petak, 16. septembar. 2011. 01:09

biserkeBiserke potiču od divljih predaka koji su pripitomljeni u zapadnoj Africi pre oko tri hiljade godina. Grci i Rimljani ih spominju kao svete, tj. ukrasne životinje nekoliko vekova pre naše ere. Divlje biserke su krupne ptice, pa radije hodaju i trče, nego što lete. Lako se pripitomljavaju, jer se dobro i brzo prilagođavaju različitim klimatskim uslovima, mada kao odomaćene zadržavaju u izvesnoj meri neke osobine divljih predaka (sakrivanje jaja, plašljivost, moć letenja itd). Biserke se hrane raznim insektima, zrnevljem, plodovima, pupoljcima i sl. Gnezda uglavnom prave na zemlji na skrivenim i teško pristupačnim mestima. U sezoni nošenja ženke snesu 6 do 15 jaja.

Polni dimorfizam je slabo izražen.

Relativo su kasnostasne, pronose sa godinu dana, mada pojedina selekciona jata (varijeteti, sojevi) polnu zrelost mogu postići znatno ranije (sa oko sedam meseci starosti). U priplodu, tj. proizvodnji drže se 2 do 3 godine. Period inkubacije (leženja) traje 26 do 28 dana. Podmladak vrlo brzo raste (za 10 do 11 nedelja poveća svoju telesnu masu za oko 35 puta), ali je prilično osetljiv na visoku vlažnost vazduha i promaju, naročito u prvim nedeljama odgajivanja.

Biserke imaju relativno sitnu glavu na kojoj se nalazi jedan rožasti (okoštali) izraštaj u obliku šiljka, sivocrne boje koji je razvijeniji kod mužjaka nego kod ženke. Glava i gornji deo vrata su neoperjani, izuzev zadnje strane vrata koji je slabo pokriven čekinjastim perima. Lice biserke je plavobele boje, tzv. minđuše belo crvene, a kljun tamnoružičaste sa crvenkastim vrhom. Podušnjaci i podbradnjaci su razvijeniji kod mužjaka nego kod ženki. Trup je dugačak i ovalnog oblika, a krila su jaka osrednje veličine, zaobljena i priljubljena uz telo. Rep je opušten i kratak. Noge su neoperjane (gole), jake, kratke, bez mamuza. Cevanice su pepeljasto sive, a prsti crvenkastožute boje. Telo je pokriveno gustim i obilnim perjem. Najčešća boja perja biserke je sivopepeljasta, mada može biti bela, plava, ljubičasta i sl. Za sve boje karakteristična su sedefasto bela okruglasta polja u obliku bisera, koja su pravilno rasporedjena po telu, i po kojima je ova vrsta živine, najverovatnije, dobila ime.

Meso biserke je specifi čnog kvaliteta, kod mladih grla nežno i sočno, a po ukusu podseća na meso fazana, jarebica i druge pernate divljači. Udeo grudi, odnosno belog mesa u trupovima biserke je znatno veći nego kod kokošaka, a samim tim i sadržaj proteina. Vrednost klaničnog randmana (prinosa mesa) je prilično visoka, jer su kosti biserke lake i tanke. Prosečna telesna masa odraslih ženski grla kreće se od 1,7 do 1,8 kg, a muških od 1,8 do 2,0 kg. Pri intenzivnom tovu sa 10 do 11 nedelja uzrasta, utovljena grla (brojleri) dostižu telesnu masu od 0,9 do 1,0 kg. Utrošak hrane za kilogram prirasta u tom periodu kreće se između 3,0 i 3,5 kg.

Visoka hranljiva vrednost jaja

Jaja biserke u odnosu na kokošja sadrže više masti, suve materije, vitamina A i karotina, tj. imaju veću hranljivu i kaloričnu vrednost. Ljuska i keratinske opne znatno su deblje, čvršće i manje porozne nego kod kokošijih jaja. Tako da se ona lakše transportuju i mogu se duže čuvati u ispravnom stanju. Prosečna godišnja nosivost kreće se od 100 do 150, pa i više jaja, u zavisnosti od varijeteta (sojeva) biserki i tehnologije gajenja. Jaja su karakterističnog oblika, mase 45 do 50g, mrkožute do svetlobraon boje ljuske. U ukupnoj masi jajeta belance učestvuje sa 54 do 56%, žumance sa 30 do 33% i ljuska 12 do 14%.

Ova vrsta živine se sve masovnije i intenzivnije gaji u mnogim zemljama sveta zbog vrlo kvalitetnog mesa i jaja, kao i dobre aklimatizacione sposobnosti. U našoj zemlji biserke se relativno malo gaje, a poznate su pod različitim lokalnim nazivima, kao što su: morke, dukatke, misirke, cesarke, morske kokoši itd. Ako se ima u vidu specifična produktivnost biserki, velika potražnja i mogućnost plasmana njihovih proizvoda na inostrano tržiše, ovu vrstu živine bi u našoj zemlji trebalo gajiti u znatno većem broju.

Rase domaćih prepelica

U divljoj formi prepelice i danas žive u mnogim delovima Evrope, Azije i Afrike. Polni dimorfizam nije jasno izražen. Iako su sitne i lake, dužine 16 do 20 cm, mase 80 do 145 g, prepelice vrlo brzo rastu i polno sazrevaju. Telo im je duguljasto, krila i rep relativno kratki, a noge srednje dužine. Živahne su i pokretljive i dosta dobro lete. Perje je uglavnom sive boje sa različitim prugama i tačkicama (mrljama) na pojedinim delovima tela (glavi, trbuhu i leđima). U slobodnoj prirodi hrane se raznim semenjem, biljnim plodovima i pupoljcima, ređe insektima. Gnezde se u travnatim i polužbunastim predelima. U toku sezone snesu 15 do 20 (maksimalno 24) jaja, pegavo-šarene boje ljuske. Na jajima leži 15 do 17 dana.

