četvrtak, 13. oktobar. 2011. 08:10

proizvodnja jagodePoslednjih par sezona promet jagode obeležile su nove tendencije i kretanja uslovljena, prvenstveno otvaranjem tržišta, povremenim uvozom i velikom i raznovrsnom ponudom na domaćem i na okolnim tržištima. Takođe je došlo i do laganog pomeranja u načinu prometa, kao i do promena u potrošačkim navikama i u specifičnim vidovima tražnje za industrijsku preradu. U prošloj godini zabeleženi su i prvi primeri izvoza jagode na strana tržišta, prvenstveno u Rusiju i bivše sovjetske republike.

Jednodušna ocena svih proizvođača i prometnika svakako jeste da je vansezonski uvoz sveže jagode iz nekih zemalja Mediterana (Izrael, Španija, Italija i Grčka) vrlo ograničenog obima, obzirom na relativno malu tražnju zbog slabije kupovne moći. U bližoj budućnosti, vansezonski uvoz će biti ograničen prvenstveno na velike lance hipermarketa, čije se dalje širenje može sa sigurnošću očekivati. U prometu jagode tokom sezone ređe dolazi do značajnih poremećaja i velikih oscilacija cena, prvenstveno jer se kvalitetna (čitaj krupna, sjajna, dobro obojena) jagoda ne može proizvesti na tradicionalni način, dok proizvođači kod novopodignutih savremenih zasada još uvek ne vladaju u potpunosti adekvatnom tehnologijom gajenja jagode.

Uvozom vansezonske jagode su dakle nametnuti novi standardi u pogledu tržišnosti, načina pakovanja i niza pratećih elemenata u distribuciji i prodaji, što omogućuje i naše pojavljivanje  sa tržnim viškovima u ponudi zemljama prvenstveno u našem okruženju (CEFTA) ali i na udaljenijim tržištima. Veoma je značajno istaći neke komparativne prednosti Srbije u odnosu na druge zemlje. Kada se govori o vansezonskoj proizvodnji, onda mediteranske zemlje sve do sredine aprila imaju nenadoknadivu prednost u odnosu na naše proizvođače. Kasnije, visoke temperature kod njih ne dozvoljavaju uspešnu proizvodnju, dok se kod nas, osim gajenjem jagode u ravničarskim predelima, izmeštanjem proizvodnje na veće nadmorske visine može obezbediti kontinuirano snabdevanje većim delom godine. U ceni koštanja jagodastog voća uopšte, cena branja ulazi sa vrlo visokim procentom, te se u tom smislu zahvaljujući nižim troškovima radne snage, može ostvariti puna profitabilnost većih projekata. Obim proizvodnje kod većih robnih proizvođača, ili malih proizvođača povezanih u zadruge, kooperative, ili veće asocijacije treba da obezbedi svakodnevni izvoz punog vozila, u kontinuitetu tokom ugovorenog perioda plasmana. Pri tom treba imati na umu da transport do otkupnog mesta u kome će se upakovana roba složiti za transport, rashladiti do propisane temperature i utovariti na hladnjaču, mora biti što brži i efikasniji, te prednost imaju oni krajevi u Srbiji koji već imaju izgrađenu infrastrukturu, obučene ljude i koncentrisanu proizvodnju. Uz to, kao i kod drugog jagodastog voća, prirodni uslovi treba da pogoduju gajenju ove vrlo interestantne vrste. 

Osnovni elementi kvaliteta i tržišnosti i kako ih ostvariti?

Kvalitet i tržišnost su osobine koji se međusobno veoma prepliću, trebalo bi da se podrazumevaju, ali u mnogome zavise od standarda i sistema kontrole. Pod kvalitetom voća i povrća podrazumevamo obično standardima ili zakonom propisane vrednosti sadržaja suve materije, skroba, šećera, proteina, vitamina, zaštitnih, bojenih, ili nekih drugih korisnih materija, odnosno minimalno tolerantne vrednosti sadržaja nitrata, nitrita, drugih makro i mikroelemenata ili, češće, teških metala, rezidua pesticida ili nekih drugih štetnih materija. Osim u kvalitetu, tržišnost se ogleda u nizu drugih osobina kao što su: pravilnost tj. uniformnost oblika i veličine, boja, njen intenzitet i sjaj, čvrstina, transportabilnost i konačno organoleptičke osobine, koje su vrlo često veoma diskutabilne i veoma mnogo zavise od navika u potrošnji stanovništva određenog područja. Ipak, kod jagode izbalansiranost šećera i kiselina, atraktivan ukus i miris, predstavljaju nezamenljive osobine, bez obzira što u veletrgovini, čak i na zelenim pijacama čvrstina ploda ima često presudnu ulogu.   

