petak, 16. septembar. 2011. 01:09

ćureće mesoĆurke su poznate među živinom kao najbolji i najveći proizvođači najkvalitetnijeg mesa. Gajenje ćuraka se pre svega vrši zbog mesa koje sadrži veliki procenat belančevina, prosečno 30 – 34%, dok meso brojlera sadrži 25 – 31%. Takođe, sadrži sve esencijalne aminokiseline neophodne ljudskom organizmu, veliki procenat vitamina B, amaliprocenat masti, zbog čega je veoma pogodno za savremenu dijetetsku ishranu.

Kada je u pitanju gajenje ćuraka treba znati da one ne zahtevaju posebne uslove, jer su poznate kao skromne životinje, gaje se slično kao kokoške, sem što u obroku zahtevaju nešto veću količinu belančevina, uglavnom životinjskog porekla.

Za razliku od kokošaka, kod kojih je rasni sastav raznovrstan i mnogobrojan, kod ćuraka broj rasa (hibrida) je znatno manji. Postoje sledeće rase ćuraka:

- Domaća ćurka

- Bronzasta ćurka

- Širokoprsna bela ćurka

- Bela holandska (virdžinijska) ćurka

- Beltsvilska ćurka

- Norfolška crna ćurka

Razmnožavanje

Ćurke se razmnožavaju pomoću jaja, koja moraju biti oplođena da bi se iz njih razvio embrion. Ako se ćurići legu prirodnim načinom, onda se pod ćurku stavlja 15 do 19 jaja, a ako se upotrebljava kvočka – kokoška za leženje ćurića, onda se stavlja 9 – 11 jaja. Ćurka leži na jajima prosečno 28 dana. Za nasad treba uzimati jaja stara do 7 dana, a može i do 14 dana. Za leženje ćurećih jaja postoje specijalni veliki inkubatori. Jaja sa farme dopremaju se u inkubatorsku stanicu, gde se najpre izvrši fumigacija jaja, a zatim se ona prebacuju u prostoriju za čuvanje jaja na temperaturi od 15 do 18ºC i relativnoj vlažnosti vazduha oko 80%. Pre ulaganja, jaja iz ove prostorije prebacuju se u prostoriju za predgrejanje temperture oko 26 ºC i tu ostaju oko 6 sati. U inkubatoru se jaja okreću svaka 2 sata. U višeslojnim inkubatorima temperatura iznosi 37,6 ºC, a relativna vlažnost vazduha oko 60%. U inkubatoru ostaju do 25 dana kada se prebacuju u izležionik. Prosvetljavanje jaja obično se vrši 10. ili 11. dana inkubacije, a može još jedanput i to 25. dana prilikom prebacivanja jaja u izležionik. U izležioniku se jaja više ne okreću, a temperatura je skoro ista kao i u inkubatoru, a relativna vlažnost vazduha je znatno veća i iznosi od 85 do 90%. Kljuvanje ćurećih jaja počinje 26. dana da bi se završilo 28. dana, kada se ćurići vade iz izležionika i smeštaju u prostoriju za prijem malih ćurića.

Ćurići se mogu gajiti na dva načina: prirodno i veštački. U sezonskoj proizvodnji ćuraka najbolje vreme za leženje, porast i proizvodnju priplodnog materijala jeste proleće. Međutim, u industrijskoj proizvodnji leženje i odgajivanje ćurića vrši se tokom cele godine.

U odgajivanju podmlatka ćuraka najkritičniji period je od momenta izvođenja pa sve dok im ne izbiju bobice po golim delovima glave i vrata, a to biva u uzrastu od 7 do 9 nedelja. Kada se prebobaju ćurići su najotpornije među domaćom živinom. Ćurići se moraju odgajivati odvojeno od starijih ćurića i odraslih ćuraka.

Izgled objekta i uslovi za gajenje ćuraka

Prostorija gajenje ćuraka treba da je najmanje na oko 2 dana pre dolaska ćurića spremna za prijem, a to znači: da je temeljno očišćena, oprana i dezinfi kovana, da je u nju smeštena sva potrebna oprema i da je zagrejana na oko 20 ºC. Veštačke kvočke treba da su isprobane i uključene na oko 24 sata pre dolaska ćurića i da je ispod njih postignuta temperatura oko 36 – 38 ºC. Takođe se hrana, pre unošenja ćurića, stavi u male hranilice ili uloške za jaja. Nekoliko časova pre toga sipa se i voda u pojilice za male ćurke. Do 14-nedeljnog uzrasta zajedno se gaje muška i ženska grla, a posle toga mužjaci se gaje odvojeno. Do tri meseca uzrasta obično se drži oko pet grla po m2 poda. Od trinaeste pa do dvadeset osme nedelje ženskih grla po m2 poda može biti tri a muških dva. Od tada pa do kraja gaje se dve ćurke po m2 poda.

U prvim danima života ćurića posebnu pažnju treba posvetiti temperaturi. U to vreme oni uzimaju relativno malo hrane, ali imaju potrebu za većom temperaturom. Prvih nekoliko dana temperatura ispod veštačke kvočke, zapravo u prostoriji, treba da je između 36 i 38 ºC. Sa porastom ćurića temperatura se postepeno smanjuje, obično oko 3 ºC nedeljno, tako da krajem šeste nedelje spadne na oko 21 ºC, kada se obično i prekida zagrevanje. Pošto ćurići u prvim danima života slabije vide, potrebno je da su pojilice i hranilice dobro osvetljene. Prvih dana na pod se stavlja oko 80 ćurića na m2 poda, a nešto kasnije oko 50 grla.

