ponedeljak, 7. novembar. 2011. 03:11

uzgoj-nojevaNojevi su vrlo prilagodljivi, mogu da žive pod ekstremnim uslovima, tj. imaju dobru sposobnost aklimatizacije na gotovo sve klimatske uslove, ali im posebno pogoduje suva i umereno vlažna klima. Ove osobine im u znatnoj meri daju mogućnosti da se mogu gajiti u mnogim zemljama sveta i to, kako u ekstenzivnim, tako i u intenzivnim uslovima.

Savremena farma nojeva poseduje: selekcijski centar za odgajivanje i gajenje matičnog (roditeljskog) jata nojeva, centar za inkubiranje i leženje jaja (pilića), objekte za tov nojeva (tovilište), pa i klanicu.

Najvažniji faktor u uspešnoj proizvodnji nojeva je kvalitetno matično jato, odnosno visoka produktivnost roditelja koju prenose na potomstvo. Centar za selekciju ima veliku odgovornost kako bi selekcijom odabrali najbolje roditelje, a zatim i nadprosečno potomstvo koje treba ostaviti u priplodu. Sa selekcijskim merama se počinje još dok je podmladak nojeva u početnoj fazi razvoja, i to kod onih pilića koji su izleženi u proleće i početkom leta. Da bi se sprovele potrebne selekcijske mere svi pilići moraju biti obeleženi i upisani (evidentirani) u proizvodne registre (matične liste). Nojevi se najčešće obeležavaju markicama koje se mogu fiksirati na različitim delovima tela ili mikročipovima koji se injektuju pod kožu (najčešće na vratu) i ostaju funkcionalni tokom celog života.

Iako se farmski uzgoj nojeva u našoj zemlji nalazi u početnoj fazi razvoja, na farmama se koristi poluintenzivni, odnosno intenzivni sistem za uzgoj nojeva i inkubacije jaja za nasad, tj. uzgoj nojeva je u znatnoj meri organizovano na savremenim – farmskim principima.

Naše farme, po pravilu, uglavnom nabavljaju podmladak nojeva (reproduktera), različitog uzrasta, iz inostranstva, najčešće iz Francuske, Italije i drugih zemalja. Gajenje matičnog jata obavljaju na sopstvenim farmama, kao i inkubaciju jaja za nasad, odnosno tov nojeva u cilju porizvodnje, u prvom redu mesa i kože.

Objekti za uzgoj nojeva

Zbog toga većina farmi raspolaže sopstvenom inkubatorskom stanicom, objekte za odgajivanje podmlatka nojeva, letnje objekte za gajenje reproduktera (roditeljskog jata) sa boksovima za «triove – reproduktere», «zimovnike» (zimske objekte) prostorije za smeštaj prostirke (slame) i druge preteće objekte.

Objekti za odgajivanje podmlatka nojeva do šest nedelja uzrasta se izgrađuju po tipu staklenika (plastenika) i u njemu se nalazi grejno telo (lampa), odnosno «veštačka kvočka», pojilice i hranilice. Pod je nasut sa peskom debljine 10 cm.gajenje nojeva

«Zimovnici» se grade od tvrdog materijala (opeke ili blokova) sa dobrom termo i hidro izolacijom u kojima nojevi provode zimski period godine. Objekat je dužine 24 m i širine 10 m. U unutrašnjosti objekta obično se nalazi manji ograđen prostor (boks) koji služi za smeštaj nojeva kojima je potreban poseban tretman, kao i pojedine veterinarske intervencije.

Letnji objekti se obično prave od drveta, u vidu nastrešica, pokriveni i ograđeni trščanom slamom, a pod se po potrebi prekriva prostirkom od slame. U sklopu njih se nalaze boksovi za držanje «triova» roditeljskog jata (reproduktera). Broj boksova je različit (u proseku oko 20), širina boksa je oko 8m, a dužina između 45 i 76 m. Svi boksovi (ispusti) se ograđuju žičanom mrežom sa drvenom (prirodnije) ili betonskom konstrukcijom. 

Određivanje lokacije za uzgoj nojeva

Bez obzira koji se sistem za uzgoj nojeva koristi, prilikom određivanja lokacije farme treba voditi računa, pre svega, o makro-klimatskim uslovima. Kao idealno mesto za izgradnju farme je teren između dva brda, gde ne postoje snažni dominantni vetrovi, ali da ima dosta prirodnog svetla, jer svetlost u značajnoj meri utiče na rast, razvoj i reproduktivne sposobnosti nojeva.

