petak, 5. avgust. 2011. 14:08

Pečurke su cenjenene zbog svoje hranljive vrednosti. Proteini pečuraka imaju sastav sličan proteinima životinjskog porekla i zato su biološki vredniji od biljnih proteina. Pečurke sadržemalipostotak masti zbog čega su cenjene kao dijetalna hrana. Osim toga, sadrže velike količine minerala i vitamina.

Neke se pečurke uzgajaju i zbog lekovitih svojstava. Tako, na primer, shii-take i zimske panjevčice imaju antikancerogena svojstva. U Kini, gde je opisana još u Dinastiji Sung (420-479), bukovača se koristi za ublažavanje bolova i relaksaciju mišića. Pored toga, upotrebljava se i u lečenju lumbaga, ukočenosti ekstremiteta i tetiva, kao i za lečenje loše cirkulacije. Preporučena doza za lečenje je 3-9 gr suvih bukovača u toku dana.

Uzgoj bukovače vrši se na sirovinama koje su slabo iskoristive u druge svrhe. Mogu se proizvoditi tokom cele godine na relativno malom prostoru u kratkom ciklusu proizvodnje. Za pripremanje uzgojne hranljive podloge najčešće se upotrebljava slama žitarica, npr. pšenice i raži, koja bi se inače spalila ili zaorala. Nakon uzgoja bukovače, prorašteni supstrat se u nekim zemljama koristi kao stočna hrana. Osim slame žitarica za uzgoj bukovače može se koristiti i pleva, kukuruzovina, lišće, piljevina, stari papir i drveni otpaci.

Uzgoj bukovače je kraći od ciklusa uzgoja šampinjona. Do pojave prvih plodišta ne prođe ni celih mesec dana, a očekivani prinos iznosi otprilike 50% od težine upotrebljene suve mase. U prirodi bukovača (Pleurotus ostreatus) raste na panjevima, srušenim stablima i komadima drva koji ostaju iza seče.

Prvi pokušaji uzgoja bili su na drvetu. Ova se metoda uzgoja i danas uspešno koristi. U poslednje vreme, bukovača se uzgaja na poljoprivrednim nusproizvodima, npr. slami različitih žitarica pomešanoj s različitim odnosima kukuruzovine, sena, pleve, piljevine i sl. Na takvim podlogama ciklus uzgoja traje dva do najviše tri meseca. Uzgoj bukovače može se vršiti i u zatvorenim, delimično zatvorenim i otvorenim, ali natkrivenim prostorima. Mesto uzgoja mora biti zaštićeno od kiše, jakog vetra i direktnih sunčevih zraka. Mora biti osigurana stalna visoka vlažnost vazduha, dobro provetravanje i 12-satno osvetljenje. Slama koja se koristi za pripremu podloge mora biti zdrava, zlatno-žute boje i suvih vlati. Podlozi se može dodati seno (10-30%), kukuruzni oklasci (25-75%), kukuruzovina (25-50%) ili slama soje ili graška (10-30%).

Dodavanje sena u hranljivu podlogu povećava prinos za oko 20% i smanjuje napad zelenih plesni na supstrat. Sve sirovine koje se koriste kao hranljiva podloga moraju biti dobro usitnjene i dezinfi kovane.uzgoj bukovače

Materijal i metode

Micelijum bukovače nasađuje se na usitnjenu slamu ječma ili pšenice. Pre nasađivanja micelijuma supstrat se sterilizuje vrenjem na temperature 100 °C oko pola sata kako bi se uništili mikroorganizmi i potom se dobro ohladi, jer temperature od 33 °C ubija micelijum bukovača. Sterilizovanom supstratu (100 kg) se dodaje micelijum (5 litara) u slojevima. Smesa se stavlja u plastične džakove veličine 45 x 90 cm i to tako da se slaže sloj supstrata, sloj micelijuma i tako do vrha vreće. Na vrećama se radi provetravanja izbuše rupe prečnika 15-20 mm na razmaku od dvadesetak centimetara.

Vreće se stavljaju u zamračenu prostoriju na temperaturu 22 °C. Nakon otprilike tri nedelje vreće su gotovo sasvim proraštene i premeštaju se u prostoriju za uzgoj. U tim prostorijama mora biti osigurano 12-satno osvetljenje i vlažnost 90-95%.

Prilikom berbe stručak se reže blizu same površine na kojoj je izrastao. Nakon 10-15 dana pojaviće se nove bukovače. Moguće su tri berbe, a nakon toga je supstrat iscrpljen.

Postoje tri vrste supstrata:

• Samo slama od ječma

• 80% slama i 20% seno

• 80% slama i 20% piljevina

Očekivani rezultati

Prva berba očekuje se nakon mesec dana. Obzirom da su moguće tri berbe, u tri meseca se očekuje prinos koji će iznositi oko 20% težine supstrata.

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.