Pripitomljavanjem prepelice se najvi[e uticalo na poboljšanje produktivnih osobina, a u prvom redu na povećanje proizvodnje jaja. Primjenom odgovarajućeg selekcijskog rada i tehnologije gajenja stvoreno je nekoliko varijeteta, odnosno rasa domaće prepelice. Od svih rasa najznačajnija i najrasporstranjenija u svetu je japanska prepelica (Coturnix coturnix japonica). Pored ove rase poznate su još engleska bela, odnosno smoking prepelica, engleska crna, mandžurijska zlatna, mesnata – brojlerska prepelica (faraon) i druge.

Pripitomljene prepelice i njihove divlje forme su dosta slične, ali su one znatno produktivnije i mirnijeg su temperamenta, zbog čega vrlo lako podnose intenzivne uslove pri kaveznom sistemu gajenja. Prepelice imaju za oko 2˚C višu telesnu temperaturur tela (43 do 45 ˚C) i znatno bržu izmenu materija (metabolizam). Smatra se da je to razlog zbog čega su vrlo otporne prema mnogim bolestima. Prepelice su izuzetno ranostasne. Telesni razvoj ženke završavaju sa 9, a mužjaci sa 8 nedelja uzrasta. Podmladak je živahan i pokretljiv, vrlo brzo raste i već sa dva meseca povećava svoju telesnu masu za 20 puta. Slično kao kod divljih, tako i kod pitomih prepelica polni dimorfi zam je slabo izražen. Polovi se u izvesnoj meri razlikuju po masi tela (ženke su krupnije od mužjaka), boji perja, boji kljuna (u mužjaka, po pravilu, kljun je tamnije boje), postojanju, odnosno nepostojanju tzv. kloakalne žlezde (mužjak ima, ženka nema) i sl.

Sve interesantnije odgajivačima i eksperimentatorima

Zbog svojih specifi čnih bioloških i produktivnih osobina prepelice u poslednjih nekoliko decenija postaju sve interesantnije, kako za proizvođače (odgajivače), tako i za naučnoistraživačke radnike. Prepelice se odlikuju intenzivnim rastom, velikom produkcijom jaja, izuzetno kvalitetnim mesom i relativno malim utroškom hrane u toku gajenja. Tako npr. muška i ženska grla pri uzrastu od tri meseca dostižu telesnu masu 110 do 145g. Pronose već pri uzrastu 5 do 6 nedelja. U zavisnosti od rase i uslova gajenja u toku godine snesu 250 do 280, pa čak i 300 jaja, prosečne mase 10 do 14g. Što znači da jedna nosilja u toku godine snese oko 3 kg jajčane mase što je za 20 do 30 puta više od njene sopstvene telesne mase. Prosečna dnevna potrošnja hrane po grlu u toku perioda nošenja kreće se od 20 do 25g. U ukupnoj masi jajeta belance učestvuje sa 60,9%, žumance sa 31,9%, a ljuska sa svega 7,2%.Pomasi, pet jaja prepelice ekvivalentno je jednom kokošijem jajetu. U odnosu na kokošija sadrže oko pet puta više fosfora i kalcijuma, pet do šest puta više gvožđa i u proseku oko deset puta više vitamina B kompleksa. U znatnoj meri sadrže bakra i kobalta, zatim nikotinske kiseline, vitamina A i izvestan broj aminokiselina (metionina, triptofana, fenilalanina itd.). Zbog toga se smatra da jaja prepelice povoljno deluju na centralni nervni sistem, rad sraca, odnosno krvnih sistema, kao i na metabolizam uopšte.

Meso prepelica se odlikuje određenim specifi čnim kvantitativnim i kvalitativnim osobinama. Sa 45 dana intenzivnog tova brojleri mesnatog tipa prepelica (faraon) postižu telesnu masu između150 i 180, pa i više grama. Prinos trupova, tj.prepelice klanični randman je dosta visok (60 do 65%), kao relativni udeo mišićnog tkiva, naročito u vrednijim delovima trupa (grudima). Meso sadrži dosta proteina (preko 20%), i veliki broj aminokiselina, u prvom redu lizina, leucina, arginina i cistina. Meso je sočno (nežne konzistencije), fi ne strukture, kalorično i specifi čnog ukusa. Zbog toga je veoma cenjeno, smatra se dijetetskim proizvodom i dobro se vrednuje (plaća). U novije vreme prepelice se sve više koriste kao eksperimentalne životinje u genetici, fiziologiji, endokrinologiji, ishrani i drugim vidovima istaraživanja. Jaja i meso prepelice se ne koriste samo kao prehrambeni proizvod, već i kao važna sirovina u farmaceutskoj industriji.

Danas se prepelice najviše gaje u Japanu, Francuskoj, Italiji, Rusiji i Americi. Kod nas se takođe gaje. Međutim, to je relativno sitna proizvodnja, kojom se za sada bave samo individualni proizvođači, tj. ljubitelji prepelica. U sadašnje vreme gajenje prepelica u našoj zemlji ekonomski nije isplativo, jer se na tržištu njeni proizvodi adekvatno ne vrednuju.

dipl. ing. Svetlana Vasić

 

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.