уторак, 13. септембар. 2011. 12:09

Velike zablude u nerazvijenim ili zemljama u razvoju su neznanje, poluznanje i loša imitacija hazarderstva u shvatanju poljoprivredne proizvodnje i zaštite bilja. Štete su ogromne, a za neke od njih i ne znamo. Neznanje predstavlja plodno tle siromaštvu, neradu, nezaposlenosti, rizicima i uzročnik je brojnih patnji i problema zemalja u tranziciji. Očigledno je da visokocivilizovane i bogate zemlje drže ključeve intelektualnog kapitala, koji se sastoji od ideja, znanja i umeća, koje ove zemlje vešto materijalizuju i pretvaraju u finansijski kapital.

Transfer tehnologije je prenos dobijenih informacija od istraživača ili razvojnih službi preko preporučenih tela ili organizacija do farmera i prodavca. U nauci i istraživanjima zaostajemo za razvijenim svetom onoliko koliki nam je dohodak, obučenost, oprema, kvalitet puteva i izgled sanitarnih čvorova u urbanim i ruralnim sredinama. Naša nauka je daleko od svetskog vrha, te odgovara stepenu društvenog i ekonomskog razvoja.

Bezbednost hrane je ključ razvoja svake zemlje. Postavlja se pitanje zašto se naša nauka sporo uključuje u rešavanje vitalnih problema Srbije? Jednostavno, svi se moramo promeniti, kako bi se ubrzao porast poljoprivredne proizvodnje, koja je bila i ostaje naša i svetska glavna grana opstanka i razvoja. Sve naučne discipline su deo i celina proizvodnje hrane. Kada je u pitanju bezbednost hrane, nama ostaje da širimo najbolje tehnologije u lancu proizvodnje, od metalurgije i elektronike do fitofarmacije i marketinga u procesnoj industriji.

Integralni sistem proizvodnje hrane i stručne službe

Integralni sistem proizvodnje i zaštite bilja smatra se najpromišljenijom strategijom koja je sposobna da se susretne sa tekućim problemima u savremenoj praksi. Sve istraživačke faze se posvećuju razvoju i širenju integralnog sistema proizvodnje, koji obezbeđuje evidenciju izvođenja tehnološkog procesa pod komercijalnim uslovima. Ovo se može ostvariti u kooperaciji između pilot farmi i stručnih službi (poljoprivredne stanice, zavodi), koji transformišu i šire tehnologije u dva smera, odozdo naviše i odozgo naniže.

Da bi se rešili ključni problemi kada je u pitanju proizvodnja, bezbednost hrane i formiranje prihoda, proizvođači u razvijenim zemljama formiraju “Poljoprivredne klubove“ ili „Poljoprivredne agencije“, koje doprinose rešavanju problema odozdo naviše. Članstvo je dobrovoljno i u klubu farmeri formiraju svoje lično mišljenje, bilo da je prilagođeno tradicionalno ili da prenose ono što je predstavljeno na pilot farmama. Klubovi obično organizuju 6-8 inovacionih sastanaka u toku kritičnih perioda za razvoj glavnih poljoprivrednih kultura. Tokom godine se takođe organizuju zajedničke posete pilot farmama za farmere i članove urbane zajednice sa ciljem da se upoznaju sa inovacijama u zaštiti bilja, novim mašinama, sortimentima i sa njihovim uticajem na ekološke infrastrukture. Ovim se poboljšava regionalno tržište, na taj način što klub farmera preuzima kolektivnu inicijativu za pojedine akcije i nudi garanciju za kvalitet proizvodnje.

Strategija integralne zaštite bilja

Rezultati istraživanja nam govore da se unošenje pesticida substituiše u većem delu sa integralnom zaštitom kulture, a integralni menadžment ishrane redukuje N/P (azot/fosfor) mineralni input đubriva, pri čemu se održava plodnost zemljišta i smanjuje višak azota u lišću. Ekonomski, pilot farme su preteče boljih rezultata koji se baziraju na kontroli zemljišta, novom sortimentu i adekvatnoj zaštiti useva u poređenju sa konvencionalnom proizvodnjom. Stoga se sugeriše da pilot farme budu u regionu u proseku iste ili slične, kako po strukturi, tako i po veličini. Na njima se demonstriraju efekti uspeha preko posmatranja i merenja, kao što su efekti rotacije useva na pojavu bolesti, štetočina i korova, ekonomska opravdanost reducirane obrade i zaštita od erozije zemljišta, pretraga na zemljišne štetočine i uloga i značaj prostorne izolacije. U tom kontekstu se uklapaju zakonska normativna akta, preko poboljšane regulative korišćenja pesticida i nivoa viška đubriva s jedne implementacije i restrikcije pesticida i nitratnog ispiranja azota u podzemne vode ili akumulacije i štete pesticida u zemljištu s druge strane. Strategija integralnog suzbijanja korova se zasniva na zameni ili limitiranom korišćenju herbicida putem mehaničkog kontrolisanja (kopanje, drljanje, kultivacije), tretiranjem u trake i adaptacijom prskalica za korišćenje malih doza kontaktnih herbicida u zoni redova ili prskanjem samo jako zakorovljenih oaza na parceli. Primena fungicida i insekticida na farmama se uglavnom koncentriše na prevetntivnom suzbijanju glavnih i primarnih uzročnika. Integracija se sastoji u zameni osetljivih kultivara sa rezinstentnim varijetetima, osrednjim količinama azotnih đubriva i korišćenju nižih doza fungicida. Na taj način se konstantna strategija posebno adaptira u praksi, uvođenjem manje opasnih sredstava za zaštitu bilja i transgenih biljaka pri izboru herbicida.

