četvrtak, 18. avgust. 2011. 15:08

jabukeNa čuvanje jabuka, osim uslova u samoj hladnjači utiču i klima, zemljište, rad u voćnjaku, optimalna primena agrotehničkih mera i pravilna berba.

Jabuka je voćna vrsta koja uvek ima tržište i može da se čuva duže vreme, čak i u običnim uslovima, ali na nižim temperturama (pojedine sorte, tipa Ajdared u običnim hladnjačama se čuvaju i do aprila ili maja). Ipak, vremenom se javila potreba da se period za čuvanje jabuka produži. Pored Ajdareda, sorte koja je već dugo prisutna u voćnjacima širom sveta, pojavile su se nove sorte i novi klonovi unutar sorti koje su zahtevale posebne uslove čuvanja jabuka . Paralelno sa razvojem novih sorti, koje su po ukusu, boji, prinosu, dovele do evolucije tržišta jabuke, razvijala se i tehnologija čuvanja.

Krenulo se sa smanjivanjem procenta kiseonika u komori, gde se iz obične atmosphere oduzimao kiseonik, a pratio sadržaj ugljen dioksida u komori. Tehnologija odnosno ideja, smanjenja procenta kiseonika u komori se nametnula kao rešenje pri kom se proces dozrevanja jabuke u relaciji sa vremenom smanjuje, čime se povećava period za čuvanje jabuka. Ovo znači da, pored smanjene temeprature, primenom tehnologije kontrolisane atmosphere dobijamo sredinu u kojoj su uslovi za konzervaciju jabuke skoro idealni. Smanjenje procenta kiseonika u komorama vršeno je na bazi zahteva voća, odnosno sorti kada ja u pitanju čuvanje jabuka.

Ideja smanjenja procenta kiseonika je išla od 3% kiseonika u komori preko 2% (Low Oksigen), do 1% (ULOUltra Low Oksigen), pa sve do pojave ISOSTORE tehnologije DCA – Dinamic Controle Atmosfere. Suština je uvek bila smanjiti procenat kiseonika u komori, iz razloga da jabuka manje diše i time proizvodi manju količinu ugljen dioksida. Ugljen dioksid u komori je taj koji pravi problem, jer njegova veća prisutnost u komori dovodi do pojave posmeđivanja ploda i fermentacije usled čuvanja. S tim u vezi tehnologija ISOSTORE DCA je razvila sistem u kome se više ne koriste rezultati, kao i preporuke instituta po pitanju sadržaja kiseonika, odnosno ugljen dioksida u komorama, već svoje minimalne potrebe kiseonika sam plod pokazuje putem specijalnog sistema merenja koji se nalazi u komorama.

O čemu se radi?

Jabuka (plod) proizvodi hlorofi i sve dok ima kiseonika, tako da u uslovima smanjene količine kiseonika u komorama, nije bilo baš lako odrediti koji su to minimumi kiseonika u kojima određena voćna vrsta može da opstane. Uvođenjem instrumenata koji u komori mere ove vrednosti, došlo se do interesantnih zaključaka, tačnije da je moguće spustiti nivo kiseonika do čak 0,3% što predstavlja donju granicu na kojoj jabuka može da opstane, a da ne otpočne proces fermentacije.

Pored samog produženg perioda čuvanja, što je ova tehnologija omogućila, došlo se i do interesantnih zaključaka po pitanju bolesti koje se javljaju u komorama tokom čuvanja. Naime, dosadašnjom tehnologijom LO i/ili ULO bilo je teško odbraniti se od pojave skalda, koji se najviše odražavao na sortama kao što su Granny Smith i Red Deliciuos. Smanjenjem procenta kiseonika u komorama na 0,3% ovaj procenat je smanjen do te mere da problema sa skaldom u uslovima ISOSTORE DCA više nema, tako da se i ove dve pomenute sorte, kao najosetljivije mogu čuvati duže nego pre.

Sada kada smo videli pregled tehnologija za čuvanje jabuka, možemo da se vratimo par koraka unazad i da vidimo šta je to što utiče na čuvanje jabuka.

Da li je moguće samo ubaciti jabuku u komore i očekivati da ćemo je izvaditi lepšu i sočniju nego što smo je uneli u komoru? Naravno da ne! Hladnjača je pre svega skladište, u kome se čuva određena roba, koja, kao i mnoge druge robe, ima svoj vek trajanja. Da bi rok trajanja bio što duži jedna je stvar kontrolisana atmosfera i pomenute tehnologije u toj oblasti, ali na čuvanje ploda utiču faktori koje ćemo u ovom tekstu pomenuti, a to su:

- klima

- zemljište

- tehnologija gajenja i berba

- konzervacija – čuvanje

crvena jabukaOva četiri faktora su usko povezana i neophodno je u svakom od ovih segmenata dati maksimum da bi na kraju jabuka mogla da se čuva čak i do godinu dana.

Klimatski faktori

Klimatski faktori su ti koji uopšte određuju koje kulture mogu da se gaje u određenim uslovima, i na koji način utiču na određene voćne vrste. S obzirom da smo mi zemlja sa odličnim klimatskim uslovima za proizvodnju ove vrste voća, ne smemo olako preći preko nekih problema koji se kod nas javljaju a u uskoj su vezi sa klimom.

