subota, 13. avgust. 2011. 13:08

proizvodnja mlekaOsnovne mere kojima proizvođači mogu delovati na popravljanje položaja su povećanje mlečnosti po grlu, pre svega kvalitetna proizvodnja mleka na koju, osim uslova držanja grla, najviše utiče ishrana (cena koštanja hrane određuje cenu koštanja mleka za više od 50%) i racionalizacijom proizvodnje (smanjenje utrošaka materijala i troškova ishrane, smanjenje utrošaka ljudskog rada i slično). Kod ulaganja u obnovu ili proširenje kapaciteta potrebno je biti što racionalniji, odnosno smanjiti nepotrebna opterećenja investicije po jednom grlu ili litri mleka, ne zanemarujući tehnologiju koju zahteva savremena proizvodnja mleka.

Ekonomski uslovi poslovanja proizvođača mleka su promenjeni, tako da je prag rentabilnosti proizvodnje u poslednjih 15-tak godina povećan u širokom rasponu za nešto manje od 1800 litara kod proizvođača sa 10 krava u osnovnom stadu.

Devedesetih godina je za farme sa više od 10 grla bilo potrebno oko 3000 litara po kravi kako bi se dostigao prag rentabilnosti. Svaki litar iznad toga po jednoj kravi donosio je dohodak proizvođaču. Tada se sa 10 muznih krava taj prag, zbog jednostavnosti proizvodnje, dostizao i sa 2870 litara mleka po kravi. Ekonomski realnije stanje dolazi tek nakon 2000. godine. U odnosu na devedesete godine, za postizanje praga rentabilnosti proizvodnje mleka, manjim proizvođačima bilo je potrebno povećanje proizvodnje mleka za oko 30%, dok je taj porast kod farmi sa 20 krava bio 10 %.

Prvi put se pokazala ekonomska zavisnost da ekonomski efikasnija proizvodnja mleka zahteva veće kapacitete, odnosno broj krava na farmi. Promene su još izraženije u poslednje dve godine, kada u odnosu na devedesete godine, farme sa 10 grla moraju povećati proizvodnju za preko 60%, odnosno imati oko 4700 litara otkupljenog mleka po kravi. Proizvodnja mleka je u odnosu na devedesete godine povećana za 40% na farmama sa 20 i više, da bi sa oko 4300 litara otkupljenog mleka po jednom grlu danas odostigle prag rentabilnosti. Radi se o relativno lako dostižnoj proizvodnji na farmama takvog kapaciteta, ali na žalost radi se o malom broju takvih proizvođača.

Tehnološko-ekonomski zahtevi zasnivanja farmi i uočeni nedostaci u mlekarskoj praksi

Kad se govori o projektovanju savremenih farmi mlečnih krava, nezavisno od kapaciteta, danas su postavljeni osnovni uslovi:

• Objekti moraju biti tako izgrađeni da se životinje drže na što prirodniji način. Traži se odgovarajući raspored prostora i opreme koji će osigurati uslove za držanje krava sa što manjim stresom.

• Osim prirodnijih uslova držanja, objekti moraju biti što jeftiniji. Isto važi i za opremu, koja treba da bude odgovarajuća i ne preskupa. Oprema mora efi kasno da zamenjuje ljudski rad i osigura što veću proizvodnost ljudskog rada. Ljudski rad postaje sve skuplji, pa je neophodno proizvesti što više mleka po satu rada.

• Objekti su iznutra urađeni tako da se krave nesmetano kreću i normalno ponašaju, a redovni tehnološki postupci odvijaju bez suvišnog utroškamlekarska industrija rada.

Većina malih porodičnih farmi, izgrađenih pre više godina, pa i novije koje su građene bez stručne pomoći – „u sopstvenoj režiji“:

Nemaju odgovarajuću prozračnost, pa su zbog visokih koncentracija vodene pare i štetnih plinova krave izložene stresu, što direktno utiče na manju mlečnost, a kako se u takvim objektima drži muzna oprema i obavlja mužnja, često loše ventiliran prostor uzrokuje i štete na kvalitetu mleka;

Uz neodgovarajuću ventilaciju, osvetljenje prirodnim i veštačkim svetlom nije zadovoljavajuće;

Krave se na neodgovarajućim ležištima (dužina, nagib i sl.) drže vezano tokom cele godine, što se direktno odražava na proizvodnju mleka;

Jasla su neogovarajuće smeštena, uz zid, tako da ishrana mora biti ručna, te se gubi mnogo vremena i energije, a hrana se rasipa;

Ishrana krava je loša (ne hrani se prema potrebama krava) u svim fazama proizvodnog procesa;

Manje farme goveda najčešće nemaju odgovarajuće postupke prema kravama i planiranje proizvodnog procesa (menadžment).

Kad se govori o većim mlečnim farmama, nužno je držati se pravila savremene proizvodnje mleka:

• Veličina farmi 50 – 100 krava,

• Proizvodnja mleka je visoko specijalizovana, a koristi se mehanizacija i visoka automatizacija radnog procesa u staji i izmuzištu,

• Osnovni zahtev korišćenja tehnološkog kapaciteta krava je oko 6 – 7 hiljada litara za simentalce i od 7,5 – 8,5 hiljada litara za holstein-friesian,

• U staji je slobodan način držanja goveda (s pojedinačnim boksevima za ležanje na dubokoj ili potiskivanoj prostirci),

• U manipulaciji đubrivom primenjuje se tekuće (rešetkasti pod) ili kruto izđubravanje (automatski potiskivač),

• Izmuzište je automatizovano i funkcionalno prilagođeno kapacitetu staje (riblja kost ili autotandem),

krave muzareIshrana kompletnog obroka je mehanizovana, a ishrana koncentratom je automatizovana korišćenjem računarskih sistema,

• Napajanje teladi mlečnom zamenom odmah nakon kolostralnog perioda (korišćenjem automata za napajanje).

Jedan od osnovnih preduslova za takvu proizvodnju mleka kod nas je stalno obrazovanje odgajivača. Osim znanja o menadžmentu krava (ishrana, reprodukcija), farmeri moraju imati i menadžerske veštine kako bi donosili pravovremene i kvalitetne poslovne odluke. Pritom je nužno koristiti pomoć i iskustva nauke i sarađivati sa stručnim službama.

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.