četvrtak, 3. novembar. 2011. 02:11

proizvodnja-krompiraKada je u pitanju proizvodnja krompira i postizanje visokih prinosa dva klimatska faktora, voda i temperatura, imaju presudnu ulogu. Krompir je biljka umereno vlažnog podneblja, i pri nedostatku vode dolazi do smanjenja prinosa i kvaliteta krtola. Proizvodnja krompira odnosno njegov prinos ne zavisi samo od količine već i od rasporeda padavina u toku vegetacionog perioda. Pored uticaja na prinos, voda ispoljava i uticaj na broj krtola, krupnoću i njihov kvalitet. Ujednačeni raspored padavina je najpovoljniji, jer se tada dobija veći broj jednoobraznih krtola, sa najvećim učešćem tržišnih krtola, najveći prinos i najbolji finansijski efekat.

U uslovima smenjivanja sušnog i vlažnog perioda dolazi do formiranja sekundarnih krtola, na već obrazovanim normalnim krtolama (krtole „deca“), ili njihovog prorastanja, deformacije i pucanja, pri čemu im se gubi značajan deo tržišnog kvaliteta.

U uslovima Vojvodine potrebna količina vode da bi proizvodnja krompira srednje kasnih i kasnih sorti bila uspešna, kreće se od 460-480 mm (padavine + navodnjavanje), dok je, kada je u pitanju proizvodnja ranog krompira ta potreba od 260-280 mm (Ilin, 2002). Zavisno od godine, odnosno od količine i rasporeda padavina kao i od temperaturnih uslova u ovom području javlja se deficit vodenog taloga od 120-200 mm kod proizvodnje fiziološki zrelih krtola i oko 40 mm kod proizvodnje ranog krompira. Razliku između potreba biljke i količine vode koja dolazi preko padavina možemo nadoknaditi sa tri do pet zalivanja kod proizvodnje fiziološki zrelog krompira i jednim u proizvodnji ranog krompira. U brdsko planinskom području zapadne Srbije zbog nižih temperatura i veće količine padavina navedeni deficiti su manje izraženi, ali se i ovde javlja nedostatak vlage od 50-120 mm. Primenom navodnjavanja u našim uslovima moguće je u proseku povećati prinos 40-45%. 

Kada navodnjavati

Kada je u pitanju proizvodnja krompira,  veoma je važno držati zemljište na nivou optimalne vlažnosti 75-80 % od PVK (poljskog vodnog kapaciteta), kako bi se dobio visok prinos i veliki udeo tržišnih krtola. Ovo je nepohodno uraditi od momenta zametanja krtola pa sve do njihove fiziološke zrelosti, odnosno vađenja. Pored efekta na prinos, veća vlažnost zemljišta uslovljava zametanje većeg broja krtola, smanjuje infekciju sa običnom krastavošću, krtole su pravilnog oblika, prvog kvaliteta, bez deformacija i imaju veću tržišnu vrednost. U praksi se ćesto dešava da zbog nepravilnog i neblagovremenog zalivanja dolazi do vrlo izraženih deformacija i prorastanja krtola, pa iako je prinos visok, mali je udeo tržišnih krtola.

Vreme navodnjavanja u toku dana zavisi od načina koji se koristi za navodnjavanje. Navodnjavanje orošavanjem je najbolje izvesti rano ujutru ili pred kraj dana da bi se ublažio temperaturni šok.. Korišćenjem sistema kap po kap moguće je zalivati u bilo koje doba dana bez obzira na temperaturne uslove. Zalivna norma takođe zavisi od načina navodnjavanja i kreće se od 10 do 50 l/m2

Kako navodnjavati 

U navodnjavanju krompira ( navdnjava se 12-15% od ukupnih površina u Srbiji pod krompirom) primenjuju se različiti načini i sistemi, a izbor se isključivo zasniva na sledećim faktorima: pristupačnosti odgovarajuće opreme, oblika i veličina parcele, količine i kvaliteta pristupačne vode za navodnjavanje, raspoložive količine radne snage, troškova proizvodnje i cene krompira na tržištu. Zavisno od načina aplikacije vode na proizvodnu površinu mogući su sledeći načini navodnjavanja:

•       Gravitaciono između bankova

•       Orošavanje

•       Kap po kap 

Gravitaciono navodnjavanje (između bankova)

Obavlja se tako što se dovodi voda između svakog banka. Potrebna je ravna parcela i velika količina vode, 40-50 l/m2 za jednu zalivnu normu. Zemljište je duže ili kraće vreme, zavisno od mehaničkog sastava, saturisano vodom i bez prisustva vazduha. Zbog kretanja vode od jednog kraja parcele ka drugom dolazi do erozije i urušavanja banka i „otkrivanja krtola“ koje brzo pozelene. Posle infiltracije suvišne vode pojavljuje se pokorica gde je ležala voda. Ovakvim načinom lako se prenose bakterijiska oboljenja krompira (Ervinija i dr.) Ovaj način koristiti kada ne postoje druge mogučnosti („bolje ikako nego nikako“). Nisko je  ulaganje.

