petak, 16. septembar. 2011. 17:09

curece mesoĆurka je najkrupnija domaća živina i najveći proizvođač kvalitetnog mesa. Imajući u vidu da je ishrana ćuraka jeftinija od ishrane kokošaka, a procenat proteina i raznih aminokiselina daleko veći nego kod ostalih vrsta mesa, teško je shvatljivo zašto se u Srbiji ćureće meso tako malo troši.

Ćureće meso je obavezan specijalitet na trpezama u vreme božićnih praznika u mnogim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike ali se sve češće pojavljuje i na drugim meridijanima. U našoj zemlji ćureće meso učestvuje sa oko 8 -10 % u ukupnoj proizvodnji mesa živine što je nedovoljno.

Indijanci su uveliko pre dolaska Evropljana koristili ćureće meso u ishrani. Španci su ga preneli u Evropu 1880. godine kada je nekoliko matičnih jata naseljeno u šume Garafeng u Austriji. Proširene su na lovišta u Mađarskoj, današnjoj Češkoj i Slovačkoj. S obzirom da je trgovina između Mađarske i Srbije bila veoma razvijena, ćurke su se pojavile i na prostorima Srbije gde su našle i dobre prirodne uslove za život slične mestu svog porekla u Severnoj Americi. Danas postoji nekoliko rasa domaće ćurke.

U Americi je ćureće meso tradacionalno pečenje za Božić a na početku američke istorije bila je ptica simbol zahvalnosti žetvi. I u Evropi, kao i kod nas, ćureće meso je ponegde Božićno pečenje. Poznato je magijsko dejstvo ćurke. Srbi u Vojvodini su glavu ćurke ili guske ostavljali zajedno s kljunom kao čuvarkuću ili su je čuvali iza ikone u sobi. U Surduku su je stavljali pod sobni prag da bi bilo napretka u kući. Ćuran je klan na temelju nove građevine kao žrtva. U Srpskom mitološkom rečniku ćuran, odnosno ćurka, je demonska životinja.

Poslednjih godina sve češće pojave masovnih zaraza krupne stoke i to u razvijenijim zapadno-evropskim zemljama, pa delom i kod nas, pojačale su interesovanje potrošača za živinskim mesom. Savremena živinarska proizvodnja zahvaljujući brzini svoje reprodukcije, mogućnostima kontrole i prilagođavanja ambijenta, pouzdanoj zdravstvenoj preventivi, industrijskim principima proizvodnje i upotrebe hrane za živinu, kvalitetu i na kraju (ali ne po značaju) pouzdanom marketingu pokazuje stalni porast kako u razvijenim tako i u nekim nerazvijenim zemljama. U tim zemljama meso živine učestvuje sa oko 25 % u ukupnoj proizvodnji i potrošnji mesa.

U Srbiji ukupna proizvodnja živinskog mesa u poslednjih deset godina opada po prosečnoj stopi od 3,5 % godišnje. U našoj zemlji sa, inače, relativno niskom proizvodnjom i potrošnjom mesa, učešće živinskog mesa je ispod 14 % sa daljom tendencijom pada. Sa 12 kg smanjena je na 6 – 8 kg godišnje. Proizvodnja živinskog mesa u svetu ove godine bi trebalo da dostigne rekordnih 84 miliona tona. U poslednjoj deceniji proizvodnja živinskog mesa u svetu porasla je za 30 miliona tona.

