četvrtak, 3. novembar. 2011. 02:11

mikrobioloska-djubrivaMikroorganizmi su prisutni u zemljištu i svojom biohemijskom aktivnošću doprinose stvaranju zemljišta, održavanju zemljišta i povećanju plodnosti zemljišta. Mikroorganizmi su odgovorni za razgradnju organskih molekula. Međuzavisnost mezofaune i mikroorganizama je presudna. Mezofauna ili tzv «usitnjivači» fizički sitne hranu u sve sitnije i sitnije delove stvarajući tako veliku površinu za kolonizaciju mikroorganizmima. Spontana interakcija između usitnjivača, i razgrađivača čine zajednicu pod imenom «hranljiva opna». Zajedno, masa ogranizama u datoj količini zemljišta naziva se BIOMASA zemljišta.

Razgrađivači se sastoje od mikroflore (članice biljnog carstva, alge, bakterije, gljive i aktinomicete) i mikrofaune (životinje koje žive u zemljištu <0.2 mm dužine, npr protozoe).

Bakterije su male, manje od 1µm dužine i 0.2 µm širine, okrugle ili štapićaste, žive u vodenom omotaču oko čestice zamlje u svim najmanjim porama. U povoljnim uslovima bakterije se umnožavaju veoma brzo tako da njihov broj može da bud e ogroman, između 1 i 4 biliona organizama u gramu zemljišta. Bakterije pokazuju skoro neograničenu raznolikost u njihovom metabolizmu i mogućnost razgradnje brojnih supstanci. Enzimi u zemljištu mogu biti unutar ili van ćelije mikroorganizma i doprinose izmeni i razgradnji sa početnom apsorpcijom zemljišnih minerala ili organske materije.

Biomasa u vinogradu

Vinova loza kao i svaki biljni materijal, sastavljena je od ugljenih hidrata, proteina i masti, plus malih količina organskih kiselina, lignina, pigmenata, voska, i smole. Osnovnu masu čine komponente ugljenih hidrata, od kojih se šećeri i skrob ubrzano razgrađuju, dok strukturni molekuli kao hemiceluloza, celuloza i posebno lignin se slabije razgrađuju. Većina masti, voska i smole se sporo razgrađuju.

Razgradnja proteina počinje sa starenjem lišća pre opadanja, što se vidi sa promenom boje liske posle berbe grožđa. Potpuna razgradnja proteina do aminokiselina je nagla i dovodi do obogaćivanja zemljišta. Mikrorganizmi u prostirci koriste samo neke ili sve amino-N i sintetišu sopstvene mikrobiolosko-djubrivoproteine. Mikrobiološka biomasa ugljenika rangirana je od 500 – 2000 kg/ha do 15 cm dubine. Biomasa ugljenika je samo mala frakcija u ukupnoj količini ugljenika, i iznosi 1 – 2% u obrađenom zemljištu i 2 – 3% u zatravljenom zemljištu.

Osnovna procena prostirke iznosi 0,9 – 1,2 t ugljenika po 1 hektaru u vinogradu sa malom gustinom sadnje i poređenja radi više od 4 t ugljenika po jednom hektaru je u listopadnoj šumi. Izumrlo korenje i ugljene komponenete smeštene u rizosferi takođe doprinose količini biomase. U toplom zemljištu biomasa iznosi 200 – 1500 kg/ha (više od 900 kg/ ha u vinogradima), dok je mikrobiološka masa 0,5 – 2 t/ha.

Travni pokrivač u vinogradima doprinosi očuvanju biomase, posebno ako su zastupljene leguminoze. Među zemljišnim organizmima, kišna glista i mikrobiološka masa su dve važne komponenete. Mikrobiološka biomasa može da se definiše kao «iglene uši» kroz koje se sav ugljenik vraća u zemljište obogaćen – izmenjen. Biomasa je važna za smeštaj azota (100 – 500 kg N/ha) i fosfora (25 – 100 kg P/ha).

