četvrtak, 18. avgust. 2011. 16:08

Regent je Vitis vinifera sorta grožđa priznata i licencirana 1995. godine u Nemačkoj. Procenjuje se da je 800 hektara zasađeno ovom sortom. Regent sorta grožđa pokazuje visoku rezistentnost protiv gljivičnih oboljenja. Kod sorte Regent su smanjene komponente zaštite u poređenju sa tradicionalnim sortama. Smanjena upotreba fungicida u vinogradarstvu ima ogroman uticaj na okolinu. Upoređujući primenu pesticida u proizvodnji grožđa, žitarica i drugih ratarskih kultura u zemljama članicama EU-15 zapaža se da se najviše fungicida koristi za zaštitu vinove loze. Površine pod vinovom lozom u odnosu na ukupnu obradivu površinu u EU-15 je oko 8%. Ta površina istovremeno predstavlja 45% od ukupne površine pod vinovom lozom u svetu i na njoj se ostvari 60% proizvodnje vina u svetu. Proizvodnja pšenice i vina (izražene u % vrednostim) u EU-27 su bliske 4.9, odnosno 4.8, ili u proseku vinski sektor i pšenica su približno isto zastupljene u EU-27.

sorte grožđaU većini članica EU organsko vinogradarstvo je u porastu poslednjih godina. Još uvek je ono malo zastupljeno, u proseku oko 1% u odnosu na ukupnu površinu pod lozom i veliki će biti uspeh ako tu vrednost povećamo do 5% u bliskoj budućnosti. O bilo kojoj proizvodnji da se radi: konvencionalnoj ili organskoj, visoka je potrošnja pesticide na bazi bakra i sumpora. Interes je da se smanji upotreba bakra kroz efikasniju zaštitu u organskoj proizvodnji. Smanjenje primene bakra može se takođe ostvariti sa gajenjem interspecies sorti.

Da bi procenili potencijal i uticaj koji ima interspecies sorta grožđa na okolinu u budućnosti, ekološki model sa tri scenarija bili su predmeti razmatranja ekspertske grupe EU iz 6 reprezentativnih naučnih institucija. Važan izvor podataka dobijen je iz genetičkih resursa širom sveta.

Podela sorti u četiri grupe prethodila je opravdanoj preporuci tolerantnih sorti na glivična oboljenja. Na osnovu pregleda zastupljenosti sorti u svetu, dostupnoj literature i balansiranjem odnosa belih i crvenih sorti prednost je data novim sortama. Sorta Regent trebalo bi da posluži kao primer.

Predpostavka za sva tri scenarija bila je zamena od 3% površina pod lozom godišnje. I pored toga organsko spravljanje vina i upotreba interspecies sorti nisu direktno povezani, mada karakteristike rezistentnosti interspecies sorti su široko primenljive za različite spoljašnje uslove i značajno smanjuju primenu bakra i sumpora. U ukupnim obnovljenim površinama za procenu obima interspecies sorti izdvojen je scenario 3 gde je 100% novih površina, namenjeno je za organsku proizvodnju. Druga dva scenarija su uključila 20% i 50% interspecies sorti za obnovu vinograda za organsku proizvodnju.

U scenariu 1 godišnji porast površina pod interspecies sortama bio oko 0.09% od ukupne površine EU-15 tako da bi bila bogatija za ukupno 67 314 hektara u 2020. godini. U scenariju 2 ova vrednost bi bila povećana u proseku za 0.21% u odnosu na ukupnu površinu po godini, što bi iznosilo 148 838 hektara u 2020. godini. Prema + senariju 3 površine bi bile bogatije za 284 702 hektara sa godišnjim porastom oko 0.42% od ukupne površine pod vinovom lozom. Sa prosečnom obnovom od 3% do blizu 14.4% u svim obnovama bile bi primenjene interspecies sorte u scenariju 3, dok bi u scenariju 1 samo 2.9% od ukupno obnovljenih sorti bile interspecies sorte.

Procenjeno je da na preračunatoj površini, potencijalno 80%, sigurno bi se primenila zaštita plodova, a to jedino možesorta grožđa da bude ostvareno sa gajenjem interspecies sorti. Ukupna upotreba sumpora, vodećeg fungicida, mogla bi da se smanji između 20 000 i 60 000 tona i primena bakra mogla bi da se smanji između 2000 i 6000 tona u periodu od 20 godina. Podaci u pogldu uticaja interspecies sorti ili tolerantnih sorti na upotrebu herbicida, đubriva i osobina zemljišta nisu nađeni u literarnim izvorima.

Za ekonomski model predpostavka je bila zasnovana na kretanjima u trgovinama, klimatskim uslovima i direktivama od odgovornih autoriteta. Sistem indeksa bio je razvijen i označavao je svaku zemlju i njenu tendenciju o upotrebi interspecies sorti. Proračun na bazi indeksnog sistema uključio je interspecies sorte posađene na površini od 106 765 hektara za 20 godina. To je prestavljalo 3.1% od ukupne površine pod lozom. Deo interspecies sorti u novoposađenim vinogradima predviđao je za svaku državu nisku, srednju i visoku obnovu. Nizak potencijal za interspecies posađane sorte je predviđen u Austriji, Francuskoj, Grčkoj, Italiji, Portugaliji i Španiji. Visok potencijal mogao bi da se ostavri u Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu I Mađarskoj. Prihvatajući obnovu od 3% svake godine, 16.7% od obnovljenih vinograda u Nemačkoj mogli bi da budu intersspecies sorte. U Francuskoj za primer obima interspecies sorti mogao bi da bude samo 7.2% pri obnovi od 3% godišnje.

Ocena: 5,00 od 1 glasova 1 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 5

Komentari su zatroveni.