četvrtak, 8. septembar. 2011. 00:09

plavo prskanje voćaNa izniklim biljkama koje su posejane u jesen javljaju se štetočine koje se moraju kontrolisati jer mogu naneti ekonomske štete, pa čak i dovesti do presejavanja useva ukoliko njihov broj pređe prag štetnosti. Uskladišteni plodovi od strnih useva ili drugih zrnastih biljaka kao što je kukuruz služe kao hrana raznim štetočinama: moljcima, žišcima, grinjama i glodarima pa je potrebno pratiti stanje i preduzimati prvenstveno preventivne mere zaštite.

Voćke u toku svoje vegetacije napadaju razne štetočina (insekti, grinje, glodari) kao i patogeni koji se svrstavaju u gljive, bakterije ili viroze. Vlasnici preduzimaju mere zaštite i uglavnom uspevaju da sačuvaju plodove i da zdravstveno stanje ne utiče na razvoj i razviće same biljke – voćke.

Postoje razni patogeni koji se moraju pratiti preko cele godine pa i posle završene vegetacije odnosno berbe. Među njima, kod breskve je vrlo aktuelna kovrdžavost lista breskve koju izaziva Taphrina deformans.

U cilju smanjenja potencijala za sledeću vegetaciju navedeni patogen se mora suzbijati počev od faze opadanja lista u jesen, pa nastaviti u rano proleće, u fazi pred kretanje vegetacije odnosno pred pucanje pupoljaka. Jesenje i prolećno plavo prskanje je obavezno i ne sme se izostaviti iz programa zaštite. Pored kovrdžavosti lista sa plavim prsaknjem kontrolišu se i drugi patogeni kao što su: monilinia, šupljikavost lista, rogač i dr. na svim koštičavim voćnim vrstama. Imajući navedeno u vidu, sledi da pored breskve jesenje plavo prskanje treba obaviti i u drugim voćnim vrstama koje spadaju u koštičavo voće, a to su šljiva, višnja, trešnja, kajsija.

Kada obaviti jesenje plavo prskanje voćaka

Ovim prskanjem se štite drvenasti delovi voćaka: deblo, grane, grančice kao i pupoljci, pa bi trebalo sačekati da list sa voćki opadne, kako bi se dezinfi kovalo i mesto gde je list bio vezan za grančicu voćke. Ima mišljenja da treba prskati kadakrečenje voća opadne 70 % lišća, ali najbolje je kada opadne 100 % (ovim prskanjem ne vrši se zaštita lišća). Preporučuje se na manjim površinama da se mehaničkim putem odnosno trešenjem voćka oslobodi lišća pre prskanja.

Kojim sredstvima obaviti jesenje plavo prskanje

Sama reč plavo govori da se radi o fungicidima koji u svom sastavu imaju bakar jer je on nezamenljiv za ovu namenu. Na tržištu tj. u poljoprivrednim apotekama mogu se nabaviti preparati, a jedni od njih mogu biti bakarni oksihlorid 50 ili cuprozin 35 wp ili bordovska čorba. Preparati se koriste u punoj koncentraciji sa maksimalnom količinom tečnosti do 1.500 lit./ha (potrebno je voćke okupati).

Suzbijanje glodara

Glodari u koje prvenstveno spadaju: poljska voluharica, poljski miš, hrčak i slepo kuče su štetočine koje nanose velike ekonomske štete biljkama i to u toku vegetacije, a posebno u skladištima. Mere zaštite u vegetaciji u cilju suzbijanja glodara nisu dovoljne pa se mora nastaviti sa praćenjem i suzbijanjem glodara tokom mirovanja biljaka. Suzbijanje glodara u voćnjacima, a posebno u rasadnicima je neizostavna mera. Na jesenjim ozimim usevima- pšenici, ječmu, kao i na starim lucerištima, zaštita od glodara je redovna mera koja se obavezno sprovodi.

Prisustvo u skladištima nije dozvoljeno jer osim što pojedu, toliko zagade uskladištene proizvode da oni kasnije nisu za upotrebu. Osim navedenih vrsta u glodare se ubrajaju zec i srna, koji voćarima nanose velike glavobolje. Oštećenja koja mogu naneti mladim posađenim voćkama idu tako daleko da se u nekim prilikama mora izvršiti nova sadnja.

Preparati za suzbijanje glodara zovu se rodenticidi. Postoje oni koji su za primenu na otvorenom i oni koji se primenjuju u zatvorenom prostoru. Ima dovoljno rodenticida i ne bi trebalo da postoje štete zbog glodara jer su svi dovoljno efikasni da mogu sprečiti nanošenje šteta, samo ih treba blagovremeno i stručno primeniti.

Preporuka jednih od njih su cinkfosfid mamak za primenu na otvorenom, a galibrom ab (zrnasti mamak) za primenu na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Mamci se moraju primeniti strogo po uputstvu proizvođača kako bi se postigla maksimalna efikasnost, a zatim primena bila bezopasna za radnike i životnu sredinu.

Zaštita uskladištenog žita

Jesen je vreme kada se najveće količine zrnaste robe skladište u silose, ambare i druga skladišta. Pšenicu i druge strne biljke počev od jula meseca treba pregledati na prisustvo moljaca, žiška i glodara i preduzimati mere zaštite od nosno suzbijanja štetočina. Priprema skladišta je osnov i preventiva koja se mora sprovesti jer ako proizvode uskadištimo u ne pripremljena, odnosno ako nije dezinsekcija obavljena onda smo mi najveći krivac za štete koje mogu nastati od skladišnih štetočina.

Pored pripreme prostorija za smeštaj proizvoda mora se imati na umu da se stare zalihe i novo žito ne smeju zajedno skladištiti.

Izbor insekticida, akaricida i rodenticida je vrlo bitan i pravi odabir preparata kao i stručna i blagovremena primena zastita vocaobezbeđuju maksimalnu i sigurnu zaštitu plodova.

Za suzbijanje moljaca, žiška i grinja preporučujem insekticid Actellic 50. Za primenu zaprašivanjem Etiol special daje odlične rezultate.

Suzbijanje insekata u ozimim usevima

Uljana repica je nikla, a najveće površine cca 600.000 ha u jesen se poseju strnim žitaricama i zasnuje oko 50.000 – 100.000 ha mladog lucerišta. Protiv raznih insekta, počev od lisne ose na uljanoj repici, preko žitnog bauljara i lisnih vaši na strnim žitaricama (pšenici i ječmu) moraju se preduzimati mere zaštite u cilju sprečavanja pojave štetočina na gajenim biljkama. Protiv insekata na uljanoj repici, pšenici i ječmu preporučujem insekticid Konzul koji efikasno i ekonomično štiti gajene biljke. Na svim parcelama gde su posejane ozime biljke ne treba primenjivati insekticid već na onim na kojima se ustanovi prisustvo štetnih insekata i njihova brojnost prelazi prag štetnosti.

mr Piljo Dakić

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Pošaljite komentar