja infekcije. Fungicidi na bazi iprovalikarba i folpeta (Melody combi 43,5; 2,5 kg/ha) i cimoksanila+famoksadina (Equation pro; 0,4 kg/ha) deluju i preventivno i kurativno. Sistemične preparate treba koristiti samo kada se mora, u kišovitim godinama i kada se zakasni sa tretiranjem. Sistemične fungicide sa protektvnim i kurativnim delovanjem fosetil- Aluminium+ folpeta (Mikal 75WP, 3-4 kg/ha) treba koristiti za istovremeno suzbijanje prouzrokovača plamenjače i fomopsisa.

Crna pegavost

Crnu pegavost izaziva Pleospora calvescens (Fries) Tulasne (Pleospora papaveracea), konidijski stadijum Helmintosporium papaveris. Zaraženo seme slabo klija. Ponici venu i suše se. Kod ranih infekcija na prizemnom delu stabla javljaju se nekrotične pege koje izazivaju uginuće mladih biljaka. Kod kasnijih zaraza, na lišću, stabljikama i čaurama pojavljuje se veći broj poligonalnih mrkocrnih pega. Lišće se suši. Čaure se deformišu i ostaju sterilne. Na pegama se razvijaju mrke prevlake sastavljene od konidiofora. Slične simptone izaziva i Bacterium papaveri, ali se iz pega izliva bakterijski eskudat.

Mak može biti napadnut od prouzrokovača crne pegavosti tokom čitave vegetacije. Zaraza se širi konidijama (Helminthosporium papaverti). Prezimljava u obliku askospora iz peritecija koje su obrazovane u biljnim ostacima ili u konidijama na zaraženom semenu.

Nanosi velike štete svake godine, a pogotovu kada je proleće i leto umereno toplo i vlažno. U takvim uslovima može izazvati smanjenje prinosa i količinu sirovog opijuma i do 50%.

Prva mera zaštite je gajenje maka u četvorogodišnjem plodoredu. Sledeća mera je duboko zaoravanje biljnih ostataka. Treća mera je obavezna dezinfekcija semena fungicidima na bazi organske žive (Zorosan tečni, 150-200 ml/100kg semena, Zorosan prah, 300gr/100kg semena), kaptana (Captan SP 4, 200ml/100kg semena), karboksima+tirama gajenje maka(Vitavax 200FF, 500ml/100 kg semena), flutriafola+tiabendazola (Apron TZ 69-WS, 150- 450 gr/100kg semena). U toku vegetacije za preporuku su fungicide na bazi benomila (Benlate, 0,5-1 kg/ha), karbendazim (Bavistin, 0,3-1 kg/ha), flusilazola (Punch 40EC, 0,2-0,4 l/ha) i fl utriafola (Impact, 1 l/ha, Impact C, 1,2 l/ha).

Bakterijska uvelost

Ovu bolest izaziva Xanthomonas papavericola (Brayant Whorter) Dowson. Ponici iz zaraženog semena ubrzo posle nicanja uginjavaju. U toku vegetacije na lišću, stablu i čaurama razvijaju se mrke pege. Napadnuto lišće se suši i vrlo brzo nastaje uvenuće biljaka.

Prenosi se semenom i biljnim ostacima koji zaostaju u polju posle berbe. Spada u sudovna oboljenja i parazit se širi sudovnim snopićima, što izaziva brza uvenuća biljaka. Vrlo je opasna bolest, koja dobija epifitotičnu formu i ugrožava kulturu maka ukoliko su česte kiše tokom proleća i leta.

U borbi protiv Xanthomonas papavericola najvažnije je proizvesti zdravo seme i sačuvati biljke zdrave posle nicanja i tokom kišovitih proleća. Zaštita maka počinje od setve zdravog semena dezinfi kovanog fungicidima na bazi i u obliku baznog karbonata ( Bazni bakarni karbinat 200, 200-250 cm3 / 100 kg semena), karboksima (Vitavax 200 FF, 250 cm3/100 kg semena), imazalil a+propikonazola+tiabendazola (Benit univerzal 47; 5- LS, 200gr/100 kg semena), tiabendazola+flutriafola (Vincit F 200; 200 cm3/100 kg semena). Posle nicanja biljke maka se moraju prskati u razmacima 1-2 sedmice preparatima bakaroksihlorida (Bakarni kreč 25, 10-15 kg/ha, Bakrocid 50, 5-7,5 kg/ha) i bakarnog oksihlorida+cineba (Bakarni cineb, 4-5 kg/ha, Tiozina, 4-5 kg/ha). Poslednja aplikacija fungicida mora se izvesti najkasnije 4 nedelje pred berbu čaura maka preparatima na bazi bakra (Cuprablau Z, 3kg/ha).

