ponedeljak, 19. septembar. 2011. 02:09

vakcina protiv besnilaSrbija je prva zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja počinje implementaciju višegodišnjeg projekta „Podrška za kontrolu i iskorenjivanje klasične kuge svinja i besnila “, koji u okviru IPA podrške finansira Evropska unija i delimično Vlada Republike Srbije. Za ovakvu jednu akciju se do 2008. godine nije imalo para, ali se danas u nju ulaže preko 16 miliona evra. Predviđa se oralna vakcina protiv besnila koja će se primenjivati na  lisicama na teritoriji Srbije u cilju da se potpuno iskoreni besnilo u populaciji divljih životinja, kao i da se održi status zemlje slobodne od bolesti.

Vakcina protiv besnila će se davati i lisicama u okolnim zemljama, Hrvatskoj, BIH, Makedoniji, Crnoj Gori, Albaniji, Bugarskoj i Rumuniji, kako bi se postiglo potpuno iskorenjivanje ove bolesti u čitavom zapadnom Balkanu i trajaće više od 5 godina, uz obavljanje vakcinacije dva puta godišnje: u proleće i u jesen.

Ovo je tek prva u nizu sličnih kampanja, i ovaj projekat je samo deo šireg programa iskorenjivanja klasične kuge svinja i besnila u Republici Srbiji u okviru IPA podrške koji finansira Evropska unija, a sprovodi Uprava za veterinu. Vakcina protiv besnila je počela 6. novembra i do sada je završena na teritoriji Centralne Srbije, a u periodu od 15. do 23. novembra 2010. obavila se na teritoriji Južnog dela Srbije u rejonu: Bajina Bašta – Užice – Čačak – Kraljevo – Kruševac – Knjaževac – Pirot – Surdulica – Vranje – Bujanovac – duž administrativne linije sa AP KIM – Novi Pazar – Sjenica – Prijepolje – Priboj – Bajina Bašta, nakon čega će se distribucija vakcine obaviti na teritoriji Vojvodine.

“Do danas smo distribuirali vakcinu na četvrtini planiranog ruralnog područja i pokrili gotovo čitavu centralnu Srbiju sa oko 300.000 vakcina protiv besnila”, naglasio je direktor Uprave za veterinu dr. Zoran Mićović na prezentaciji kampanje. Oralna vakcina protiv besnila divljih životinja je preduslov da se bolest iskoreni sa naših područja, i predstavlja metodu vakcinacije ciljanih životinja pomoću vakcine koja se unosi preko usta, putem hrane. Vakcinacijom, uključujući i revakcinaciju za 6 meseci, planira se da se celokupna populacija lisica i drugih divljih životinja imunizuje i tako zaštiti od besnila. Time će se prekinuti lanac širenja virusa sa divljih na domaće životinje i isključiti rizik od obolevanja ljudi.

Svakoga dana u svetu od besnila umre više od 150 zaraženih ljudi, među kojima je najviše dece, a godišnje više od 50.000, po jedna osoba na svakih deset minuta. Besnilo je virusno oboljenje centralnog nervnog sistema životinja i ljudi. Primarno, to je bolest divljih i domaćih životinja koja se na čoveka prenosi direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom, najčešće ujedom. Putem nervnog sistema virus se prenosi do mozga. Nakon toga, umnoženi virusi se prenose putem celog nervnog sistema po organizmu. Bolest je uvek smrtonosna. Na teritoriji Srbije u poslednjih 5 godina, godišnje se registruje oko 200 slučajeva besnila kod životinja, najveći broj čine divlje životinje (preko 85 %), uglavnom lisice.

Distribucija oralnih vakcina se vrši ručno ili iz vazduha (avionima ili helikopterima). Ručna distribucija se radi na malim područjima i nije izvodljiva za naše uslove. Male letilice su najbolje i najjeftinije sredstvo. Iz njih se, iz specijalnih aparata koji poseduju GPS sistem i posebno dizajniran softver, izbacuje jedna po jedna vakcina i to na svakih 100 m, u zavisnosti od gustine populacije lisica. Vakcina se ne izbacuje iznad naseljenih mesta ili vodenih površina.

Vakcina je u obliku rastvora, smeštena u plastično-aluminijumsku kapsulu koja se nalazi u središtu hranljivog mamca koji je privlačnog mirisa i ukusa za divlje životinje i svojim izgledom podseća na biskvit. Privučene takvim mirisima, lisice pronalaze mamce, zagrizu ih i probiju kapsulu. Kad sluznica usta dođe u kontakt sa rastvorom vakcine, životinje bivaju imunizovane i u periodu za 2-3 nedelje razviju imunitet koji ih štiti od besnila. Mamac sadrži antibiotik tetraciklin, koji predstavlja marker i njime će, monitoringom biti obuhvaćene lisice kod kojih će se, posebnim laboratorijskim metodama, utvrditi njegovo postojanje a time i efikasnost vakcinacije.

Važno je napomenuti da je vakcina protiv besnila bezbedna po zdravlje ljudi i domaćih životinja ukoliko se pravilno tretira. Kada je mamac polomljen i vidi se tečnost koja curi iz kapsule, obavezno ga rukavicama uzeti i staviti u kesu. U slučaju dodirivanja mamca, treba dobro oprati ruke vodom i sapunom, a ukoliko je lice dodirivalo polomljeni mamac ili sadržaj vakcine, trebalo bi se obratiti lekaru.

Vakcine su testirane u Nacionalnoj kontrolnoj laboratoriji u Beogradu i u referentnoj laboratoriji u EU. Kada je potvrđeno da vakcina zadovoljava zahteve u pogledu kvaliteta, sterilnosti, koncetracije virusa, izgleda i konzistencije, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije je izdala Sertifi kat analize za svaku uvezenu seriju vakcine. Prvi savetnik Delegacije EU u Srbiji Endru Hedi je pohvalio rad Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede u šumarstva navodeći da je Srbija ostvarila napredak u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike. „Napredak smo videli ove godine posebno u oblasti veterine koji je posebno značajan za našu kampanju, zakonski okvir je poboljšan. Usvojeni su brojni propisi o dobrobiti životinja u vezi sa eksperimentima na životinjama, prevozom ili klanjem. Važni propisi su usvojeni na polju zdravlja životinja, za rano otkrivanje, sprečavanje širenja i iskorenjivanje besnila, a izazov sada predstavlja i sprovođenje ovih radova na terenu.”

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.