Bakterije mogu da obezbede gajenim biljkama neophodne makroelemente

Ovim kratkim, sadržajnim tekstom želeli smo smo da vam približimo saznanja o efikasnom korišćenju onog što već posedujemo – zemljištu. Kvalitet zemljišta u vinogradu sadržan je u interakciji zemljišta i vinove loze. U agroekosistemu, kvalitet zemljišta uključuje reakciju zemljišta (pH), zalihe minerala pristupačnih elemenata, sadržaj vode, sastav zemljišne atmosfere i biotičke faktore. Među biotičkim faktorima značajno mesto zauzima mikrobiološka biomasa. Mikrobiološka đubriva koja sadrže odgovarajuće rodove bakterija, gljiva ili algi mogu da obezbede gajenim biljkama neophodne makroelemente. Azotobacter chroococcum je prisutan u rizosferi mnogih biljaka i kod nekih biljnih vrsti i genotipova približava se asocijativnim mikrorganizmima. Bacillus megaterium var. phosphoricus potpomaže process amonifikacije i prevodi fosfor u neorganski oblik. Silikatna bakterija Bacillus circulans u zemljištu dovodi do razgradnje alumosilikata i oslobađa kalijum. Polazeći od ovih saznanja na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, prof. dr Vera Raičević na Katedri za mikrobiologiju kreirala je preparat – mikrobiološko đubrivo sastavljen od mešavine populacija Azotobacter choococcum, Bacillus maegaterium i Bacillus circulans. 

Rezultati ispitivanja

Mikrobiološka đubriva su obogaćena humatom, neposredno pre unošenja u zemljište rastvorena u vodi i unešeno u zemljište na dubini od 20 cm u trećoj dekadi maja meseca. Ispitivanja su sprovedena u tri lokaliteta: OD „Radmilovac” Poljoprivredni fakultet Beograd, Gudurica „Vršački vinogardi” AD i „Jagodinski podrum” Navip AD.

Sorta Rizling rajnski klon 239 praćena je na OD „Radmilovac” i Gudurici, a sorta Merlo u Jagodini. Obe sorte su okalemljene na loznoj podlozi Kober 5BB. Zemljište je na OD ”Radmilovac” između redova tokom marta – aprila zasejano smešom stočnog graška i ječma i početkom juna zaorano. Između redova zemljište je ručno okopovano više puta tokom vegetacije. U Jagodini zemljište je obrađivano u redu i izmedu redova dok je u Vršcu prostor između redova obrađivan, a prostor u redu tretiran totalnim herbicidom u dva navrata. Praćena su obeležja: prinos i kvalitet grožđa i kvalitet vina. Rezultati ukazuju da su ispitivana mikrobiološka đubriva u lokalitetu OD ”Radmilovac” ostvarila najbolji efekat po kvalitetdjubrenje vinograda vina i najbliže je kontroli. U Jagodini i Vršcu kombinacija ovog đubriva i herbicida je po kvalitativnim karakteriastikama vina i kvantitavnim karakteristikama grožđa najbliža kontroli.

U periodu ispitivanja nisu primenjivana mineralna đubriva u cilju dobijanja objektivne ocene primene kombinacije mikrobioloških đubriva. Iskustvo je pokazalo da u uslovima konvencionalne proizvodnje grožđa mikrobiološka đubriva može da smanje količinu preporučenog mineralnog đubriva za 30%. U organskoj proizvodnji mikrobiološka đubriva se preporučuju u kombinaciji sa travnim pokrivačem između redova u vinogradu.

Preparat Biofor ”Vitis” proizvodi se na Katedri za mikrobiologiju u tri pakovanja, kako bi se zadovoljile potrebe malih proizvođača-amatera i većih proizvođača, ali sigurno ljubitelja vinove loze i zaštite životne sredine.

Prof. dr Branislava Sivčev

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.