Štetočine maka

Kultura maka je sa stanovišta štetočina, ne samo uljanog maka kod nas nego i opijumskih genotipova u svetu, jako ugrožena, od nicanja do ubiranja. U periodu nicanja i klijanja najveće štete nanose pored žičnjaka, grčice, podgrizajuće sovice, rovac i ptice.

U prvim fazama iza nicanja značajne probleme proizvođačima maka pričinjavaju stepski popac (Acheta deserta), viličnjak (Psallidium maxilosum), lucerkina pipa (Ortiorrhynchus ligustici), ozime i prolećne sovice (Euxoa spp. Plussia gamma), štetni glodari (Cittellus citellus) i puževi (Agriolimax agrestis). U značajne štetočine ubrajaju se lisne vaši (aphis fabae) kao vektori viroza, stabljikine pipe (Ceutorrhynchus macula alba, C. denticulatis), lisna galica (Dasyneura papaveris Winn.), muve mineri (Liromysa strigata, Phytoysa atricornis), pregljevi (Tetranichus spp), rilaš makovog korena (Stenocarus fuliginosus), makova buba (Oxytherea funesta Poda), Barathra brassicae, C Chloridea dipsacae, Mordellistema spp., Poeciloscutis cognatus, Tetigometra spp. i Timaspis papaveris.

Od štetočina u toku vegetacije od najvećeg ekonomskog značaja su makov korenov surlaš, siva makova pipa i muva makove čaure. U periodu cvetanja maka izuzetne štete pričinjava rutava buba (Tropinota hirta Poda) i neposredno pred berbu štetne ptice (siva vrana, gačac, poljski vrabac, grlica, golub, gugutka, fazan).

Makov korenov surlaš

Odrasla makova pipa je crnosmeđe boje, duga oko 3-4 mm. Osnovna boja tela je crna. Ima karakterističnu crnu mrlju ispod štilića i žutu mrlju na vrhu pokrioca. Larva je bela, bez nogu, valjkasta sa smeđom glavom, savijena i duga oko 4 mm.

Ima jednu generaciju godišnje. Imago prezimljava u zemljištu. Odrasli insekti se pojavljuju rano u proleće, tokom aprila u našim uslovima i hrane mladim lišćem maka. Ženka polaže oko 500 jaja na naličju listova i lisnim peteljkama, embrionalno razviće traje oko sedam dana. Ispiljene larve u početku žive u unutrašnjosti lista a kasnije prelaze na koren. Larve izgrizaju plitke hodnike, usled čega dolazi do hipertrofije tkiva i zadebljanja korenovog vrata. U jednom korenu može se naći 5-50 larvi. U zemlji, na dubini od 10 cm, u blizini korena prave komorice i pretvaraju se u lutke. Novoformirani imago posle eklozije izlazi na površinu zemlje, hrani se tokom leta na lišću biljaka i krajem leta povlači se u zemlju gde ostaje do sledećeg proleća.

Štete pričinjavaju i larve i imago. Larve su štetne tokom celokupnog razvoja. U početku miniraju lišće, a kasnije izgrizaju koren i korenove bočne žilice, te biljke zaostaju u porastu, a čaure su sitne, šture i sa manjom količinom semena što se drastično odražava na visinu prinosa. U godinama masovnih pojava, imago se hrani listovima i često dolazi do potpunog uništenja useva. Gubici su veliki u sušnim godinama, na lakim i rastresitim zemljištima.

