четвртак, 3. новембар. 2011. 02:11

Robna prozivodnja jagode u svetlu novih tržišinih zahteva

Poslednjih par sezona promet jagode obeležile su nove tendencije i kretanja uslovljena, prvenstveno otvaranjem tržišta, povremenim uvozom i velikom i raznovrsnom ponudom na domaćem i na okolnim tržištima. Takođe je došlo i do laganog pomeranja u načinu prometa, kao i do promena u potrošačkim navikama i u specifičnim vidovima tražnje za industrijsku preradu. U prošloj godini zabeleženi su i prvi primeri izvoza jagode na strana tržišta, prvenstveno u Rusiju i bivše sovjetske republike.

Jednodušna ocena svih proizvođača i prometnika svakako jeste da je vansezonski uvoz sveže jagode iz nekih zemalja Mediterana (Izrael, Španija, Italija i Grčka) vrlo ograničenog obima, s obzirom na relativno malu tražnju zbog slabije kupovne moći. U bližoj budućnosti, vansezonski uvoz će biti ograničen prvenstveno na velike lance hipermarketa, čije se dalje širenje može sa sigurnošću očekivati. U prometu jagode tokom sezone ređe dolazi do značajnih poremećaja i velikih oscilacija cena, prvenstveno jer se kvalitetna (čitaj krupna, sjajna, dobro obojena) jagoda ne može proizvesti na tradicionalni način, dok proizvođači kod novopodignutih savremenih zasada još uvek ne vladaju u potpunosti adekvatnom tehnologijom gajenja jagode.

Uvozom vansezonske jagode su dakle nametnuti novi standardi u pogledu tržišnosti, načina pakovanja i niza pratećih elemenata u distribuciji i prodaji, što omogućuje i naše pojavljivanje sa tržnim viškovima u ponudi zemljama prvenstveno u našem okruženju (CEFTA) ali i na udaljenijim tržištima. Veoma je značajno istaći neke komparativne prednosti koje u Srbiji imamo u odnosu na druge zemlje. Kada je u pitanju vansezonska proizvodnja jagode onda Mediteranske zemlje sve do sredine aprila imaju nenadoknadivu prednost u odnosu na naše proizvođače. Kasnije, visoke temperature kod njih ne dozvoljavaju da proizvodnja jagode bude uspešna, dok se kod nas, osim gajenjem jagode u ravničarskim predelima, izmeštanjem proizvodnje na veće nadmorske visine može obezbediti kontinuirano snabdevanje većim delom godine. U ceni koštanja jagodastog voća uopšte, cena branja ulazi sa vrlo visokim procentom, te se u tom smislu zahvlajujući nižim troškovima radne snage, može ostvariti puna profitabilnost većih projekata. Proizvodnja jagode kod većih robnih proizvođače, ili malih proizvođača povezanih u zadruge, kooperative, ili veće asocijacije treba da obezbedi svakodnevni izvoz punog vozila, u kontinuitetu tokom ugovorenog perioda plasmana. Pri tom treba imati na umu da transport do otkupnog mesta u kome će se upakovana roba složiti za transport, rashladiti do propisane temperature i utovariti na hladnjaču, mora biti što brži i efikasniji, te prednost imaju oni krajevi u Srbiji koji već imaju izgrađenu infrastrukturu, obučene ljude i koncentrisanu proizvodnju. Uz to, kao i kod drugog jagodastog voća, da bi proizvodnja jagode bila uspešna, potrebno je da prirodni uslovi budu pogodni.

Kvalitet i tržišnost su osobine koji se međusobno veoma prepliću, trebalo bi da se podrazumevaju, ali umnogome zavise od standarda i sistema kontrole. Pod kvalitetom voća i povrća podrazumevamo obično standardima ili zakonom propisane vrednosti sadržaja suve materije, skroba, šećera, proteina, vitamina, zaštitnih, bojenih, ili nekih drugih korisnih materija, odnosno minimalno tolerantne vrednosti sadržaja nitrata, nitrita, drugih makro i mikroelemenata ili, češće, teških metala, rezidua pesticida ili nekih drugih štetnih materija. Osim u kvalitetu, tržišnost se ogleda u nizu drugih osobina kao što su: pravilnost tj. uniformnost oblika i veličine, boja, njen intenzitet i sjaj, čvrstina, transportabilnost i konačno organoleptičke osobine, koje su vrlo često veoma diskutabilne i veoma mnogo zavise od navika u potrošnji stanovništva određenog područja. Ipak, kod jagode izbalansiranost šećera i kiselina, atraktivan ukus i miris, predstavljaju nezamenljive osobine, bez obzira što u veletrgovini, čak i na zelenim pijacama čvrstina ploda ima često presudnu ulogu.   

