субота, 3. децембар. 2011. 18:12

Među najlepše biljke letnjeg cvetanja ubrajaju se ljiljani (Lilium). Njihove visoke i tanke stabljike nose cvetove u gotovo neverovatnoj paleti prelepih boja i egzotičnih oblika. Postoji više od 80 njihovih vrsta i na hiljade hibrida, koji skoro svi podnose različite uslove rasta, pa se lako i odgajaju.

Podela ljiljana

Ljiljani su prema poreklu, srodstvu i cvetovima podeljeni na devet grupa. Danas se pomoću embriokulture pojedine vrste međusobno i ukrštaju.

Grupa I – hibridi azijskih vrsta, kao L. Cernuum i L. davidii

Grupa II – hibridi L. martagon i L. hansonii.

Grupa III – hibridi L. candidum i L. chalcedonicum.

Grupa IV – hibridi američkih vrsta, kao L. parryi.

Grupa V – hibridi L. longiflorum i L. formosanum.

Grupa VI – hibridi Aurelian: ukrštena vrsta trubastih ljiljana i L. henryi.

Grupa VII – hibridi Oriental: od vrsta s Dalekog istoka.

Grupa VIII – svi drugi hibridi.

Grupa IX – sve vrste i kultivari.

Gde odgajati ljiljane

Ljiljani zahtevaju dobro drenirano tlo, a izvanredni su kao biljke za šumske bašte i odlično se slažu sa ružama. Teško podnose borbu za hranu u okviru zeljastih leja, pa treba da se gaje u posudama koje u vreme cvetanja mogu da se ukopaju na željeno mesto. Ljiljani iz grupe V nisu sasvim otporni na hladnoću, ali su izvanredni za cvetanje u posudama u hladnom stakleniku ili u zimskoj bašti.

Sadnja i nega

Ljiljani se često sade u proleće, ali možete ih i sada posaditi, osim u jako hladnim predelima. Manja je mogućnost da će se lukovice sasušiti i izostati cvetanje. Kupujte uvek samo sveže lukovice i odmah ih posadite. Nikada ne kupujte smežurane lukovice ljiljana. Većina ljiljana dobro raste na različitim tipovima zemljišta, a ako se gaje u posudama, trebalo bi da im se doda spororazgradivo đubrivo. Ljiljani iz grupe III najviše vole alkalno tlo i dosta sunca; hibridi iz grupe VII treba da se odgajaju u zemlji siromašnoj krečnjakom ili u posudama ispunjenim kompostom na bazi vreska, dok hibridima iz grupe IV odgovaraju vlažni šumski uslovi. Belom ljiljanu (Lilium candidum) potreban je iznad lukovice sloj zemlje od samo 2,5 cm, a treba da se posadi pri kraju leta.

Ljiljanima treba dobro pripremljeno tlo, zato duboko prekopajte zemlju i ukopajte u nju dobro sazrelo đubrivo ili vrtni kompost i pri tom ne štedite. Dodajte puno šljunka da poboljšate drenažu ako je zemlja vlažna. Ljiljani lepše izgledaju u skupini nego kao pojedinačni primerci, zato iskopajte deo zemlje dubok 20 cm i dovoljno velik da na njega stane najmanje četiri ili pet lukovica.Dodajte oštrog peska ili šljunka ukoliko zemlja nije dovoljno propusna.

Pospite koštano brašno ili gnojivo s kontrolisanim delovanjem jer ljiljane obično ne treba presađivati sve dok se ne nagomilaju, stoga je prihranjivanje još važnije nego kod lukovica koje ostaju tamo samo jednu sezonu.

Lukovice razmaknite oko 15 cm i proverite jesu li dovoljno duboko da ih možete prekriti s dvostruko više zemlje u odnosu na njihovu veličinu. Oko njih pospite još šljunka ili oštrog peska kako biste odvratili puževe i smanjili opasnost od natapanja. Oko zasađenog prostora utaknite kolčiće pre nego zatrpate zemljom. Oni će vas upozoriti da ne oštetite izdanke što izbijaju kad budete otkopavali. Ne zaboravite označiti ceduljicom.

Razmnožavanje

Ljiljani se lako razmnožavaju iz pazušnih lukovica, zatim ljuskama, iz semena ili jednostavnim deljenjem kao kod vrste L. pardalinum i hibrida iz grupe IV. Za razmnožavanje uvek birajte samo zdrav materijal.

Iz baznih i pazušnih lukovica

Vrste kao L. lancifolium (syn.L. tigrinum), L. bulbiferum i njihovi hibridi rađaju kako pazušne, tako i bazne lukovice. Njih treba da odvojite i posadite u posude. Sledeće jeseni presadite ih ili sve zajedno na otvoreno, ili svaku posebno u posude.

Iz semena, ljusaka i deljenjem

Gajenje iz semena donosi snažne i zdrave lukovice, ali je prilično sporo. Na taj način najbolje se odgajaju ljiljani iz grupe V.

Štetočine i bolesti

Ljiljani su podložni naročito oboljevanju od virusa koje prenose lisne vaši. Iako sami ne pokazuju znake bolesti, L. lancifolium i neki njegovi hibridi prenosioci su bolesti, pa zato, da biste umanjili mogućnost zaraze, treba da ih držite podalje od drugih ljiljana. Sive plesni (botrytis) mogu da prouzrokuju probleme u vlažnim uslovima i pri lošoj drenaži. Kornjak, koji napada ljiljane, često uništava listove i cvetove.