Uticaj padavina njihov raspored, jedan je od faktroa koji može dosta da utiče na kvalitet jabuke koju stavljamo u skladište. Grad kao pojava, koja je opet klimatski faktor, može se sprečiti postavljanjem protivgradnih mreža, koje ne samo da čuvaju plod u rodu, već čuvaju i sama stabla, da ne dođe do njihovog oštećenja.

Protivgradna zaštita je pre svega imala svoju osnovnu funkciju u zaštiti zasada od grada. Danas prilikom klimatskih promena koje se i kod nas sve više javljaju u negativnom smislu, mreže smanjuju sunčevo zračenje, koje na plodovima izaziva ožegotine i time izuzetno pogubno utiče na kvalietet jabuka, čime one više nisu u klasi za čuvanje.

Suša može takođe izazvati neželjene posledice i ugroziti strukturu ploda, čime takođe dolazimo u problem sa dužim čuvanjem.

Zemljište

Da bi plodovi jabuke (slična je situacija i sa drugim voćem i povrćem) mogli da se čuvaju duži vremenski period, potrebno je pratiti situaciju na terenu i u samom startu, pri izboru parcele za sadnju jabuka izvršiti analizu terena i tek tad odrediti namenu.

Svi propusti koji se jave na početku, u samom projektu podizanja voćnjaka, mogu znatno da utiču na isplativost proizvodnje, a s tim u vezi da li ćemo biti u prilici da čuvamo jabuku i prodamo je kada je ne bude bilo na tržištu (jun, jul, avgust) ili ćemo morati da je prodamo odmah u septem bru kada je ima svuda.

Analizom zemljišta utvrđujemo Ph, procenat određenih mikro i makro elemenata u zemljištu a time dobijamo sliku onoga što imamo i onoga što treba da dodamo da bi biljka/sadnica bila u stanju da nam da svoj maksimum. Potrebno je svake godine izvršiti analizu zemljišta, čak i lista, da bi smo bili sigurni šta je to što nedostaje u zemljištu i šta treba dati biljci da bi nam napravila jabuku koja će moći da se čuva duži vremenski period.

Tehnologija gajenja i berba

Tehnologija gajenja je ta koja nam omogućuje da od rezidbe, preko đubrenja, zaštite, proređivanja i na kraju berbe, u komorama dobijemo optimalni plod spreman za duže čuvanje. Rezidba omogućava pravilno formiranje stabla i raspored grana u krošnji, koji će sutra pomoći obrazovanje cvetnih pupoljaka na željenim pozicijama i dovesti nas u situaciju da možemo da biramo koje ćemo plodove ostaviti na drvetu a koje ne. Bez dobre rezidbe nema kvalitetnih plodova i optimalne berbe.

Kada je zaštita u pitanju, zdrav voćnjak će dati plodove bez oštećenja, koji će kasnije moći da se čuvaju duže u komorama. Venturija, koja prisutna na plodu u proizvodnji, ulaskom u hladnjaču može da napravi velike probleme u komori. Zašto? Zato što se jabuka čuva u uslovima povećane vlage kako bi se smanjili uslovi pojave KALA. U tim uslovima Venturija je u odličnoj sredini za svoj dalji razvoj. Zato je bitno da se voćnjak tokom godine dobro održava da ne bi zaražena roba ušla u komoru i u njoj nastavila svoj dalji razvoj.

Proređivanje je takođe veoma bitna operacija u proizvodnji jabuka. Bitno je iz razloga što proređivanjem ne opterećujemo stablo i time ne dovodimo zasad u alternativnost u rodu, omogućujemo da svaki plod ima podjednake uslove u razvoju a time je i kvalitet ujednačen, veća je obojenost ploda a time je i dozrevanje plodova ujednačeno, i lakša je berba.

Berba

Prilikom berbe bitna je probirna berba, sto znači berba iz više prolaza. Prve jabuke koje sazre su jabuke koje su zbog vzelena jabukaeće osunčanosti i ostalih klimatsko/zemljišnih uslova kao i same fi ziologije sadnice došle možda i prerano u rod, i zbog toga se ne koriste za duže čuvanje. Ista je stvar i sa plodovima koji ostaju za poslednji prohod, kada se skuplja sve iz voćnjaka. Optimum za čuvanje čini svega nekih 80% od ukupnog roda, što predstavlja jabuku optimalnog kvaliteta za čuvanje.

Priikom berbe treba obratiti pažnju na:

1. uzorkovanje jabuka za testiranje

Jabuke koje se uzimaju za uzorkovanje trebaju da budu prosek, čak i segment nešto zrelijih jabuka koje nameravate da berete u tom prolazu. Pri odabiru jabuka treba uzimati jabuke koje su više obojene i više izložene suncu da bi ste imali realnu sliku robe koju nameravate da berete u tom prolazu. I tako prilikom svakog od prolaza u probirnoj berbi. Od izuzetnog značaja za čuvanje jabuka je pogoditi pravi trenutak berbe, i berače disciplinovati da beru ono što je dogovoreno!

