sreda, 7. decembar. 2011. 12:12

bolesti kukuruzaUperiodu od setve do formiranja konačnog sklopa biljaka kukuruza najveći problem potiče od bolesti, štetočina ponika, zemljišnih štetočina, korova, nematoda i herbicida. Najveća opasnost je kada su svi članovi skupa prisutni istovremeno.

Plesnivosti semena i truležnice korenja favorizuju nepovoljni vremenski i zemljišni uslovi uz velika mehanička i herbicidna oštećenja. U grupi ekonomski značajnijih patogena ubrajau se prouzrokovači plesnivosti semena, truležnice korenja i nematode.

Plesnivost semena i palež klijanaca

Izazivaju ih zemljišne gljivice iz rodova Fusarium, Pitium, Diplodia, Rizoctonia i penicillium. Ove gljivice uglavnom potiču sa semena, izuzev vrste iz roda Pittium. Ukoliko je seme trulo pre nicanja, ono može da iznikne, ali ponici bivaju inficirani i zahvaćeni paležom i ubrzo istrunu. Drugim rečima, takvo seme istruli pre ili posle nicanja. Plesnivost favorizuje hladno i vlažno zemljište, što se najčešće dešava u udolinama ili nizinama, kao i na slabo dreniranim arealima ili na poljima koja su zasejana rano u proleće. Jači ostaci biljaka na površini zemljišta takođe favorizuju truljenje preko temperature zemljišta ili u slučajevima suše. Faktori koji usporavaju klijanje i nicanje, kao što su herbicidna oštećenja, zbijenost i pokorica zemljišta ili duboka setva, potenciraju i podstiču palež klijanaca.

Prvi simptomi u polju se zapažaju na slabo razvijenim biljkama ili poleglim ponicima. Trulo seme teško je locirati ako je malo natrulo. Takve semenke su vrlo meke i pokrivene sa paperjastom navlakom od parazitne gljive. Klijanci koji ne niču su generalno nakvašeni vodom, sa braon ili crnim mezokotilom i polutrulim korenjem. Truljenje posle nicanja se ispoljava u vidu žućenja i venjenja pojedinih listova. Iznikle biljke ubrzo potom potpuno propadaju, ostavljajući samo izumrlo lišće na površini tla. Trulež nodusa odigrava se po istom principu, raspadanja ili truljenja korenja i mezokotila. Ako nodalni korenov sistem izbegne trulež, biljke će preživeti, bilo da se potpuno oporave ili da ostanu zakržljale.

Palež klijanaca koje izazivaju gljive iz roda Penicillium su štetne samo do razvoja nodusa na korenju. Simptomi na nadzemnom delu su venjenje i lišće potom postaje braon. Ispod zemlje vide se plavo – zelene spore na semenu. Gljiva proizvodi toksin koji se prenosi iz semena na lišće. Truleži od strane Pitium vrsta su obično meke, tamno obojene površine na korenju. Truležnice izazvane od Diplodia spp. Na korenu se raspoznaju po sivo – belim plesnima, a fuzariozne su čvrste ili zgrčeno korenje sa tamnim ili ružičastim plesnima. I na kraju oštećenja od Rhizoctonia spp. se karakterišu braon do crvenkasto braon truleži na korenu, sa jasno izraženim oštećenjima na mezokotilu. Generalno, nemoguće je identifikovati patogene prouzrokovače truležnica korena bez laboratorijsle analize.

Zaštita

Prouzrokovači truleži korena se kontroliš u tretiranjem semena. Kaptanom (Kaptan 480, Captan SP-4, 130 ml/100 kg semena), kao standardnog fungicida za dezinfekciju semena kukuruza. U većini slučajeva ovakva zaštita semena zadovoljava, ali i ne u nepovoljnim uslovima sredine. Setvu kukuruza obaviti kada je temperatura iznad 2°C i pri optimalnoj vlažnosti zemljišta. Seme se ne sme sejati duboko, najbolje oko 5 cm, zavisno od zemljišnih uslova.

