ponedeljak, 7. novembar. 2011. 01:11

Botulizam je prvi put opisan kao trovanje ljudi hranom u Nemačkoj 1817. godine.

Pojava ove bolesti je posledica konzumiranja hrane kontaminirane sa  botulinus toksinom, koji proizvode anaerobne gram-pozitivne bakterije Clostridium botulinum. Toksin, koji proizvode ove bakterije, predstavlja jedan od najjačih neuroparalitičkih otrova koji su do sada upoznati. Botulizam Tipa A, jedan od najletalnijih, je 10.000 puta smrtonosniji od otrova kobre, a nekoliko miliona puta jači od strihnina ili cijanida. U prečišćenoj formi, 1 g ove supstance sadrži oko 200.000 minimalnih letalnih doza za belog miša tečkog 20 grama. Mada minimalna letalna doza ovog toksina za čoveka još nije poznata, ali se pretpostavlja da nije veća od 1 g.

Toksin blokira transmisiju nervno-mišićnih veza. 

Uzroci oboljenja

Do pojave bolesti dolazi pri konzumiranju pomenutog toksina sa hranom. Najčešći izvori ovog toksina su različita pokvarena (trula) hraniva ili hrana, kao što su travna masa, seno, zrna žitarica ili plesniva silaža. U konja najčešći predisponirajući faktor su plesniva silaža, senaža ili seno. 

Botulizam – simptomi

Sve vrste domaćih životinja podložne su na pojavu botulizma. Međutim, botulizam se najčešće javlja u živine, konja i vidrica. U goveda se javlja relativno retko, a u ostalih vrsta domaćih životinja retko.

Botulizam se manifestuje paralizom mišića, uključujući pri tome paralizu pokreta, poremećen vid, otežano žvakanje i gutanje hrane i opštu progresivnu slabost životinja. Do uginjavanja životinja dolazi obično zbog respiratorne ili kardialne paralize. Tip B Clostridium botulism izaziva vrtičavost ili “sindrom drhtanja ždrebadi”.

Prvi simptomi oboljenja obično se javljaju 3 do 7 dana od kontakta životinje sa toksičnim materijalom, mada retko, pri pojavi blagih slučajeva obolenja, izazvanih uzimanjem malih količina toksina, može doći i do ozdravljenja životinja. 

Veličina gubitaka

Botulizam se javlja kao bolest životinja na svim prostorima ove planete. Gubici izazvani ovom bolešću naročito su veliki u plovuša. Kada su u pitanju goveda, najveći broj obolenja registrovan je u Južnoj Africi, gde goveda deficitarna u fosforu žvaću kosti na pašnjacima. Najveći broj ovaca oboleva od botulizma u Australiji, gde ovce deficitarne u proteinima jedu leševe uginulih zečeva i drugih sitnih životinja. U vidrica botulizam se obično javlja zbog uzimanja mesa ili riba koje sadrže toksin. 

Tretiranje obolelih životinja

Za tretiranje obolelih životinja sa različitim uspehom se koristi antitoksin botulizma. Uspeh u tretiranju zavisi od tipa toksina koji je u pitanju i vrste domaćih životinja. Tretiranje obolelih pataka i vidrica, često puta je uspešno. U obolelih goveda, međutim, tretiranje se veoma retko sprovodi.

Mere prevencije se sastoje od korigovanja deficita u ishrani i odgovarajućeg tretmana leševa uginulih životinja. Imunizacija goveda sa toksoidom, pokazala se uspešnom u Južnoj Africi i Australiji. Danas se, takođe, raspolaže sa efikasnim toksoidima za imunizaciju ždrebadi i vidrica.

 

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.