2. testove koje primenjujete

Najoptimalniji i za mnoge najdostupniji je Jod test, koji nam tačno preko odnosa kiselina i šećera u plodu daje realnu sliku. Potrebno je preseći jabuku po sredini poprečno u odnosu na osu tučka, i te polutke staviti u tacnu sa rastvorom joda. Nakon jednog minuta polutke treba ostaviti sa strane i pratiti šta se dešava. Svaka sorta ima svoj optimum za berbu. Ovaj test je veoma jednostavan, ali ga treba obavezno odraditi.

Pored jod testa, tu je i test penetrometrom, ali je njegov značaj u odnosu na Jod test daleko manji. Može se odraditi i test spektrometrom ali su to već testovi koji su više vezani za samu prodaju jabuke (penetrometar – tvrdoća ploda/ spektrometar – procenat šećera i kiselina u plodu) a manji značaj imaju pri određivanju pravog trenutka za branje

3. način berbe

Berba traba biti organozovana po principu što manjeg zamaranja berača, da bi bili u stanju da daju svoj maksimum, što po kvalitetu to i po kvantitetu ubrane robe u toku perioda berbe. Jabuku treba nežno brati, može se reći kao i paradajz. Što nežnije budemo brali jabuku to ćemo je lakše sačuvati!

S tim u vezi koriste se kolica za branje sa sanducima, kako bi se izbeglo tumbanje po kengur torbama i sl. Princip bi trebao biti da se ambalaža – jabučar ili plastični sanduk, postave na određeno mesto ili da se organizuju putem specijalnih kolica i da se jabuka direktno stavlja u ambalažu. Jedino tako možemo očekivati dobar kvalitet u berbi.

Pored toga, potrebno je proveriti da li berači na sebi ili na rukama imaju određene oštre predmete (garderba, prstenje, sat, nepodrezani nokti i slično) koji mogu dovesti do oštećenja ploda.

Konzervacija

Čuvanje jabuka dolazi na kraju priče. U uvodnom delu smo dali pregled savremenih tehnologija za čuvanje jabuka a sada ćemo dati pregled kako to i sprovesti. Nakon berbe koja je obavljena prema gore navedenim metodama, probirno, pažljivo, u optimalnom stanju ploda, sada je potrebno taj plod smestiti u objekat. S obzirom da se jabuka bere u septembru/oktobru mesecu potrebno je obezbediti dovoljno vlage u komorama. Važno je naglasiti da prilikom unošenja jabuka u komore, dolazi do njenog dodatnog isušivanja jer hladan vazduh isušuje plod i vlagu lepi za lamele isparivača. Da biste sprečili da se vlaga oduzima od vaših jabuka potrebno je ili ubaciti ovlaživače u komore, ili maker podove dobro nakvasiti i u periodu hlađenja kvašenje ponavljati svaki dan, kako bi se stvorili optimalni uslovi za dalje čuvanje jabuka koji iznose oko 94-98% vlage u komori.

Prilikom hlađenja bitno je takođe, ukoliko imate više komora, da sve komore počnete da punite i time ostvarite manji dnevni unos robe kako bi ste pre ohladili robu, ali tu treba biti oprezan u smislu načina slaganja robe kao i odabira koje sorte mogu da se skladište zajedno, a koje ne.

Slaganje robe u komori je takođe veoma bitno jer od toga zavisi dalja cirkulacija vazduha, koja nam omogućava da u uslovima ULO ili ISOSTORE DCA možemo da maksimalno provetravamo jabuke od viška ugljen dioksida u njihovoj okolini, u komori.

Tokom čuvanja potrebno je povremeno uzimati uzorke jabuka koji će nam dati realnu situaciju jabuka koje se čuvaju. Potrebno je do vrata staviti jabuku koja je lošijeg kvaliteta u odnosu na prosek jabuka u komori, jer će nam ona najpre pokazati situaciju ostale robe i dati signal kada je pravo vreme za izuzimanje robe iz komore i njenu prodaju.

Ukoliko imate kontrolisanu atmosferu potrebno je pratiti parametre koje vam daje analizator i proveravati koliko često se vrši čuvanje jabukaprovetravanje vazduha u komori – izbacivanje ugljen dioksida i ubacivanje potrebnih količina kiseonika, kao i vrednosti kiseonika i ugljen dioksida u komori. Ukoliko imate običnu komoru, potrebno je pored pravilne berbe, smeštaja, slaganja, hlađenja, jabuka u komori, tokom perioda čuvanja povremeno provetravati komore, ali tokom noći, kada su niže temeprature i svežiji vazduh. Takođe bi bilo dobro to raditi u danima kada je veći procenat spoljašnje vlage kako bi se sačuvao procenat vlage u komori. Pri svakom otvaranju – provetravanju komora bitno je nakvasiti podove, u smislu održavanja željene vlažnosti vazduha u komorama.

 

Ocena: 5,00 od 1 glasova 1 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 5

Komentari su zatroveni.