Tržišna jagoda kod domaćeg potrošača podrazumeva jarko crvenu boju, visok sjaj, pravilnost oblika i veličine, ali nadasve važnim se smatra krupnoća, koja kod ekstra klase ide i preko 30 g. Takođe, osobina koja postaje sve bitnija jeste čvrstina ploda, odnosno transportabilnost. Osim što je uslovljena sortimentom, čvrstina puno zavisi i od pavilnog navodnjavanja i izbalanirane ishrane, sa visokim učešćem kalijuma.  

Odabir sortimenta i sadnog materijala

Na oglednom polju preduzeća Zeleni hit traje ispitivanje većeg broja sorata od strane Ministarstva za poljoprivredu Republike Srbije, na osnovugajenje jagode čega možemo preporučiti veći broj sorti iz uvoza za različite sezone i namene gajenja, od najranijih, do vrlo kasnih sorata za otvoreno polje.

Intenzifikacija proizvodnje obično započinje širenjem sorte Marmolada, zbog visoke adaptibilnosti, ne samo u pogledu variranja uslova proizvodnje, već i eventualnih grešaka u tehnologiji gajenja. Ova sorta se odlikuje velikim učešćem u ukupnom rodu krupnih, kupastih plodova, svetlije crvene boje sa prosvetljenjem na vrhu ploda. U odnosu na Marmoladu, sorta Madalleinne stiže ranije, ima mnogo crvenije plodove, ali je i mnogo veće bujnosti, što u uslovima obilne ishrane azotom obično dovodi do slabije oplodnje, pošto su cvasti visoko postavljene u bokoru.

Kada je reč o zaštićenom prostoru, za razliku od početnog trenda gajenja što ranijih sorata, sve se više uviđa da srednje rane sorte velikog potencijala rodnosti i odličnog kvaliteta i ukusa, imaju niz prednosti, prvenstveno uvođenjem sorte Elsanta, koja je danas manje više svetski standard. Sorta poseduje izuzetan ukus i aromu, plodovi su vrlo lepe boje i sjaja, ali treba imati na umu da kod svih bujnih sorti, ishrana kalijumom mora biti znatno bogatija u odnosu na ishranu azotom. Elsanta u plastenicima uz pažljivu tehnologiju gajenja ima delimičnu remontantnost, odnosno specifičnom ishranom i navodnjavanjem može naknadno da rodi i do 200 gr po živiću. Ova sorta se dosta gaji u kontinentalnoj klimi i na otvorenom polju. Posebno je preporučujemo za brdsko planinski region, gde u uslovima nižih temperatura i smanjenog pritiska inokuluma, može dati odlične rezultate. Najviše se gaji na području Mačve i već je veoma poznat ukus i aroma ove sorte.

Izuzetno rana sorta Clary, zbog nižeg potencijala rodnosti ima više alternativa, poput sorte Alba, Queen Elisa, Asia i drugih. Sve ove rane sorte osetljivije su u hladnijim zimama na niske temperature i pogotovu onda daju slabiji rod. Inače su odličnog ukusa, sjaja, pravilnih, čvrstih i kupastih plodova. Najrodnija među njima je sorta Alba, dok se sorta Clery izdvaja velikom otpornošću na bolesti i 2 dana je ranija od ostalih. Važan element u odabiru sortimenta je i osetljivost na bolesti, prvenstveno na plamenjaču i uvenuće, zbog čega recimo, vrlo rana sorta Miss nije ocenjena perspektivnom.

Niz novih švajcarskih sorata, koje su veoma rodne, podjednako se sa uspehom mogu gajiti i za svežu konzumnu potrošnju, ali i za preradu, jer imaju visok briks i uz to izuzetnu boju i aromatičnost. Ove sorte osim čvrstine ploda odlikuje i odlična adaptibilnost i otpornost na bolesti, jer su stvorene ukrštanjem sorte Marmolada i jedne autohtone švajcarske sorte. Sorta Thuchampion oblikom ploda izuzetno podseća na Marmoladu, sazreva par dana pre od ove sorte i ima mnogo bolji ukus, vrlo visok prinos i odličnu čvrstinu i sjaj. Sorta Thutop je malo kasnija, ali izuzetno dugo plodonosi. Ima izuzetno krupan, obojen i čvrst plod. Formira veliki broj cvasti i u osnovi i u kruni bokora. Izuzetno prinosna sorta.

Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće, koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu  u prinosu, daleko prevazilaze klasičan način umnožavanja jagode. Živići se razlikuju i po dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake A-,  A7, A5, A4+, A+, A++. Živići A++ tzv. (waiting bad) mogu prolećnom sadnjom dati pristojan rod već u godini zasnivanja na otvorenom polju.          

Proizvodnja jagode – korišćenje savremene tehnologije

Kako integrisati pravilno sve tehnološke operacije gajenja, koje osim visokih prinosa treba da omoguće i vrhunski kvalitet jagode? Odgovor na ovo pitanje podrazumeva potrebu sveobuhvatne analize osnovnih činilaca neophodnih za nesmetano odvijanje osetljivih fizioloških procesa tokom pojedinih fenofaza porasta i razvića gajenih biljaka, zatim pravilan izbor i poznavanje neophodnih repromaterijala i na kraju, ne sa najmanjim značajem, obezbeđivanje tehničko-tehnoloških sistema za proizvodnju sa visokim stepenom sigurnosti.

Regulacija temperature, relativne vlažnosti vazduha i količine svetlosti, te pravilno navodnjavanje i ishrana, predstavljaju osnovne elemente ostvarivanja visoke tržišnosti za jagodu u zaštićenom prostoru.  Poželjno je da u toku zimskih meseci temperatura vazduha u plasteniku bude oko 1-2 °C   u trajanju od 5 sedmica, ili se pak pribegava dopunskom osvetljavanju useva jagode, dok se u proizvodnji na otvorenom polju praktikuje primena lutrasila, agrila ili sličnih flis termozaštitnih tkanina, kako temperature unutar bokora ne bi padala ispod – 4 do -7 °C.  Zbog toga što većina sorti jagode ozbiljno izmrzava na konstatnim temperaturama ispod -12 °C neophodno je, naročito osetljivije rane i srednje rane sorte (Clery, Alba, Elsanta) prekriti debljom flis navlakom (Lutrasil 23 g/m2). U uslovima visokih temperatura tokom leta i obilnog navodnjavanja i ishrane azotom, često dolazi do kašnjenja ili čak izostajnja formiranja plodova. Uz to jaka osunčanost dovodi do pojave oštećenja plodova. Zbog toga je u letnjim mesecima kod nas neophodno koristiti mreže, ili neki drugi oblik zasene koji će redukovati intenzitet insolacije za 25 do 35% i mistere kako bi se uz smanjenje temperature povećala i relativna vlažnost vazduha.

U objektima zaštićenog prostora, pravilan menadžment svetlosti predstavlja veoma važan element, gde se osim intenzitetom i odnosom direktne i difuzne svetlosti, može upravljati i kvalitetom, odnosno spektralnim sastavom svetlosti. Fotoselektivne folije omogućuju bolju zaštitu od fizioloških nedostataka, odnosno od oštećenja usled pojave patogena i štetočina. Tzv. antivirusne folije smanjuju napad vaši, bele mušice, te tripsa, grinja i minera, ali i pojavu sive truleži, što umnogome doprinosi boljem finansijskom rezultatu. U vansezonskoj proizvodnji jagode u Srbiji, količina svetla ne omogućuje gajenje jagode u gustinama većim od 10 živića/m2, za razliku od Italije gde se u zavisnosti od tehničke savršenosti uzgoj jagodesistema broj penje i do 14 živića/m2, a u Izraelu nikako preko 20 živića po kvadratu, bez obzira na mogućnost vertikalanog ili stepenastog uzgoja. Takođe kod vertikalnog sistema uzgoja visok % difuzne svetlosti omogućuje ravomeran porast živića jagode u svim etažama.

Uloga malč folije ili PP tkanih agrotekstilnih podloga je još značajnija sa aspekta tržišnosti. U reflektovanoj difuznoj svetlosti spektralni sastav može biti takav da posebno pogoduje intenzitetu boje i sjaja plodova, ali i u smanjenju osetljivosti na najvažnije bolesti i štetočina. U vansezonskoj proizvodnji sa grejanjem koristi se belo-crna folija ili beli agrotekstil kao podloga, ne samo zbog veće količine svetla, već i zbog manje pojave plamenjače u odnosu na crnu ili srebrno-braon foliju. U proizvodnji na otvorenom polju i srebrno braon i crna malč folija daju odlične rezultate, posebno one najkvalitetnije koje idealno prianjaju uz površinu zemljišta, jer su relativno male debljine 25-30 mikrona, ali izuzetnog kvaliteta i postojanosti što im obezbeđuje pouzdano trogodišnje trajanje, nakon čega se u potpunosti uklanjaju sa parcele.