Farmu nojeva bi trebalo smestiti po mogućnosti na što mirnije mesto, najmanje 500 m udaljenu od drugih farmi, posebno farme živine.

Pored toga, pre izgradnje farme, treba imati u vidu da teren treba da ispunjava propisane zoohigijenske norme. Pre svega, teren (podloga) treba da je ravan ili pod maksimalnim nagibom od 2 do 3%, bez udubljenja i rupa, kako ne bi došlo do ozleda nogu nojeva, jer oni dosta vremena provode u hodu, odnosno trku. Bez obzira o kojoj se kategoriji nojeva radi, potrebno im je obezbediti odgovarajuću površinu ispusta, pri čemu svaki ispust treba da ispunjava odgovarajuće sanitarno-veterinarske zahteve. Imajući u vidu da je noj ptica trkačica i da zahteva prostranstvo, u ovom slučaju, kada je reč o ispustu, važi maksima «Što više – to bolje». U praksi se nastoji da se svakom grlu obezbedi oko 2mpodne površine u objektu i oko 40m2   prostora u ispustu. Kao prostirka u objektima najbolja je pšenična slama i temperatura u njima ne bi smela da bude niža od 5 oC (odrasla grla).  

Smatra se da je maksimalna površina ispusta za odrasla grla «triove»familiju (jedan mužjak i dve ženke) oko 500 m2 ispusta. Ovakav ispust trebalo bi da se koristi 4 meseca godišnje posle čega se nojevi premeštaju na novi ispust, a stari ostaje prazan oko 8 meseci. Na ovaj način se organizuje određeni oblik pregonskog ispusta. Iskustva iz prakse pokazuju da je najbolje u jednom ispustu držati oko 60 grla jer se tada ostvaruje najbolja produktivnost jata. Teren ispusta je najbolje da bude zatravnjen, a još bolje zasejan detelinom ili lucerkom.

Ograđivanje

Pored terena i svih njegovih odlika za uspešno gajenje nojeva od izuzetnog je značaja ograda kojom svaka farma mora biti zaštićena (ograđena). Ograda mora biti odgovarajuće visine, u zavisnosti od uzrasta nojeva, izgrađena od najprikladnijeg materijala, nikako od bodljikave žice. Ograda se najčešće pravi pletena od drveta ili pletene žice, što se smatra boljim rešenjem.

Ovakve ograde onemogućavaju pristup nepoželjnih «posetilaca» i onemogućavaju nojevima da provlače glavu kroz «okca» žičane mreže jer nojevi retko kad uspevaju da izvuku glavu iz žičane ograde, usled čega vrlo često dolazi do uginuća dotičnih grla. Preporučuje se da ispusti budu pravougaonog oblika i da odnos kraće strane ispusta prema dužoj bude 0,8 : 6 m ili 1 : 10 m, čime se obezbeđuje dovoljno prostora nojevima za kretanje, odnosno trčanje.

Ispust se može ograditi i drvetom, tj. drvenim daskama sa odgovarajućim razmakom između njih. Ovakav način ograđivanja omogućava mnogim «nezvanim gostima», kao što su psi, mačke, različite vrste živine i druge sitnije životinje, da nesmetano ulaze u ispust. Sasvim je druga stvar što nojevi nisu baš posebno druželjubivi «domaćini» i svojom silinom se obrušavaju na takve «goste». Sve to prouzrokuje stres, a on nije poželjan niti kod jedne vrste domaćih životinja, a posebno kod nojeva. Takođe i pridošle životinje mogu biti prenosioci određenih oboljenja (parazitarnih, invazionih, infektivnih). 

proizvodnja nojevaPomoćne prostorije za uzgoj nojeva

Takođe je neophodan prostor za skladištenje bala slame koje služe za prostirku u zimskom periodu.

Pored ovih objekata, farma treba da ima jednu prostoriju (objekat), tzv. karantin dovoljno udaljen od drugih objekata, koji služi za prijem dobavljenog (kupljenog) podmlatka nojeva. U karantinu, koji mora biti registrovan od strane ministarstva za poljoprivredu, podmladak se drži nekoliko dana kako bi se izvršile odgovarajuće veterinarsko sanitarne mere. Ovaj objekat je obično u vidu nastrešice građen od drveta i trske sa odgovarajućim ograđenim ispustom.

Svetlana Radenović, dipl. ing.

 

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.