Tržišna jagoda kod domaćeg potrošača podrazumeva jarko crvenu boju, visok sjaj, pravilnost oblika i veličine, ali nadasve važnim se smatra krupnoća, koja kod ekstra klase ide i preko 30 g.  Na oglednom polju preduzeća Zeleni hit traje ispitivanje većeg broja sorata od strane Ministarstva za poljoprivredu Republike Srbije, na osnovu čega možemo preporučiti veći broj sorti iz uvoza za različite sezone i namene gajenja, od najranijih, do vrlo kasnih sorata za otvoreno polje.

Intenzifikacija proizvodnje obično započinje širenjem sorte Marmolada, zbog visoke adaptibilnosti, ne samo u pogledu variranja uslova proizvodnje, već i eventualnih grešaka u tehnologiji gajenja. Kada je reč o zaštićenom prostoru, za razliku od početnog trenda gajenja što ranijih sorata, sve se više uviđa da srednje rane sorte velikog potencijala rodnosti i odličnog kvaliteta i ukusa, imaju niz prednosti, prvenstveno uvođenjem sorte Elsanta, koja je danas manje više svetski standard. Izuzetno kvalitetna rana sorta Clary, zbog nižeg potencijala rodnosti ima više alternativa, poput sorte Alba, Queen Elisa i drugih. Važan element u odabiru sortimenta je i osetljivost na bolesti, prvenstveno na plamenjaču  i sivu trulež, zbog čega recimo, vrlo rana sorta Miss nije ocenjena perspektivnom. Kada je reč o industrijskim sortama, iako se Zenga Zengana  još uvek sa uspehom gaji u mnogim delovima Srbije, postoji niz novih sorata, koje su veoma rodne i podjednako se sa uspehom mogu gajiti i za svežu konzumnu potrošnju, ali i za preradu, npr švajcarska sorta Thuchampion.         

Kako integrisati pravilno sve tehnološke operacije gajenja, koje osim visokih prinosa treba da omoguće i vrhunski kvalitet jagode? Odgovor na ovo pitanje podrazumeva potrebu sveobuhvatne analize osnovnih činilaca neophodnih za nesmetano odvijanje osetljivih fizioloških procesa tokom pojedinih fenofaza porasta i razvića gajenih biljaka, zatim pravilan izbor i poznavanje neophodnih repromaterijala i na kraju, ne sa najmanjim značajem, obezbeđivanje tehničko-tehnoloških sistema za proizvodnju sa visokim stepenom sigurnosti.

Regulacija temperature, relativne vlažnosti vazduha i količine svetlosti, te pravilno navodnjavanje i ishrana, predstavljaju osnovne elemente ostvarivanja visoke tržišnosti za jagodu u zaštićenom prostoru  Poželjno je da u toku zimskih meseci temperature vazduha u plasteniku bude oko 1-2 oC u trajanju od 5 sedmica, ili se pak pribegava dopunskom osvetljavanju useva jagode, dok se u proizvodnji na otvorenom polju praktikuje primena lutrasila, agrila ili sličnih flis termozaštitnih tkanina, kako temperature unutar bokora ne bi padala ispod – 4 do -7 oC.  Zbog toga što većina sorti jagode ozbiljno izmrzava na konstatnim temperaturama ispod -12 oC neophodno je, naročito osetljivije sorte (Elsanta) prekriti debljom flis navlakom (23 g/m2)  . U uslovima visokih temperatura tokom leta i obilnog navodnjavanja i ishrane azotom, često dolazi do kašnjenja ili čak izostajnja formiranja plodova. Uz to jaka osunčanost dovodi do pojave oštećenja plodova. Zbog toga je u letnjim mesecima kod nas neophodno koristiti mreže, ili neki drugi oblik zasene koji će redukovati intenzitet insolacije za 25 do 35% i mistere kako bi se uz smanjenje temperature povećala i relativna vlažnost vazduha.