Mere zaštite se svode na suzbijanje odraslih insekata dok traje njihova dopunska ishrana, pre ili u vreme početka ovipozicije. Obično se izvedu 1-2 tretmana uz aplikaciju insekticida na bazi lambda cihalotrina (Karate 2,5 EC, 0,2-0,3 l/ha), deltametrina (Decis 2,5 EC, 0,2-0,4 l/ha), endosulfana (Tiocid E-35, 2,5-3,5 l/ha), fenitroriona (Fenitrotion 50, 1,5-2,5 l/ha), monokrotofosa (Monocid 20 LC, 1,5-2 l/ha) i medidationa (Ultracid 40, Supration 1,31/ha).

Siva makova pipa

Izazivač je Ceutorrhynchus macula alba Herbst. Imago je ovalnog oblika, dug 3-5 mm, pepeljasto sive boje. Gornja površina tela pokrivena je ljuspicama i dlačicama. Na vratnom štitu ima 3uzdužne bele pruge. Na osnovi pokrioca nalaze se bele pege. Odrastao insekt ima tanku, dugu i nadole savijenu rilicu. Larva je beličaste boje, apodna, valjkasta i duga do 6 mm.. Ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava imago u zemlji na dubini od 10 cm. Siva makova pipa se javlja u drugoj polovini maja ili početkom juna, pred početak cvetanja maka. Ženka probuši tek formiranu čauru maka i u njenoj unutrašnjosti polaže do 20 jaja. Otvor kroz koji je položeno jaje na čauri se vidi kao tamna mrlja. Embrionalni razvoj traje 5-8 dana. Celokupan razvoj larve odvija se u čauri, koju napušta kad završi porast, odlazi u zemljište i na dubini 5-8 cm pretvara se u lutku. Razvoj larve traje oko 20 dana. U avgustu se formira imago, koji ostaje u zemlji do narednog proleća. Stadijum lutke traje 15-30 dana. Siva makova pipa se u Vojvodini redovno javlja i svakako je najopasnija štetočina maka. Štete uglavnom nanose larve. One se hrane semenkama maka. Oštećene semenke postaju žućkaste, smežuravaju se i prevremeno sasuše. Usled ishrane imaga i bušenja čaura radi polaganja jaja, čaure se deformišu i osuše. Veliki broj otvora na čaurama omogućuje prodiranje mikroorganizama i pri vlažnom vremenu se uplesnave, tako da im se smanjuje kvalitet i tržišna vrednost. U godinama progradacije broj uništenih čaura kreće se čak do 90% i prinos semena maka se svodi na polovinu.

Borba protiv odraslih insekata izvodi se neposredno pred polaganje jaja. Uobičajeno je da se izvedu dva tretiranja, prvo pred početak cvetanja a drugo u precvetavanju. Obzirom da mak ne cveta ravnomerno, tretiranja treba izvoditi u kasnim popdnevnim časovima ili uveče, posle završetka leta pčela i uz primenu insekticida koji su za korisne insekte praktičnomakovo ulje bezopasni. Preporučuju se insekticidi na bazi dialifosa (Torak, 0,6-1,5 l/ha), fosalon (Zolone, 2l/ha), endosulfana (Thiodan, 1,5-2 l/ha), deltametrina (Karate 2,5,0,3 l/ha).

Muva makove čaure

Imago je smeđe žute boje, pokriven gustim sivim dlačicama, dug oko 3 mm. Larve su narandžaste cecidomide.

Pojava makove muve je dobrim delom sinhronizovana sa pojavom sive makove pipe (Ceutorrynchus macula alba). Ima jednu generaciju tokom godine. Prezimljava imago. Ženka polaže jaja kroz otvore koje je pre polaganja načinila na čauri siva makova pipa. Otvore kroz koje su izašle Ceutorrynchus macula alba, koriste odrasli insekti ove cecidomide radi izlaska iz čaure i odlaska u zemlju zbog hrizalidizacije.

Štetne su uglavnom larve, koje oštećuju semenke i zagađuju ih svojim izmetom. Imago pravi otvore na čaurama maka radi polaganja jaja i za izlazak po završenom razviću. Istovremeno prisustvo larvi sive makove pipe i cecidomida, koje se takođe hrane semenkama, značajno uvećavaju štete. Kako ovu pojavu prate i prouzrokovači truleži i plesnivosti, to dolazi do potpunog propadanja semena u čaurama i drastičnog smanjenja prinosa maka.