Prvih 10 dana potreban je stalni nadzor nad ćurićima, a posebno nad izvorima toplote, jer je prehlada u tim danima za veliki broj ćurića smrtonosna. Takođe treba obratiti pažnju na slabije ćuriće koji manje uzimaju hranu i vodu, obično se izdvajaju u stranu i posle nekoliko dana uginu. Njima treba pomoći da se što pre nauče i osposobe da uzimaju hranu i vodu.

Takođe su ćurići veoma osetljivi i na vlagu, pa je neophodno da imaju dobru i uvek suvu prostirku na kojoj borave. Trajanje i jačina osvetljenja takođe imaju važnu ulogu u odgajivanju podmlatka ćuraka. Trajanje osvetljenja ne treba povećavati u toku porasta podmlatka, niti smanjiti u periodu nošenja. Jačina osvetljenja je u početku odgajivanja oko 3 vata na m2 poda, a kasnije se postepeno smanjuje na 1 do 1,5 vat na m2 poda.

Za uspešno odagajivanje ćurića takođe je važno da se obezbedi odgovarajuća hrana bogata belančevinama (oko 26 do 28%), kao i dovoljno hranidbenog prostora za sve ćuriće, kao i prostor za pojilice. Hranidbeni prostor za ćuriće do osme nedelje računa se oko 8 cm po grlu, od 8. do 18. nedelje oko 16 cm, a posle toga do kraja odgajivanja 20 cm po grlu.

Voda za ćuriće treba da je stalno dostupna, a posebno u prvim danima života. Od prvog dana pa do kraja 2. meseca računati oko 3 cm pojidbenog prostora po grlu, od 2. meseca pa do 18. nedelje oko 4 cm po grlu, a posle toga do kraja odgajivanja, oko 5 cm.

Ako postoji mogućnost da se ćurići iz odgajivačnice puštaju u ispust, treba ih puštati samo kada je vreme lepo, toplo i suvo. Pošto su osetljivi na jako sunce, neophodno im je obezbediti potrebnu hladovinu, bilo zasađenim drvećem ili raznim nadstrešnicama.

Ćurići u uzrastu nakon dva meseca menjaju svoje stečene navike i drugačije se ponašaju prema uslovima života u intenzivnom uzgoju nego pilići. Neophodno je ograničiti veličinu svakog jata podmlatka na 250 do 500 grla.

Posle dva meseca uzrasta mladi ćurići su već dobro obrasli perjem i završili bobanje, pa dobro podnose kiše i hladnoću, tako da se mogu lako držati u otvorenim objektima, ispod nastrešnica, na otvorenom, ali ograđenim ispustima. Objekti za podmladak ove kategorije obično su u vidu velikih hala, čija širina najčešće iznosi 12 – 14 metara, a dužina je proizvoljna – prema obimu i organizaciji proizvodnje. Ovi objekti mogu biti sa ispustom, ili bez njega. Broj grla na m2 podne površine kreće se od 3 do 4 grla – u zavisnosti od tipa hibrida i da li postoji ispust ili ne. Takođe postoje i objekti za privremeni smeštaj radi korišćenja paše i to su najćešće nadstrešnice.

Ograđuju se jedino u slučaju opasnosti od štetočina. Ukoliko postoji ograda sedala nisu potrebna, a ako ove nema, onda su sedla obavezna. Sedala se prave od drvenih oblica 5 – 6 x 5 -6 cm, a postavljaju se na visini oko 1 m, sa međusobnim razmakom oko 30 cm. Na jedan dužni metar sedala računa se oko 4 grla. Broj grla u ovim privremenim objektima iznosi oko 8 na m2 poda. Za privremeni smeštaj ćuraka na paši mogu se koristiti samo sedala ili samo ograde od pruća, dasaka i tome slično, ali samo za noćni smeštaj.

U intenzivnoj proizvodnji ipak je neophodno kontrolisanje ambijenta u pogledu svetlosti i ventilacije, radi regulisanja početka i intenziteta nosivosti van prirodne sezone nošenja i za tu svrhu se moraju imati objekti bez prozora.

Ishrana

Ishrana podmlatka ćuraka u svim objektima bez ispusta mora da bude veoma kvalitetna, ćurići se hrane po volji, a moraju da se koriste kompletne brašnaste ili peletirane smeše za podmladak ćuraka u porastu.

Metabolička energija KJ u kg hrane kod ćurića kreće se od 11700 do 13400. Ukoliko se grla drže na paši, u početku im se daju iste smeše, i to prvih dana više puta dok se ćurići ne naviknu na korišćenje paše. Kasnije se smeša postepeno zamenjuje zrnastim smešama (kukuruz, ječam, sirak, suncokret i slično). Pri tom treba voditi računa da li paša obezbeđuje dovoljne količine belančevina, minerala i vitamina, pa prema situaciji sastaviti i davati ćurićima obrok kao dopunu hrane onoliko puta koliko je to potrebno, a najčešće samo uveče. Na paši osim trave ima i dovoljno raznih insekata koji su za njih odlična hrana, tako da ćurići brzo rastu i njihovo gajenje je veoma rentabilno. Najbolje je ako se paša koristi pregonski. Na hektar dobrog pašnjaka treba računati oko 150 – 200 grla.

dipl.ing. Svetlana Radenović

Ocena: 3,00 od 1 glasova 1 vote, average: 3,00 out of 51 vote, average: 3,00 out of 51 vote, average: 3,00 out of 51 vote, average: 3,00 out of 51 vote, average: 3,00 out of 5

Komentari su zatroveni.