Sunvorat savremene živinarske proizvodnje u našoj zemlji , intenzivne grane koja je pre dvadesetak godina ostvarivala najveći rast u agraru a moglo bi se reći i u ukupnoj privredi-počinje zatvaranjem (propadanjem) velikih društvenih preduzeća. Od velikih industrijskih klanica živine u Srbiji radile su samo klanice „Topiko“ u Bačkoj Topoli i „Agroživ“ u Žitištu. Izgrađene su nove klanice manjih kapaciteta od po 1000 komada koje ne rade u kontinuitetu (Mitros, Matijević, Big chicken, Winers). Evidentno je da živinskog mesa ima dovoljno na tržištu i pored toga što broj živine i proizvodnje godinama opadaju. Izrazit je primer „Srbokoke“ iz Jagodine koja je smanjila proizvodnju u klasičnom živinarstvu i više se okrenula proizvodnji ćuraka. U ovoj farmi se razmatra i opcija o kompletnom zatvaranju celokupnog proizvodnog ciklusa jer se na tržištu oseća potreba za ćurećim mesom mnogo više nego za nekim drugim a gajenje ćuraka je isplatljivije. Ćurka je najkrupnija domaća živina i najveći proizvođač kvalitetnog mesa. Cena trupa ćurećeg mesa na inostranom tržištu približna je ceni goveđeg mesa dok je cena grudnih mišića veća od cene bifteka. Ćuretina je obavezan specijalitet na trpezama u vreme božićnih praznika u mnogim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike ali se sve češće pojavljuje i na drugim meridijanima. U našoj zemlji ćureće meso učestvuje sa oko 8-10 % u ukupnoj proizvodnji mesa živine što je nedovoljno. Osetan je trend rasta.

Ćurke u ishrani zahtevaju obroke sa nešto većim procentom proteina, animalnog porekla  ali, za razliku od kokošaka mogu da koriste i hranu sa nešto većim sadržajem celuloze što omogućava da se lakše prilagođavaju na paši a sve to doprinosi da ishrana može biti jeftinija u odnosu na ishranu kokošaka. Tovne ćurke su izuzetno zahvalne za držanje.

Ćurići su osetljivi dok se ne probobaju a posle su vrlo otporni. Kad se tek izvedu, ne znaju da jedu već im se u tu svrhu obavezno stavlja pile da ih nauči da kljucaju. Inače, poželjno je da se hrane koncentratom. Mane tovnih ćuraka u odnosu na tovnu pilad je što im je potrebno oko 4- 5 kg koncentrata za kilogram prirasta dok je piletu potrebno oko 2 -2, 5 kg za kilogram. Ženka se tovi 18- 19 nedelja za koje postigne oko 12 kg žive mase a ćurani se u tovu drže do 22 nedelje dok ne dostignu 18- 20 kg. Naše tržište uslovljava težinu do 10 kg čistog mesa ( 20 kg ženke, mužjaci 30 kg ) . Stari ćurani koji se koriste za priplod dostižu i preko 30 kg. Domaća ćurka dostiže 4 -6 kg a ćurani 12 kg mase. Prednost ćuraka je i što mogu da se koriste kao živi inkubatori, za nasad od 20 do 40 kokošijih jaja.

Dobar kvalitet ćurećeg mesa ogleda se u visokom procentu proteina, veoma povoljnom amino kiselinskom sastavu, niskom sadržaju masti i velikom udelu gvožđa, cinka i vitamina B kompleksa. Prosečna hranljiva vrednost ćurećeg mesa u 100 grama je 155 kalorija. Sadrži 23 grama proteina i 7 grama masti. Ćuretina sadrži sve aminokiseline a živinsko meso je obilnije visokovrednim belančevinama kao i kalijumom, magnezijumom i gvožđem, nijacinom, cinkom. Organizam pet puta bolje iskorišćava gvožđe iz živinskog mesa nego neorganski oblik gvožđa iz hrane biljnog porekla.

Kilogram ćuretine je 3 a žive vage 2, 5 evra. U Nemačkoj se kilogram ćuretine kupuje po ceni našeg pilećeg belog mesa. Dakle, po ceni je kod nas ćureće meso „ luksuz “. Zato i ne iznenađuje toliko razvijen šverc mesa iz Mađarske gde je više nego duplo jeftinije. U vremenu pred nama, rast standarda, kulture ishrane, povećani asortiman proizvoda od mesa živine dovešće, nesumljivo, do ukupnog povećanja potrošnje ćurećeg mesa u Srbiji.

Marina Pavlović

 

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.