U objektima zaštićenog prostora, pravilan menadžment svetlosti predstavlja veoma važan element, gde se osim intenzitetom i odnosom direktne i difuzne svetlosti, može upravljati i kvalitetom, odnosno spektralnim sastavom svetlosti. Fotoselektivne folije omogućuju bolju zaštitu od fizioloških nedostataka, odnosno od oštećenja usled pojave patogena i štetočina. Tzv. antivirusne folije smanjuju napad vaši, bele mušice, te tripsa, grinja i minera, ali i pojavu sive truleži, što umnogome doprinosi boljem finansijskom rezultatu. U vansezonskoj proizvodnji jagode u Srbiji, količina svetla ne omogućuje gajenje jagode u gustinama većim od 10 živića/m2, za razliku od Italije gde se u zavisnosti od tehničke savršenosti sistema broj penje i do 14 živića/m2, a u Izraelu nikako preko 20 živića po kvadratu, bez obzira na mogućnost vertikalanog ili stepenastog uzgoja. Takođe kod vertikalnog sistema uzgoja visok % difuzne svetlosti omogućuje ravomeran porast živića jagode u svim etažama.

Uloga malč folije ili PP tkanih agrotekstilnih podloga je još značajnija sa aspekta tržišnosti. U reflektovanoj difuznoj svetlosti spektralni sastav može biti takav da posebno pogoduje intenzitetu boje i sjaja plodova, ali i u smanjenju osetljivosti na najvažnije bolesti i štetočine. U vansezonskoj proizvodnji sa grejanjem koristi se belo-crna folija ili beli agrotekstil kao podloga, ne samo zbog veće količine svetla, već i zbog manje pojave plamenjače u odnosu na crnu ili srebrno-braon foliju.

Pravilno navodnjavanje i dobro izbalansirana ishrana predstavlja, ipak, najznačajnije oruđe u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta i tržišnosti jagode. Predozirana ishrana azotom u odnosu na kalijum, slabi imunološki sistem biljke, čime se otvaraju putevi infekcije fitopatogenima i pojačava intenzitet napada i brojnost populacije štetnih insekata. Kod jagodastog voća kalijum čini čak 60% ukupnog sadržaja suve materije ploda i praktično je nemoguće u fazi porasta i zrenja plodova jagode izvan odnosa NPK 2:1:3 do 2:1:4 dobiti odgovarajuću čvrstinu, ispunjenost, boju, sjaj, sadžaj šećera i dobar ukus. U hidroponskom gajenju jagode na supstratima, najčešće prihvaćen standard jeste receptura 165 do 185 ppm N, 70 do 85 ppm P2O5 , 265 do 420 ppm K2O, čak 240 ppm CaO zimi, odnosno 165 ppm CaO leti i 40 do 70 ppm MgO, uz pH vode za navodnjavanje 5,5-6 i EC 1,7 mS/cm, odnosno 1,5 mS/cm, u zrenju jagode. Kada se tome dodaju brojni problemi sa pojavom deficita mikroelemenata, u prvom redu gvožđa, onda zaista uviđamo svu kompleksnost ove problematike. 

U obezbeđivanju što duže sezone prodaje jagode i radi iznalaženja optimalne tehnologije gajenja najbolje je odlučiti se za kombinaciju nekoliko mogućih opcija, odnosno tehnika i sezona gajenja, uključujući proizvodnju u plastenicima i staklenicima sa ili bez grejanja, proizvodnju u lakim i jeftinim jagodniom plastenicima, proizvodnju u niskim tunelima, proizvodnju uz zaštitu agrotekstilom ili proizvodnju na otvorenom  polju. U cilju kontinualnog nastupa na određenim tržištima veliku ulogu treba da ima i gajenje jagode u brdsko planinskom području, gde će on za berbu pristizati od sredine juna, pa se pravilnim odabirom sortimenta u Srbiji može obezbediti kontinuirano snabdevanje tržišta od kraja marta-početka aprila, pa sve do novogodišnjih praznika. 

Naša ocena je da proizvodnja jagode i drugih vrsta jagodastog voća za svežu konzumnu potrošnju i za izvoz ima veoma lepu perspektivu i da predstavlja značajnu razvojnu šansu Srbije u bliskoj budućnosti. Najvažnije pretpostavke za uspešan nastup na stranim tržištima jesu, odgovarajući obim proizvodnje, kontinuitet u snabdevanju kvalitetnom robom, dobra organizacija posla i efikasan sistem prenosa savremene tehnologije u neposrednu proizvodnju.

Prof. Dr Nebojša Momirović