petak, 4. novembar. 2011. 21:11

ipm sistemIPM tj. integralna proizvodnja u zaštićenom prostoru je sistem kojim se kontroliše populacija štetnih organizama i svodi na nivo ispod ekonomske štetnosti, uz korišćenje prikladnih tehnika i načina delovanja (FAO, 1966.).

Integralna proizvodnja trajno štiti okolinu i ekonomski je opravdan sistem u kom štetu koju prave štetočine, bolesti i korovi kontrolišemo korišćenjem prirodnih resursa (P. Grays, 1976.).

Integralna proizvodnja u zaštićenom prostoru nije tehnologija koja je pronađena u poslednjih 50 godina. Brojne metode prevencije i redukcije bolesti i štetočina su korišćene od kada se ljudi bave poljoprivredom.

Novo je sledeće:

1. Integralna proizvodnja je nastala kao reakcija na neracionalnu upotrebu hemije (1950-1970)

2. Integralna proizvodnja je ugrađena u koncept ekonomske održivosti

Integralna proizvodnja u zaštićenom prostoru pre svega obuhvata:

1.higijenske mere

2.odabir vrste i sorte

3.mehaničku kontrolu

4.monitoring

5.biološku kontrolu

6.regulisanje rasta insekata

7.upotrebu biopreparata

8.hemijsku kontrolu

Higijenske mere podrazumevaju:

1.Obezbediti zonu bez biljaka oko plastenika i staklenika

2.Startovati proizvodnju sa zdravim biljkama

3.Vršiti redovnu kontrolu useva na bolesti i štetočine

4.Uklanjati biljne ostatke iz objektaipm tehnologija

5.Sve poslove započeti od zdrave prema bolesnoj zoni

6.Sprečiti širenje štetnih organizama od strane ljudi, mašina ili oruđa, vode…

Biljka i uslovi gajenja:

Za svaku biljnu vrstu potrebno je obezbediti optimalne uslove za gajenje određene biljne vrste (odgovarajući objekat, zemljište, mikroklimatske uslove…).

Koristiti rezistentne (tolerantne) varijetete, kulturu tkiva…

Pokrivati zemljište (organski materijal, folija, beton…)

Koristiti sterilisan supstrat tokom proizvodnje.

Kontrolisati ulaz u objekat (ljudi, biljka i životinja)

Svi otvori (vrata, prozori) treba da imaju odgovarajuće barijere za insekte.

Rasad mora biti odličnog kvaliteta, bez bolesti i štetočina (seme, sorta, supstrat).

Mehanička kontrola podrazumeva:

1.antiinsekt mreže

2.solarizacija

3.hvatanje insekata

- lepljive ploče, trake…

- klopke (feromonske, sa sijalicama, biljkama…)

4.temperaturni tretmani

- vrela voda

- vruć vazduh

Integralna proizvodnja- solarizacija

- dimljenje

- potapanje

Monitoring predstavljanja

1.prepoznavanje bolesti i štetočine

2.određivanje kritičnog nivoa štete

3.monitoring i biranje tehnike primene preparata

4.efektivnost preparata

5.uticaj klimatskog faktora

6.faktor sezone

Dobar stručnjak mora da poseduje znanja o biljci koju kontroliše, razvoju i ponašanju štetočina i predatora u kontrolisanim uslovima sredine. Mora da ima i potpuni uvid u higijenske mere i njihov značaj. Tehnika prskanja, kao i uređaji i oprema za prskanje moraju biti ispravni i podešeni za optimalan rad i protok sredstva za zaštitu. Moraju se i poznavati pesticidi, njihove karakteristike, aktivna materija koju svaki pesticid sadrži, uticaj pesticida na predatore, mogućnost njihovog mešanja i svega ostalog što je proizvođač predvideo za svaki pesticid posebno.

Biološka kontrola obuhvata tri segmenta:

1.predatori

2.paraziti

3.mikroorganizmi

Opšti principi pri IPM su: 

1.Koristiti znanje i upoznati biologiju parazita (ciklus razvića)

2.Postojanje alternativne hrane

3.Korišćenje atraktivnih biljaka

4.Korisne insekte ne redukovati orezivanjem i otklanjanjem lišća biljakagajenje voca u plastenicima

5.Ostavljati biljke druge klase (i cvetove)

6.Ubacivati korisne insekte u pravo vreme

Osnovna pravila podrazumevaju stalno sticanje iskustva i znanja. Potrebno je održavati stalnu saradnju sa istraživačkim centrima, prizvođačima predatora, pesticida i opreme. Nadgledanje i praćenje mora biti u određenim intervalima. Mora se pratiti stanje pojedinačnih biljaka, lepljivih ploča i klopki, stanje indikativnih biljaka kao i stalno proveravati kvalitet predatora.

Postoji niz prednosti bioloških pesticida u odnosu na hemijske. Neke od njih su: njihova selektivnost na određene štetočine, niska toksičnost prema predatorima, kratka karenca…

Hemijska zaštita kao najčešće primenjivani vid borbe mora obuhvatati stalnu edukaciju i praćenje stanja na tržištu. Obavezno se mora proveriti koncentracija pesticida kao i efektivnost (doza, rezistentnost). Rasprskivači moraju biti ispravni i podešeni. Bitni su veličina kapi, pokretljivost, brzina kretanja… Upotreba pesticida podrazumeva i stalno vođenje računa o zaštiti na radu, zaštiti kako okoline tako i radnika koji izvode zaštitu.

Đorđe Moravčević, dipl. ing.

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.