utorak, 9. avgust. 2011. 15:08

Uzgoj vinove loze na okućnici je najstariji način gajenja. U dvorištima, pored kuća, gaje se pojedinačne biljke ili grupe od nekoliko biljaka. U baštama, na okućnici, može se gajiti i nekoliko desetina biljaka, naročito u vikend zonama pored velikih gradova. Priprema zemljišta za uzgoj vinove loze u dvorištima i na okućnici ima niz specifi čnosti.

U dvorištu se, kada je u pitanju uzgoj vinove loze , često rastura zemlja koja se obično kopa iz temelja i podruma. To su najčešće teške ilovače, nepovoljnih vodno-fi zičkih i hemijskih osobina za normalno uspevanje loze. Zbog toga se ovo zemljište priprema na godinu dana pre sađenja loze. Najpre se na dobro osunčanoj strani zgrade odabere pogodno mesto za sađenje loze. Ako vinova loza nije obasjana direktnom sunčevom svetlošću najmanje 2/3 dana, onda je ne treba ni saditi u dvorištu.

Na odabranom mestu se kopaju duboke rupe. Za svaki čokot iskopa se rupa, dubine oko 1 m i dimenzija spoljnih otvora najmanje 1 x 1 m. Tako iskopana zemlja se pomeša sa 1/3 stajnjakavinova loza i 1/3 krupnog peska i šljunka, kako bi se osobine zemljišta što više poboljšale. Onda se ova smeša vraća u rupu i ovlaš ugazi. Po potrebi se na dno rupe može postaviti sloj sitnog kamena ili šljunka za drenažu, odnosno odvođenje suvišnih podzemnih voda. Sađenje loze se obavlja u tzv. jamiće u proleće, najbolje u aprilu mesecu, kada se zemljište zagreje na oko 15 do 20 ºC. U seoskim dvorištima posađeni kalemovi se zaštićuju pomoću mreža da ih ne bi oštetila živina, mačke i druge domaće životinje.

Nakon prijema kalemova i početka razvoja novih lastara, pristupa se njihovoj nezi kako bi mlade biljke dostigle što bolji razvoj. U tom cilju se vrši zalivanje, obrada okolnog zemljišta i uništavanje korova, postavljanje naslona i vezivanje lastara, zaštita od bolesti i štetočina, đubrenje i prihranjivanje loze. Da bi se što manje vršilo tretiranje hemijskim sredstvima protiv bolesti i štetočina, u dvorištima se sade otpornije stone sorte plemenite loze, ili međuvrsni hibridi, koji imaju potpunu otpornost na gljivične bolesti.

Na okućnici, u baštama ili na vikend placu, na izvesnoj udaljenosti od kuće, mogu se zasaditi i po nekoliko desetina kalemova. Obično se sade u redovima od po nekoliko biljaka pored ulaznih staza, ili na ivicama dvorišta prema susednim vlasnicima. U odnosu na “među” susednih vlasnika, redovi loze treba da budu udaljeni najmanje 1.5 m, kako ne bi vršili zasenu. Za ovu svrhu zemljište se sprema u pantljikama, ili u tzv. tranšejama. Na nekoliko meseci pre sađenja loze, kopaju se kanali, odnosno tranšeje, dubine oko 70 cm i širine oko 70 cm, a zatim se iskopana zemlja pomeša sa stajnjakom, šljunkom i krupnim peskom (po potrebi) i vraća u kanal. Kada se loza sadi na površini od nekoliko ari, onda se zemljište duboko izrilja (na dubinu od oko 70 cm, odnosno 2 ašova dubine). To je vrsta rigolovanja zemljišta, koja daje najbolji kvalitet prevrtanja i slaganja zemljišnih slojeva. Za prolećnu sadnju riljanje se obavlja najkasnije do oktobra meseca prethodne godine, uz obilno đubrenje stajnjakom.

U proleće, u aprilu, obavlja se sađenje loze u jamiće na klasičan način, uz primenu zalivanja i đubrenja organskim i mineralnim đubrivima. Nakon prijema zasađenih kalemova, mlade biljke se neguju. Uz dobru negu i razvoj, u trećoj godini se postižu prvi prinosi grožđa (3-5 tona po ha).

Za gajenje loze u dvorištima i na okućnici postavljaju se specijalne konstrukcije naslona, kako bi vinova loza poslužila i kao elemenat ukrašavanja životne sredine ljudi.

U nekim vinogradarskim zemljama, a naročito u mediteranskim zemljama, u naseljima pored mora, sade se pojedinačni čokoti pored puteva i sokaka. Pri tome se vrši priprema zemljišta i nega mladih biljaka na način koji je opisan za sađenje u dvorištima. Stabla ovih loza su veoma razvijena i često se uzdižu i po nekoliko spratova, kako bi se rodni elementi rasporedili na terasama zgrada, na kojima prave hladnjake i donose određenu količinu grožđa. Ova stabla treba dobro ograditi od strane ulica i na taj način ih zaštiti od povređivanja koja mogu da nastanu zbog kretanja ljudi, stoke, mašina i sl. U našoj zemlji ovakav način gajenja loze se praktikuje u Crnogorskom primorju, gde se susreću veoma razvijeni čokoti u obliku vinjaga, venjaka i sličnih načina uzgoja loze.

Ocena: 3,00 od 1 glasova 1 vote, average: 3,00 out of 51 vote, average: 3,00 out of 51 vote, average: 3,00 out of 51 vote, average: 3,00 out of 51 vote, average: 3,00 out of 5

Komentari su zatroveni.