subota, 17. septembar. 2011. 19:09

biomasaAko su fosilna goriva proizvod delovanja sunca na biljke, koje zatim odležavaju u zemlji vrlo dug vremenski period, postavlja se opravdano pitanje zašto ne koristiti biomasu, kao gorivo, onda kada i nastaje. To pitanje je pogotovo aktuelno u našem slučaju, kada imamo manjak tečnog i gasovitog goriva, a dovoljno plodne zemlje da bi gajili dodatnu količinu biomase kao goriva.

Biomasa se definiše kao biljni materijal, koji se koristi direktno kao gorivo, ili pretvara u druge oblike pre sagorevanja. Biomasa je biorazgradljiva frakcija proizvoda: otpaci i ostaci iz poljoprivrede (uključujući biljne i životinjske supstance), šumarstva i prateće industrije, kao i biorazgradljive frakcije industrijskog i gradskog otpada. Korišćenje biomase kao izvora energije datira od davnina, tako da u mnogim nerazvijenim zemljama sveta i dalje predstavlja osnovno gorivo u domaćinstvima.

S obzirom da se poslednjih godina počinje sa organizovanim korišćenjem biomase izvan domaćinstava i da se računa u značajan energetski resurs, tretira se kao novi obnovljiv izvor energije. Od obnovljivih izvora energije energetski potencijal biomase je na prvom mestu.

Potencijal za bioenergiju je veoma veliki i vrlo rasprostranjen širom sveta. Danas je biomasa već glavni izvor ukupnih svetskih energetskih potreba, od svih raspoloživih obnovljivih izvora energije, i dostiže 12% (50 EJ/god.) od ukupnih svetskih potreba (406EJ/god.) Korišćenje biomase je uglavnom bazirano na ostacima poljoprivrede i šumarstva. Zbog osobine bioenergije da se može koristiti u malim, srednjim i velikim postrojenjima primenjena je u velikom broju procesnih i korisničkih šema.

Skladištenje sunčeve energije

Biomasa je rezultat skladištenja sunčeve svetlosti kao hemijske energije u biljkama. Preko fotosinteze sunčeva svetlost transformiše ugljen dioksid iz atmosfere i vodu u kompleks biljnih polimera, za kratak period vremena. Korišćenje ovih resursa za energiju omogućava kruženje ugljen dioksida, kao i njegovo skladištenje u trajnim proizvodima. Biomasa je potpuno obnovljiv resurs, i njeno korišćenje za biogorivo, bioenergiju, hemijske i druge proizvode ne povećava sadržaj ugljen dioksida u atmosferi. Proizvodnja i korišćenje biomase pruža značajne pogodnosti za okruženje, ekonomiju i sigurnost.primanja energije

Celuloza i hemiceluloza dva od tri glavna sastojka većine resursa biomase, kao polimeri šećera, mogu se razložiti na njihove sastavne komponente, koji se mogu koristiti za fermentaciju ili druge procese za dobijanje vrednih goriva, hemikalija, materijala ili se mogu sagorevati za dobijanje toplote, pare i električne energije.

Fizički oblik i krakterističan hemijski sastav biomase uslovljavaju značajnu razliku u odnosu na fosilna goriva i ističu njenu ekološku vrednost. Činjenica da biomasa u svom sastavu ne sadrži, ili sadrži znatno manje, sumpora u odnosu na fosilna goriva, daje joj ekološki značaj. Neke osobine biomase kao što su: heterogenost, mala zapreminska gustina, velika vlažnost, varijabilnost sastava usložnjava postupke sakupljanja, transporta i lagerovanja. Dobar efekat korišćenja biomase se postiže i supstitucijom dela uglja u sistemima za sagorevanje, odnosno zajedničkim sagorevanjem biomase i uglja koji predstavlja postupak kosagorevanja.

proizvodnja električne energije

Aspekt proizvodnje biomase kao goriva se može posmatrati na dva načina. Jedan je proizvodnja neke visokorodne biljne vrste (energetske šume), čiju organizaciju mora preuzeti država. Drugi pristup ovom problemu, daleko realniji u sadašnjim okolnostima, da svako poljoprivredno gazdinstvo proizvodi energiju za svoje potrebe.

