petak, 16. septembar. 2011. 23:09

Maligna hipertermija ili stres sindrom svinja, je oboljenje dobro poznato svima koji se bave uzgojem ovih životinja. Naglo uginuće, smanjenje plodnosti, i lošiji kvalitet mesa obolelih svinja dovode do značajnih ekonomskih gubitaka, pa se zato u svetu preduzimaju mere suzbijanja bolesti putem selekcije.

Stres sindrom je nasledno oboljenje koje se javlja kod ljudi, svinja, konja, pasa i mačaka, i može se manifestovati iznenadnom smrću u toku anestezije. Najčešće se javlja posle anestezije halotan gasom, pa se gen koji je odgovoran za bolest naziva i halotan genom. Kod osetljivih jedinki, anestetik drastično ubrzava metabolizam u mišićima, tako da organizam ne može da obezbedi dovoljno kiseonika, pa dolazi do hipoksije tkiva i nemogućnosti regulisanja telesne temperature. Ovo stanje se brzo završava cirkulatornim kolapsom i smrću životinje, ako se na vreme ne reaguje.

Klinička slika

Sindrom označava grupu simptoma koji se javljaju zajedno: veliki stres, iznenadna smrt, bledo, meko i vodnjikavo meso, i nekroza kože na leđima. Simptomi mogu da se jave i bez izloženosti anesteticima, na primer nakon uzbuđenja, fizičkog napora ili dejstva nekog stresora iz okoline. Simptomi se razvijaju jako brzo. Mišići su ukočeni, rad srca je ubrzan, a disanje otežano. Kod svinja sa manjom pigmentacijom kože (svetlije boje), može se primetiti crvenilo, a zatim i prebojavanje kože u ljubičasto-plavu boju usled nedostatka kiseonika. Naposletku nastupa nekroza kože na leđima. Temperatura naglo raste, i pred smrt može da iznosi i 45 oC. U većini slučajeva se ovo stanje završava smrću nekoliko minuta posle pojave simptoma. Mišići uginulih životinja su bledi, mekani i vodnjikavi, pa se meso ne može upotrebiti za ishranu. Kod prasadi se simptomi bolesti javljaju veoma retko, i to samo ako su se istovremeno javili i kod majki.

Stres sindrom – genetska osnova

Osetljivost na malignu hipertermiju reguliše šest gena. Stres sindrom se prenosi recesivno, što znači da neke životinje mogu da budu nosioci gena, a da same ne pokazuju znake bolesti. Pošto je za bolest specifična burna reakcija na anesteziju, homozigotne jedinke se mogu identifi kovati halotan probom. Ovaj test se sastoji u eksperimentalnom uvođenju životinje u narkozu anestetikom halotanom, pri čemu se kod životinja osetljivih na halotan pokreće mehanizam stresne reakcije i na taj način se otkrivaju životinje podložne stresu. Danas postoje i genetski testovi kojima se mogu utvrditi ne samo homozigotne, već i heterozigotne jedinke.

Stres sindrom se može javiti kod bilo koje rase svinja, ali je primećeno da su pojedine rase podložnije oboljenju. Rase su na osnovu pojave stres sindroma podeljene na:

- veoma osetljive (pietren, belgijski i nemački landras) – 70 do 100% osetljivih jedinki

- srednje osetljive (švedski, holandski i jugoslovenski landras) – 15 do 20% osetljivih jedinki

- stres rezistentne (jorkšir, hempšir i durok) – 0 do 5% osetljivih jedinkistres sindrom

Selekcija

Stres sindrom svinja se može prevenirati samo strogom selekcijom. Homozigotne i heterozigotne jedinke se mogu identifi kovati i isključiti iz priploda. Međutim, pojava bolesti je uglavnom vezana za visoko proizvodne rase koje se koriste u tovu, pa se postavlja pitanje da li je ekonomski isplativo smanjiti procenat uginuća životinja od stres sindroma na račun smanjenja proizvodnih osobina.

Smatra se da je trenutno najadekvatniji način prevencije maligne hipertermije poboljšanje uslova držanja životinja, tako da one nisu izložene velikom stresu. Oboljenje se u izvesnoj meri ređe javlja u organskoj, nego u intenzivnoj proizvodnji. Prema rečima Dr Slobodana Jovanovića, profesora stočarstva na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, stres sindrom svinja je u velikoj meri zastupljen i u našoj zemlji. Ugrožene su iste vrste kao i u ostalim delovima sveta, ali je incidencija pojave bolesti kod osetljivih rasa veća. Razlozi tome su kupovina manje kvalitetnih grla i neadekvatni uslovi držanja svinja, pa se selekcija u našoj zemlji može vršiti smanjenjem izloženosti stresu, kao i kupovinom kvalitetnog genetskog materijala koji će poslužiti za dalji uzgoj.

Dijagnoza i terapija

Stres sindrom se može dijagnostikovati halotan probom ili genetskim testom, a lako se utvrđuje i posmrtno, zahvaljujući specifičnom izgledu mišića uginulih životinja. Ako se primeti početak simptoma, može se odreagovati polivanjem životinje hladnom vodom, aplikacijom kalcijum-glukonata, sedativa i vitamina E, ali sumaliizgledi da će tretman biti uspešan i spasiti život životinji. Zato je kod osetljivih svinja najvažnija profilaksa, tj. uklanjanje stresnih faktora sredine (obogaćivanje životnog prostora, sediranje prilikom transporta, pažljivo postupanje sa životinjama prilikom hranjenja i obeležavanja, i slično).

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.