Suzbijanja se izvode pre polaganja jaja, na početku cvetanja i u precvetavanju u vreme pojave čaure maka. Koriste se iste metode i insekticidi kao i za suzbijanje sive makove pipe.

Rutava buba

Odrasla buba je crne boje, obrasla belim dlačicama, tvrdokrilac, duga oko 10mm. Larve su bele boje, polukružno savijene i oblika grčice. Jaja su plavo-bele ili žućkaste boje. Ima jednu generaciju godišnje. Imago prezimljava i javlja se rano u proleće, već marta meseca. Do polovine juna, hrani se i oštećuje prašnike i tučkove voćnih kultura, uljane repice, maka i korovskih biljaka. Rutava buba je odličan letač i prelazi velika rastojanja u potrazi za hranom. Tokom maja i juna ženke polažu 20-30 jaja na dubini od 5 cm u zemljište.

Razvoj larvi traje oko 2 meseca. Larve se hrane humusnim materijalom i žilicama biljaka. Izgrađuju komorice pred pretvaranje larve u lutke. Novoformirani imago pojavljuje se u avgustu i miruje do narednog proleća.

Izjedajući cvetne delove, u prvom redu prašnike i tučkove, rutava buba nanosi velike štete u voćnjacima, povrtnjacima, uljanoj repici i u nekim godinama kulturi maka. Njen let traje skoro tri meseca.

Mere zaštite svode se na tretiranje useva maka u polju posle zalaska sunca i prestanka leta pčela uz korišćenje istih insekticida kao i za suzbijanje sive makove pipe. Suzbijanje se izvodi po mogućnosti pre početka cvetanja maka.

Zaštita od korova

Izbor herbicida za suzbijanje širokolisnih korova u maku jemali, te se za suzbijanje rano prolećnih korova koristi ljudski rad u prvim fazama razvoja useva. U drugom delu vegetacije, biljke maka svojim habitusom i sklopom zasenjuju i guše korove. To je sudbina malih kultura u ostvarivanju profita. Praktičnu primenu u Francuskoj je našla kombinacija aminotriazola+amonijumtiocijanata u dozi od 3 kg/ha a, s (Weedazol TL, 6, 5 kg/ha).

Herbicid ispoljava zadovoljavajuću selektivnost za mak, ali i ograničenu primenu zbog uskog spectra delovanja na korove i nedovoljnu perzistentnost u toku vegetacije. Stoga se većim proizvođačima maka sugeriše da korove suzbijaju na strništu tokom avgusta i septembra herbicidima na bazi dikvata (Reglone 14, 2-4 l/ha) ili parakvata (Gramaxone, 3-5 l/ha). Ne postoje eksperimentalni podaci i stručna i naučna istraživanja, ali po analogiji mogli bi se koristiti herbicidi na bazi trifluralina (Treflan 48, l, 5-2 l/ha) pre setve ili herbicidi na bazi alahlora (Lasso, 4-5 l/ha) i metalohlora (Dual 500, l, 5-3 1/ha) neposredno posle setve a pre nicanja useva.

Suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih travnih korova u maku je na najbolji način rešeno herbicidima na bazi fluazifop-p-butila (Fusila de), fenoxapropa (Galant super) u količini od 1,5-3 l/ha preparata. Niže doze se koriste za jednogodišnje korove, u fazi 3-5 listova, dok se više doze koriste za višegodišnje korovske vrste i pri visini korova 25-30 cm.

Desikacija maka izvodi se herbicidima na bazi dikvata (Reglone, Reglone 14, 2,5-3,5 l/ha) u vreme biološke zrelosti useva i uz utrošak 400-600 litara vode/ha kada se tretiranja izvode traktorskim prskalicama ili 60-100 l/ha vode kada se tretira avionima ili helikopterima.

Kada se ustanovi potreba za intervencijom, mora se uzeti u obzir fi tofarmakološka vrednost pesticida, spektar delovanja, perzistentnost i selektivnost. Integralna zaštita je potrebna proizvodnji, njeno sprovođenje je preokupacija proizvođača, u korist ili na štetu proizvodnje, ali nikada čoveka i okoline.

Dr Mladen Marković,
naučni savetnik

 

Ocena: 5,00 od 1 glasova 1 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 5

Komentari su zatroveni.