četvrtak, 15. septembar. 2011. 23:09

Bolesti vinove lozeBolesti vinove loze su brojne, a jedna od njih je i infekcija koju uzrokuje opaka gljiva eutipoza. Kratke internodije,malideformisani listovi, nepotpuno sazrevanje lastara i slaba bujnost su vidljive karakteristike delovanja glijive Eutypa lata. Gljiva se razvija na višegodišnjem drvetu i prouzrokuje bolesti vinove loze, tj. njegovo odumiranje drveta, dok su jednogodišnji lastari zakržljali i slične su nekim promenama na čokotu prouzrokovane virusom infektivne degeneracije (GFLV).

Gljiva Eutypa lata (stariji naziv Eutypa armeniacae) napada sprovodni-vaskularni sistem što postepeno dovodi do izumiranja čokota. U literaturi se susreće pojam «dying arms» ili «izumiranje krakova-drveta» jer povlači za sobom odumiranje rodnih čvorova na kracima čokota i kasnije cele biljke. Izumiranje krakova-drveta je u porastu i predstavlja veliki problem u evropskom, američkom i austarlijskom vnogradarstvu.

Simptomi bolesti uključuju gubitak apikalnog dominantnog okca, aktiviranje latentnih okaca na lastaru i proizvodnju brojnih slabih-kržljavih bočnih lastara sa uvijenim peharastim listovima. Takođe ksilem gubi boju-potamni i time gubi i svoju funkciju-transport vode i rastvorenih mineralnih materija.

Na poprečnim presecima višegodišnjeg drveta prvo se pojavljuje mrko obojeno tkivo, to je sasušeno tkivo u obliku klina ili trougla, sve do srži. Posmatrano spolja, po dužini drveta ove rane se uglavnom teško vide jer su pokrivene korom. Jedina indikacija rane je ravna površina na kori drveta. Uklanjanjem kore sa oštećenog drveta otkriva se jasno definisan region koji je promenio boju u mrku i ograničen je, zdravim drvetom. Rane mogu biti duge do 90 cm i tako dospevaju u koren. Najupadljiviji i očigledan simptom bolesti je na listovima i lastarima, koji se ne vidi 2 do 4 godine posle infekcije. Ovi simptomi se najjasnije vide u proleće, kada su zdravi zeleni lastari dužine 30-60 cm.

Razvoj mladih lastara na zaraženom luku ili kondiru, iznad rane je slab i usporen. Lišće je sitnije u poređenju sa zdravim, uvijeno peharasto i hlorotično po obodu. Ovi simptomi na listovima i lastarima se ne vide jasno tokom vegetacije, jer su zaklonjeni zdravim delovima, ali su iz godine u godinu sve izraženiji dok se zaraženi deo biljke ne osuši.

Ciklus bolesti vinove loze

Gljiva se dugo održava u zaraženom drvetu bilo u delu živog čokota ili u starom, odumrlom drvetu loze u vinogradu.gljiva eutipoza Patogen se uglavnom nalazi u starom drvetu kao što su lastari na glavnom čokotu, ali se ne nalazi u mladom drvetu starom 1 do 2 godine. Gljiva stvara reproduktivne organe (peritecije) na površini zaraženog drveta. Spore (askospore) se stvaraju u ovim organima i izbacuju se u vazduh. Za izbacivanje askospora neophodna je voda (od kiše ili otopljenog snega). Generalno, eutipoza se javlja u oblastima gde ima preko 600 mm padavina u toku godine, u oblastima ispod 250 mm padavina u toku godine bolest se ne javlja. Većina spora se izbacuje za vreme zime ili u rano proleće; manji broj se izbacuje u leto. Nažalost, većina spora se izbacuje u isto vreme kada se loza orezuje.

Vazdušne struje mogu preneti spore veoma daleko sve do svežih rana zdravog čokota. Najvažnije mesto prodiranja patogena su mesta preseka pri rezidbi na zrelo. Askospore započinju razvoj čim dospeju na sveže orezano drvo i tada je ostvarena infekcija. Lastari prestaju sa rastom i kratki su, lišće u obliku pehara se pojavljuje 2 do 4 godine posle infekcije, jer se bolest sporo razvija. Prođe još par godina dok bolest ne zahvati ceo čokot. Zato se ekonomska šteta oseti tek u vinogradima starijim od 8 godina.