Trulež korenja

To je tipična truležnica u našim uslovima, a izazivaju je veliki broj gljivičnih patogena (Fusarium graminearum, Exserohilum pedicellatum, Pythium graminicola). Gubici od ove bolesti variraju iz godine u godinu i teško ih je proceniti. U izvesnom obimu truležnice su prisutne na svakom polju, ali ekonomske gubitke izazivaju u vlažnim uslovima. Tako su vlažni uslovi predispozicija za pojavu truležnice na korenu. Zbog nedostatka kiseonika i izrazito povoljnih uslova za rast i razvoj gljivica. U prvom planu se ističu na jako zbijenom i slabo dreniranom tlu. Mnogi patogeni prouzrokovači truležnica stabljika ulaze preko korena i izazivaju trulež korena, koja prethodi truleži stabla.

Nadzemni simptomi su tipični, razoren korenov sistem, kržljavost, neujednačeni rast, hloroze, venjenje, mali ili slabo popunjeni klipovi. Ovi simptomi su očigledni kada je trulež izražena, ali mogu biti i udruženi sa drugim faktorima, kao što su nematode, slabo đubrenje i drugi zemljišni i vremenski faktori. Pod uticajem velike zasićenosti zemljišta, posledice truleži korena je teško razlikovati od direktnih efekata nedostatka kiseonika i uslova u kojima je koren slabo razvijen. Simptomi na korenu su manje pouzdani za dijagnozu oboljenja. Truljenje korenja nije jasno bez brižljivog ispitivanja. Tako ponekad mlado korenje odbacuje trulež, te je samo prisustvo patogena pouzdan znak bolesti.

U povoljnim uslovima za rast biljaka, gubici su neznatni i mere suzbijanja nisu potrebne. Mnogi hibridi su tolerantni do određenog stepena. Neki hibridi su rezistentniji od drugih, ali ne postoji visok nivo rezistentnosti. Dobra drenaža zemljišta reducira rizik u vlažnim uslovima. Isušivanjem tla i kultivacijama se smanjuju rezidue patogena na površini, ali njihova vrednost nema praktičnu primenu.

oboljenja kukuruzaNematode

Nematode su mikroskopski crvi koji žive u zemljištu. Dok su jedne patogene, dotle druge nisu štetne za biljke kukuruza. Svako polje kukuruza u Ajovi je zaraženo parazitnim nematodama, koje se hrane korenjem biljaka. Najčešće vrste na kukuruzu su korenove (Pratylenchus hexincisus), spiralne (Helicotylenchus pseudorobustus), u obliku bodeža (Xiphinema spp.) i igala (Longidorus spp). Gubici od nematoda variraju i teško ih je definisati, pogotovu što su simptomi slični oboljenjima i poremećajima koje potenciraju zemljišni faktori. Veličina oštećenja zavisi od broja nematoda. Posebno treba istaći doprinos stresova od vlage i slabog đubrenja na veličinu šteta nematoda koje pričinjavaju kukuruzu. Većina nematoda veće štete čini na peskovitim zemljištima.

Simptomi od nematodnih oštećenja dešavaju se u bilo koje vreme tokom vegetacione sezone, ali se često pripisuju drugim prouzrokovačima, kao što su vreme, zemljišni uslovi i đubrenje. Simptomi oštećenja od nematoda nisu uvek isti. Ispoljavaju se u vidu nejednakog porasta, hloroze, kržljavosti ili male ili slabe nalivenosti klipova kukuruza. Najčešće se simptomi zapažaju u ogumcima na polju gde je najveći broj nematoda. Na korenu simptomi zavise od vrste nematoda i ispoljavaju se kao zakržljalost, obezbojene rane ili u vidu raznolikih deformacija.

Postoji nekoliko efikasnih opcija u suzbijanju nematoda. Odgovarajuća vlažnost zemljišta i balansirano đubrenje doprinose smanjenju gubitaka. Suzbijanje korova je jako važno, jer nematode preživljavaju i umnožavaju se na korovskim vrstama. Rotacija useva je limitirana jer se većina nematoda kukuruza hrani na soji. Hemijsko suzbijanje je ograničeno i uglavnom se koristi karbofuram sa nepouzdanim efektima. Na poljima zaraženim nematodama ne smeju se koristiti herbicidi na bazi 2,4–D.

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Pošaljite komentar