Potencijal biomase

Proizvodnja bioenergije kreira nove i stare poslove, uglavnom u ruralnom području, što doprinosi balansiranom rastu poljoprivrede. Visoki zahtevi za tehnologije konverzije i upotrebe biomase mogu se očekivati u budućnosti i iz industrijskih i iz zemalja u razvoju. Imlementacija Akcionog plana biomase uključuje otvaranje 18200 dodatnih radnih mesta u EU. Početkom 2000-te zemlje EU usvajaju Zakone o obnovljivim energentima, koji podstiču korišćenje obnovljivih uzvora energije. Motiv za donošenjetih zakona i pratećih propisa bio je međunarodni sporazum koji je postignut 1998. godine uKyotoprotokolu. Zemlje Evropske unije postavile su sebi cilj da do 2010. godine udvostruče korišćenje energije iz obnovljivih izvora.

Do 2001. godine biomasa se uglavnom koristila za proizvodnju toplote, a vrlo malo za proizvodnju električne energije, a od tada većinom se spregnuto proizvode i koriste toplotna i električna energija ili se preko biogasa proizvodi električna struja. Savet ministara Evropske unije i Evropski parlament usvojili su 2001. godine direktivu o promociji električne energije iz OIE na internom tržištu električne energije (direktiva 2001/77/EC). Direktiva se odnosi na sledeće obnovljive energetske izvore: vetar, sunce, geotermalnu energiju, talase, plimu, hidroenergiju, biomasu, zemni gas i biogas. Cilj je postizanje 22,1% proizvodnje električne energije iz OIE, i učešće 12% OIE u ukupnoj potrošnji energije do 2010. godine. Predviđena je evaluacija kompatibilnosti nacionalnih ciljeva sa globalnim ciljevima. U tabeli su prikazani ciljevi OIE za proizvodnju električnu energiju.

Procene biomase i struktura korišćenja energije u Srbiji

U Srbiji postoji značajan energetski potencijal obnovljivih izvora energije u iznosu od više od tri miliona tona ekvivalentne nafte godišnje. Oko 80% ovog potencijala čini biomasa. Istovremeno, ukupna potrošnja fosilnih goriva je na nivou od 12 miliona tona ekvivalentne nafte. Kada bi se iskoristilo samo deset odsto potencijala biomase u iznosu od 2,6 miliona tona ekvivalentne nafte radi obezbeđenja toplotnih energetskih usluga u sektoru domaćinstava, za šta se godišnje u Srbiji potroši oko 2,5 miliona tona ekvivalentne nafte, ušteda na račun smanjenog uvoza iznosila bi oko 60 miliona evra godišnje.biogorivo

Prema globalnim istraživanjima ukupni energetski potencijal ostataka biomase u našoj zemlji je procenjen na 115.000 TJ/god., a od toga ukupni energetski potencijal ostataka poljoprivredne biomase iznosi oko 65.000 TJ/god. u koji se ubraja 200.000 t/god. ostataka rezidbe voćaka, vinove loze i prerade voća. Procenjeno je da svake godine u Srbiji proizvedemo 12,5 miliona tona biomase, a najveći deo se ne koristi na razuman i racionalan način. Energija koja bi se godišnje mogla dobiti korišćenjem biomase u Srbiji procenjena je na 2,68 miliona tona ekvivalentne nafte. Od toga se 1,66 miliona tona ekvivalentne nafte odnosi na poljoprivredu, a oko milion tona na šumsku biomasu. Ukupni godišnji energetski potencijal biomase u Srbiji je na nivou od 40 odsto energetske vrednosti uglja koji se godišnje proizvede u našim rudnicima.

Strategija u oblasti OIE od 2006. do 2010.