Transmisija novih tehnologija

U javnosti se nove tehnologije šire preko masovnih medija, direktno ili indirektno, lično ili privatno. U društvenom sektoru ili na velikim farmama se šire lično ili privatno putem koordinacije sastanaka (seminari, savetovanja, simpozijumi, kongresi, prognozne službe) ili preko predstavnika institucija ili agenata, dilera i prodavaca. U privatnom sektoru ili na manjim posedima se prenose putem servisa, predstavnika, zastupnika ili direktnih prodavaca do farmera. U svakom slučaju, da bi se transfer znanja izvršio korektno i efektno, nivo dostupnih informacija i sistema koji ih razvija mora da bude prilagođen i da odgovara tehnologiji i vremenu. U tom kontekstu javljaju se veliki problemi i nedostaci.

Nezavisno da li je tehnologija razvijena ili adaptivna, u svim nivoima sistema (istraživač, poljoprivredna služba, društveni sektor, farmer) i iz mnogobrojnih izvora, informacije postaju uvećane u više pravaca i smerova, ali istovremeno manje koordinirane. Stoga je transfer potpuno prihvatljiv samo ako uključuje naučne i stručne savetnike, poljoprivredne stručnjake, razvojne službe, industriju sa svojim ekspertima, istraživačke stanice, članove organizacije farmera i grupe ekologa. Istovremeno su farmeri jako zavisni od ličnih kontakata sa svojim agronomima, koji su njihovi izvor informacija i metod učenja. Pri tome su demonstracije ili pilot farme najbolje mesto.

Transfer integralne zaštite u sklopu integralnog poljoprivrednog menadžmenta treba da obuhvata: poljoprivredni sektor, obrazovni sektor, specijalne interne grupe zadužene za okolinu, sektor hrane, vladu sa resornim ministarstvima i politikom razvoja i medije.

Farmeri i podrška

Veza okoline i farmera se održava pomoću formirane menadžerske strukrure. Ključ uspeha svake proizvodnje je razviti veštinu visoke motivacije u demonstraciji dostignuća farmera. Demonstracije rezultata ističu njihovo liderstvo i inovatorstvo, te podstiču glad za novim informacijama i motivišu ih da prave velike uspehe u biznisu. Stoga farmere treba selektovati  prema njihovoj poljoprivrednoj proizvodnji, tipu farme ili regionu proizvodnje (voće, povrće, obrada, mešane, zakupac/vlasnik).

Posao farmera je najteži u pogledu variranja i raznovrsnosti potrebnih veština za rad na posedu. Proizvođače najviše upropašćuje pogrešna ekonomska politika i sistem. Stoga farmerima treba podrška države i društva. Moto je, kupovati jeftinije, ugraditi svoje znanje i prodavati novi proizvod skuplje.

Država, informacioni sistem i javno mnenje

Država ima dve funkcije, da pomogne u širenju odabranih tehnologija preko finansiranja pronalazaka istraživača u bazičnim istraživanjima i transferu novih tehnologija, kao i da edukuje stanovništvo u korišćenju novih tehnologija. Kontrolu i prodaju svih agrohemikalija, genetski modifikovanih organizama i transgenih biljaka država takođe reguliše pre stavljanja u promet i pre korišćenja kod farmera.

Veoma je teško stvoriti profi t i zadovoljiti interes društva. Država i društvo obavezno u profit treba da ugrade nematerijalna dobra, jer nije samo novac kapital. U transferu tehnologije od nauke i znanja do farmera i potrošača obavezno se ugrađuju finansijski, fizički, ljudski, reputacijski (ime, region – kompanija, brend) i društveni kapital (kultura, upravljanje, rukovodstvo, strategija, vlast). Nema mesta za neodgovorno ponašanje države, nauke i struke, proizvođača, ali i za društvo u celini.

Masovna primena interneta pruža mogućnost da se koristi za slanje elektronskih obaveštenja i poruka u praćenju i prognozi pojave i jačine napada prouzrokovača obolenja, štetočina i korova. Sada je stvorena mogućnost da se svaka farma neposredno upozna sa problemima u dobroj poljoprivrednoj praksi. Pojavljuju se neslućene mogućnosti za učenje na daljinu, rad na daljinu i primena odgovarajućih agromera ili pesticida preko sistema mreže elektronskih uređaja. Savremena nauka je orjentisana prema budućem vremenu, usmerena na istraživanja i u praksi upravlja sistemima pomoću istovremenih informacija i korišćenjem različitih sredstava i metoda.

Javno menje mora da ima poverenja u ljude koji rade na kreacijama i u primeni pesticida s jedne i zakonske regulative sa druge strane. O efikasnosti odlučuje tržište uz strogu kontrolu proizvodnje i okruženje. Drugim rečima, korišćenje pesticida je podređeno proizvodnji organske nekontaminirane hrane i u znaku je zdravlja ljudi i okoline, jer naučni potencijal i dostignuća savremene tehnike i tehnologije koristi celokupna ljudska populacija.

Dr Mladen Marković