Suzbijanje bolesti vinove loze

Glavni način suzbijanja je uklanjanje zaraženog drveta sa čokota i iz vinograda. Drvo mora biti orezano ispod rakrane. Ako se rak-rana proširila ispod površine zemljišta, ceo čokot se mora izvaditi, ukoliko to nije slučaj onda treba orezati do panja i formirati novo stablo.

Najbolje vreme za otkrivanje i uklanjanje zaraženog čokota je krajem proleća i početkom leta kada su simptomi najizraženiji. Veće rane su manje podložne infekciji u ovom delu godine jer se razvija manji broj spora koje mogu prouzrokovati ponovnu infekciju. Ako čokot iz nekog razloga ne može biti uklonjen iz vinograda, onda se on obeležava zbog lakšeg uklanjanja za vreme vegetacije. Suvo drvo zaražene biljke se mora što pre ukloniti iz vinograda i uništiti zakopavanjem ili spaljivanjem. Orezano zaraženo drvo koje leži na zemlji može produkovati spore nekoliko godina. Kod uzgojnog oblika kordunice sa dva debla i dva kraka, gde svaki krak nosi polovinu rodnih okaca, mogu se smanjiti gubici u prinosu izazvane ovom bolešću. Ako se zaraženi krak ukloni, drugi krak se može orezati tako ostane duplo više okaca sve dok se ponovo ne formira drugi krak sa sopstvenim deblom.

Mesta preseka, prema Mulinsu, na višegodišnjem drvetu trebalo bi premazati fungicidom benomilom. Novija istarživanja iz Kalifornije preporučuju duplu rezidbu u vinogradima sa razvijenim stablom, npr. tipa kordunice. U velikim vinogradima dupla rezidba vinove loze može da omogući, u poređenju sa redovnom, koja se sprovodi u kasnu zimu, potencijalno smanjenje broja novih infekcija na krakovima na mestima preseka. Sorte Šardone i Merlo orezane su prvi put u periodu od oktobra do februara a finalna rezidba sprovedena je u martu, sve ovo praćeno je tokom tri godine. Prva rezidba ili «predrezidba» sprovedena je na dužini od 30-45 cm iznad okaca koja će ostaviti pri redovnoj rezidbe u kasno proleće-mart. Lastari su bili kao «podšišani», spore gljive Eutypa lata su nanešene na mesta preseka posle «predrezidbe» tokom oktobra-februara i zatim je praćena dubina izumuranja tkiva. Isto je ponovljeno i kod redovne rezidbe pred kraj marta.

Ispitivanja, na inokulisanim kracima posle konačne rezidbe, pokazala su da je dužina izumrlog vaskularnog tkiva bila manja u odnosu na sprovedenu inokulaciju na mestima preseka pri «predrezidbi». Kod sorte Šardone ta razlika je varirala između 0.29 do 4.67 cm, tj. kod redovne rezidbe izumiranje sprovodnog-vaskularnog sitema je bilo manje u odnosu na «predrezidbu», i sa maksimalnim prodiranjem inokuluma u vaskularni sistem od 14 cm. Kod sorte Merlo razlika u dubini prodiranja inokuluma pri «predrezidbi» i redovnoj rezidbi kretala se od 0.29 do 4.67 cm, sa maksimalnom dubinom uzgoj vinove lozeprodiranja od 12 cm, tj. izumiranje sprovodnog sistema je bilo manje pri redovnoj rezidbi u odnosu na «predrezidbu». Ako uporedimo maksimalnu razliku u dubini prodiranja inokulima, zapažamo da su vrednosti 14 i 12 cm manje od dužine sprovedene redovne rezidbe nakon predrezidbe koja je iznosila 30-45 cm.

Zaključak je da se sa duplom rezidbom u velikoj meri može smanjiti broj infekcija prouzrokovan gljivom Eutypa lata. Ovo je još jedan pimer gde se sa praćenjem promena na vinovoj lozi i parazita-prouzrokovača bolesti može smanjiti potencijal zaraze bez primene hemijskih sredstava. Zahvaljujući razmeni naučnih i stručnih časopisa u prilici smo da najnovija saznanja primamo i primenjujemo, jer rad o «duploj rezidbi» je objavljen u svetskom časopisu «American Journal od Enology and Viticulture», a autori E. Weber, F. Trouillans i D. Gubler su sa Univerziteta u Kaliforniji.

Lazar Sivčev, dipl.ing.

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.