Navodnjavanje orošavanjem

Orošavanjem uz pomoć različitih tehničkih rešenja vrši se distribucija vode po celoj površini parcele pri čemu se kvasi biljka i zemljište („veštačka kiša“). Ovde postoji veći broj tehničkih rešenja koja zavise od veličine parcele, količine i načina raspoložive vode (vodozahvata), radne snage, vrste pumpe, potrebnog radnog pritiska i cene koštanja po ha. Zbog kvašenja cele biljke kod ovih sistema u toku zalivanja stvaraju se povoljni uslovi za razvoj bolesti krompira, posebno plamenjače, pa je neophodno blagovremeno pred zalivanje vršiti preventivnu zaštitu. Velike zalivne norme, neravnomerna distribucija i krupne kapi (tifon bez rampe) mogu izazvati eroziju banka i ispiranje hraniva. Dobar  sistem je onaj koji ima visoku uniformonosti distribucije (lineari, pivoti, mini rasprskivači) i mogu biti opremljeni za primenu vodorastvorljivih đubriva. To povećava njihovu efikasnost, prvenstveno kroz veću pristupačnost unetih hraniva, kao i kroz smanjene gubitke ispiranjem. Ovaj način navodnavanja je dominantan u našim uslovima proizvodnje krompira. 

Kap po kap

Kap po kap je sistem za  navodnjavanje novijeg datuma koje se sve više koristi u povrtarskoj i voćarskoj proizvodnji, a u proizvodnji krompira kod nas je koriščen mahom samo u ogledima. Glavna prednost ovakvog načina navodnjavanja jeste efikasnost primene vode. Uštede u odnosu na klasičan sistem sa rasprskivačima kreću i do 40 %, što posebno dolazi do izražaja u uslovima nedostatka vode za navodnjavanje. U navodnjavanju krompira se koriste trake za jednokratnu upotrebu sa različitim tehničkim rešenjima emisije vode. Trake za navodnjavanje mogu se postavljati na površini zemljišta ili se mogu plitko inkorporirati u zemljište (subirigacija). U momentu sadnje ili formiranja banka (ogrtanje) uz pogodnu adaptaciju mašina trake se mogu mehanizovano postaviti ispod površine zemljišta, u vrh banka, prekriveni zemljom 2-3 cm. Pri ovom načinu navodnjavanja nema kvašenja biljaka, zabarivanja zemljišta, prenošenja biljnih bolesti i  ispiranja hraniva. Obezbeđuje se optimalno prisustvo vode i vazduha tokom celog vegetacionog perioda samo u banku gde se formiraju krtole. Potrebno je češće zalivanje sa manjim zalivnim normama (8-10 l/m dužnom). Kada se postavi sistem relativno je malo učešće rada u njegovom opsluživanju. Radni pritisci zanavodnjavanje krompira funkcionisanje su znatno niži u odnosu na sisteme za orošavanje. Moguće je vrlo precizno i blagovremeno primeniti optimalne količine vodorastvorivih đubriva kao i sredstva za zaštitu od štetočina (zlatica, žičnjaci) Nedostatak je relativno viša cena ulaganja za trake koje se nabavljaju svake godine i posao oko prikupljanja traka sa parcele (moguće je mehanizovati). Korišćenjem ovakvog načina navodnjavanja u ogledima postizali smo prinose od 80 t/ha tržišnih krtola.

Preduzeće za proizvodnju krompira Solanum komerc iz Guče priprema za tekuću sezonu postavljanje sistema kap po kap (subirigacijom) na proizvodnim površinama od 8 ha kao demonstracione oglede. Vrlo smo zainteresovani da ispratimo ovaj poduhva i analiziramo stečeno iskustvo.

Prof. dr Zoran Broćić
Poljoprivredni fakultet Zemun

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Pošaljite komentar