Pravilno navodnjavanje i dobro izbalansirana ishrana predstavlja, ipak, najznačajnije oruđe u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta i tržišnosti jagode. Predozirana ishrana azotom u odnosu na kalijum, slabi imunološki sistem biljke, čime se otvaraju putevi infekcije fitopatogenima i pojačava intenzitet napada i brojnost populacije štetnih insekata. Kod jagodastog voća kalijum čini čak 60% ukupnog sadržaja suve materije ploda i praktično je nemoguće u fazi porasta i zrenja plodova jagode izvan odnosa NPK 2:1:3 do 2:1:4 dobiti odgovarajuću čvrstinu, ispunjenost, boju, sjaj, sadžaj šećera i dobar ukus. U hidroponskom gajenju jagode na supstratima, najčešće prihvaćen standard jeste receptura 165 do 185 ppm N, 70 do 85 ppm P2O5 , 265 do 420 ppm K2O, čak 240 ppm CaO zimi, odnosno 165 ppm CaO leti i 40 do 70 ppm MgO, uz pH vode za navodnjavanje 5,5-6 i EC 1,7 mS/cm, odnosno 1,5 mS/cm, u zrenju jagode. Kada se tome dodaju brojni problemi sa pojavom deficita mikroelemenata, u prvom redu gvožđa i cinka, onda zaista uviđamo svu kompleksnost ove problematike. 

Odabir proizvodnje

U obezbeđivanju što duže sezone prodaje jagode i radi iznalaženja optimalne tehnologije gajenja najbolje je odlučiti se za kombinaciju nekoliko mogućih opcija, odnosno tehnika i sezona gajenja, uključujući proizvodnju u plastenicima i staklenicima sa ili bez grejanja, proizvodnju u lakim i jeftinim jagodniom plastenicima, proizvodnju u niskim tunelima, proizvodnju uz zaštitu agrotekstilom ili proizvodnju na otvorenom  polju. U cilju kontinualnog nastupa na određenim tržištima veliku ulogu treba da ima i proizvodnja jagode u brdsko planinskom području, gde će on za berbu pristizati od sredine juna, pa se pravilnim odabirom sortimenta u Srbiji može obezbediti kontinuirano snabdevanje tržišta od kraja marta-početka aprila, pa sve do novogodišnjih praznika.

Proizvodnja jagode u zaštićenom prostoru ima niz ograničenja u našoj zemlji, koja su prvenstveno vezana za klimatske karakteristike regiona. Pošto jagoda predstavlja atraktivnu vrstu sa kojom se zbog relativno visoke vansezonske cene dosta trguje na udaljenim tržištima (cena trpi skup transport) onda krajnje domete u proizvodnji u zaštićenom prostoru treba sagledavati u odnosu na konkurenciju iz zemalja Mediterana. 

Proizvodnja jagode na otvorenom polju – izvozne šanse

Proizvodnja jagode na otvorenom polju ima veliku perspektivu u bliskoj budućnosti, ukoliko se ostvare neke neophodne pretpostavke. Tu pre svega neophodnim smatramo pravilnu reonizaciju, koja bi omogućila da izborom odgovarajućeg sortimenta obezbedimo da kontinuirano snabdevamo domaće i strano tržište kvalitetnom robom čitave sezone, najpre iz ravničarskih, a potom i planinskih područja sa 1000 m nadmorske visine, gde za to postoje dobri preduslovi.

Najvažniji preduslov u modernoj proizvodnji jagode na otvorenom polju jeste mogućnost navodnjavanja. Pošto se jagoda gaji na foliji, onda sistem kap po kap ne obezbeđuje samo neophodnu vodu za porast i razviće useva, već na taj način primenjujemo i sva potrebna đubriva, kao i neka hemijska zaštitna sredstva u kontroli bolesti i štetočina jagode. Treba izbegavati preduseve koji su osetljivi na istu grupu gljivičnih oboljenja, u prvom redu krompir, paradajz i papriku, druge vrste jagodastog voća, ali i neke druge povrtarske useve. Za sigurnu proizvodnju treba znati da se usev jagode na istu parcelu ne vraća za 6-7 godina.

Proizvodnja jagode se vrši na visokoj leji, čime je aktivnost korena optimalna pošto ne dolazi do prevlaživanja, a usev u proleće ranije prispeva, pošto se zemljište brže zagreva. Plodovi su krupniji, obojeniji i čisti, tako da imaju daleko veću tržišnu vrednost. Za gajenje jagode treba birati lakša, humozna zemljišta, koja se za sadnju pripremaju intenzivnom osnovnom obradom, kada se unosi potpuno zgoreli stajnjak. Dopunska obrada ne sme da podrazumeva puno prohoda teškom mehanizacijom, da se zemljište ne bi previše sabilo pre podizanja leja sa folijom i sistemom kap po kap. Tada se unosi i potrebna količina mineralnih đubriva, najbolje što kvalitetnijih vodorastvorljivih, koja sadrže i huminske kiseline, magnezijum ali i neophodne mikroelemente. Preporučujemo unošenje 400-600, pa čak i 800 kg/ha Multi CompBase đubriva, a sve u zavisnosti od plodnosi zemljišta.