Strateška opredeljenja u Republici Srbiji predviđaju porast udela obnovljivih izvora energije i može se očekivati da će ovo pitanje biti uskoro izuzetno aktuelno sa ekonomskog i strateškog polazišta. Primena komfornih, i sa polazišta uticaja na životnu sredinu prihvatljivih rešenja omogućila bi bolje korišćenje raspoloživih izvora energije, doprinela poboljšanju standarda stanovništva i kreirala nova radna mesta. Tako bi efekti korišćenja biomase bili ne samo ekonomski i ekološki, nego socijalni i demografski. Posebna kategorija postrojenja namenjena grejanju na velikim imanjima i zgradama grupnog stanovanja, termičke snage 250kW do 2 MW.

Ima više razloga što se biomasa nije koristila kao energent ili je to u zanemarljivim količinama. Pre svega, električna energija je naglašeno jeftina (najjeftinija među 35 zemalja Evrope), a uz to omogućuje i mnogo komfora. Drugi bitan razlog jeste odsustvo odgovarajućih pravnih i tehničkih propisa koji bi ostvarili ambijent podsticajan za korišćenje obnovljivih izvora energije i investicije u takva postrojenja. Nedovršen odnos prema evropskim integracijama, odnosno poslovima koje treba uraditi pre no što do njih eventualno može da dođe, treći je bitan razlog. Osim toga, većina stanovništva nema dovoljno odgovoran odnos prema zaštiti životne sredine i oseća se bespomoćnim, bez inicijative je i preduzimljivosti.

Ministarstvo za rudarstvo i energetiku Republike Srbije usvojilo je Program ostvarivanja strategije energetike Srbije u oblasti OIE od 2006. do 2010. , čime su promovisani ciljevi: donošenje potrebne legislative; donošenje i sprovođenje finansijskih mera i aktivnosti radi podsticanja korišćenja OIE; donošenje i sprovođenje nefi nansijskih mera i aktivnosti radi podsticanja korišćenja OIE; realizacija investicionih projekata u oblasti korišćenja OIE; praćenje i kontrola realizacije, razvoja strategije u oblasti OIE.

potrošnja električne energije

Neki konkretni ciljevi su:

- da minimalni udeo OIE u proizvodnji električne/toplotne energije u Srbiji do 2010. bude najmanje 3%

- da udeo električne /toplotne energije dobijene iz OIE i biogoriva za motorna vozila u ukupno potrošenoj energiji opština, gradova i grada Beograda tokom godina bude najmanje 2,5%

- državni fond subvncionisaće sa po 2 €cent cenu svakog kWh električne energije proizvedene iz OIE i isporučene potrošačima preko prenosne/ distributivne mreže

- državni fond i nadležni organ lokalne samouprave, grada, odnosno grada

Beograda, po principu “pola-pola”, subvencionisaće sa 1,0 €cent cenu svakog kWh toplotne energije dobijene korišćenjem OIE i isporučene potrošačima preko komunalnog sistema za distribuciju toplotne energije

- državni fond i nadležni organ lokalne samouprave, grada, odosno grada Beograda po principu “pola-pola”, subvencionisaće sa 6,0 €cent cenu svakog litra 100%- nog biodizela ili drugog energenta proizvedenog iz OIE, koja se preko registrovane prodajne mreže proda na teritoriji lokalne samouprave

- državni fond i nadležni organ lokalne samouprave, grada, odosno grada Beograda po principu “pola-pola”, subvencionisaće sa 6,0 €cent cenu svaku procentualnu količinu biodizela ili drugog energenta proizvedenog iz OIE, koja se preko registrovane prodajne mreže proda u okviru mešavine dizelgoriva, odnosno benzina, fosilnog porekla na teritoriji lokalne samouprave

- državni fond OIE subvencionisaće sa po 2,5 €cent cenu svakog litra tečnog ili gasovitog biogoriva koje se posredstvom distributivne mreže isporuči za pogon motornih vozila.

dr Rade Radojević, doc.
dr Milovan Živković, doc.
prof. dr Dušan Radivojević
prof.dr Steva Božić
Poljoprivredni fakultet Beograd

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.