Frigo živići se sade nakon prethodnog laganog odmrzavanja na sobnoj temperaturi. Pre sadnje izvrši se skraćivanje korena na 9-10 cm i dezinfekcija živića u rastvoru Ridomila i nekog insekticida. U samoj sadnji živić ne sme dugo da bude na visokoj temperaturi, već se što pre nakon iznošenja iz vlažnog i tamnog prostora, pažljivo rasađuje u zemljište tako da se koren slučajno ne povije, što onemogućava pouzdan prijem. Pre sadnje treba pravilno obaviti zalivanje, kako visoke temperature ne usporile ukorenjavanje i prijem živića. U našim kontinentalnim uslovima klime najbolje je sadnju obaviti polovinom jula, najkasnije do kraja jula početka avgusta, ali samo ako raspolažete sadnicom dijametra preko 10 mm. U protivnom, narednog proleća kasnimo sa berbom i imamo smanjen prinos u odnosu na pravovremenu sadnju. Vrlo je važno među redovnim merama nege, pedantno i redovno uklanjati stolone i cvasti, kako bi se usev dovoljno vegetativno razvio i dovoljno izbokorio do nastupanja jesenjih mrazeva. Poželjno je da se po svakom živiću formira najmanje 2 -3 korenova vrata, odakle će se nakon zime jagoda ponovo razbokoriti i zametnuti plodove. Ukoliko slabije razvijen bokor opteretimo rodom već u jesen, narednog proleća imaćemo kašnjenje plodonošenja i mali rod.  Od polovine oktobra do polovine novembra, smanjujemo zalivanje i ishranu i usev pripremamo za prezimljavanje.

Kada se u proleće stabilizuju noćne temperature na oko 5-6 °C, uklanjamo sve promrzle i oštećene listove, kao i starije donje listove koji leže na foliji. Rano prolećni tretman podrazumeva obaveznu primenu  bakarnih preparata, nakon čega se primenjuju i Ridomil i Alliette u narednim tretmanima, a od folijarnih đubriva Polyamin i Multi ProteK. Nadalje ishrana putem sistema kap po kap prati okvirni program dat u prilogu.

Nakon završetka berbe usev se jedno vreme održava vegetativno, a najkasnije do polovine jula izvrši se potpuno uklanjanje nadzemne mase košenjem, nakon čega ponovo sledi program zaštite, ishrane i navodnjavanja. Polovinom septembra se proređuje broj korenovih vratova na 2 do 4 u zavisnosti od bujnosti sorte, a od početka oktobra usev se zasušuje. Od polovine novembra, a najkasnije od polovine decembra kod ranih i osetljivih sorata vrši se prekrivanje jagode lutrasilom u cilju zaštite od izmrzavanja. Usev se obično gaji tri godine i u slučaju prosečnih meteoroloških uslova, bez elementarnih nepogoda, uz dosledno poštovanje preporučene tehnologije, naporan rad, istrajnost, moguće je postićiproizvodnja jagode u plasteniku prinose od 20 t/ha za rane, pa čak i do 35 t/ha za visokorodne kasne sorte.

Cena su data sa uključenim PDV om koji za frigo sadnice i đubrivo iznosi 8 %, a za opremu za navodnjavanje, folije i lutrasil iznosi 18%.  Podsticajna sredstva od strane Ministarstva za poljoprivredu u 2007 godini (sadnja 2006.) iznosila su 600.000 dinara/ha, a povraćaj za folije i kap po kap 30% od fakturne vrednosti umanjene za vredbost PDV-a.

Naša ocena je da proizvodnja jagode i drugih vrsta jagodastog voća za svežu konzumnu potrošnju i za izvoz ima veoma lepu perspektivu i da predstavlja značajnu razvojnu šansu Srbije u bliskoj budućnosti. Najvažnije pretpostavke za uspešan nastup na stranim tržištima jesu, odgovarajući obim proizvodnje, kontinuitet u snabdevanju kvalitetnom robom, dobra organizacija posla i efikasan sistem prenosa savremene tehnologije u neposrednu proizvodnju.

 

prof. dr Nebojša Momirović

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Pošaljite komentar