ponedeljak, 7. novembar. 2011. 02:11

farme nojevaOd jednog noja prosečne težine dobije se 37 kg mesa i više od kvadratnog metra kože koja čini 70 % prihoda pri gajenju.

Živinarstvo kao grana stočarske proizvodnje, ima veliki značaj za privredu naše zemlje. Zahvaljujući biološkim karakteristikama živine, moguće je za relativno kratko vreme proizvesti velike količine visokokvalitetnih proizvoda za ishranu ljudi. Ovakva proizvodnja omogućena je visokom reproduktivnom sposobnošću živine, brzim porastom, kratkim generacijskim intervalom i visokim stepenom iskorišćavanja hrane.

Danas u svetu ima ukupno 40 rodova i 8600 vrsta ptica, različitog izgleda i veličine (masa noja preko 100kg, a kolibra oko 2g), od kojih je čovek uspeo da odomaći samo nekoliko vrsta.

Do sada su u većoj ili manjoj meri pripitomljene: kokoš, ćurka, patka, guska, biserka (morka), golub, prepelica, fazan, jarebica i noj.

Nojevi spadaju među najstarije životinje na Zemlji, a kao vrsta, pojavili su se (pretpostavlja se) pre oko 120 miliona godina. Postojbinu predstavljaju Afrika i pojedini delovi zapadne Azije.

Međutim, treba imati u vidu da su se nojevi još u starom veku, za vreme rimske vladavine, sa Afričkog i Azijskog kontinenta proširili, tj. počeli da se gaje na Apeninskom poluostrvu. Posle prvih pokušaja farmskog gajenja nojeva, koji su izvedeni 1859. godine sa uspehom na teritoriji Afrike, osnovane su farme za gajenje nojeva u Australiji, Kaliforniji, Argentini i na ostrvu Kurasao ispod severnog dela Južne Amerike. Na ovim područjima i danas se sa uspehom organizuje farmsko gajenje nojeva, ali se smatraju najproduktivnije Južnoafričke i Izraelske farme nojeva. I pored veoma duge tradicije u gajenju nojeva nacionalna Asocijacija odgajivača nojeva osnovana je tek 1994. godine.

Prema nezvaničnim podacima u SAD postoji 7 do 10 hiljada odgajivača koji gaje oko 250.000 nojeva, u Australiji se gaji oko 50.000, u Kini preko 20.000, a u Zimbabveu oko 33.000 nojeva.

Najveći uvoznici nojevog mesa su iz Južne Afrike, Švedska, Japan i SAD, kao i zemlje EU koje su u toku 1995. godine uvezli 170.000 nojeva.

Farmsko gajenje nojeva u Evropi je uspešno u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Belgiji, Velikoj Britaniji, Holandiji, Španiji, Australiji, Poljskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji, dok se u našoj zemlji još uvek nalazi u početnoj fazi razvoja.

Orijentaciono, može se reći da se u našoj zemlji gaji oko 2.000 nojeva, na privatnim gazdinstvima u relativno malim jatima, sa tendencijom povećanja brojnog stanja.

Nekada je najvažniji proizvod nojeva bilo perje koje je korišćeno za različite ukrase i lepeze. Danas perje ima sporedni značaj dok su glavni proizvodi meso i koža.

Meso nojeva najbolje je koristiti za ishranu pri uzrastu grla od 12 do 16 meseci i telesnoj masi oko 75kg. Zagasito crvene je boje, mekano i specifičnog ukusa. Sadrži izuzetno malo masti i holesterola (<2%), a bogato je proteinima (20-22%) i vitaminima (A, C, tiamin, niacin, riboflavin), pa i mineralima (Ca, Fe), omega-3 masnim kiselinama. Od nojeva u uzrastu od 14 meseci dobija se u proseku 37 kg mesa po jednom grlu, od čega 3,5 kg filea, 6,3 kg odrezaka, 9,7 kg pršuta od buta i 17,5 kg mlevenog mesa i mesa za supu. Prihodi od mesa obično su 15 do 20% svih prihoda proizvoda noja. Zbog napred navedenog potrošnja mesa noja u Evropi odnosno u svetu se svakim danom povećava. 

Tašne i lepeze

Koža noja se koristi u kožnoj industriji i smatra se veoma luksuznom, slično kao i koža krokodila i zmije. Optimalne je debljine, trajna i izuzetno meka, zbog čega se koristi za izradu raznih kožnih proizvoda, kao što su obuća, odeća (jakne), tašne i novčanici.

Noj prosečne mase oko 75 kg ima površinu kože preko 1 m2, tačnije od jednog noja dobije se 1,0 do 1,2 m2 kože. Pri gajenju nojeva, od kože se dobije više od 70% prihoda.

Masnoća noja se koristi u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji, a perje sa krila i repa za perjanice, lepeze, šešire, odeću, razne ukrase i slično. Od jednog noja se godišnje može se dobiti od 1,8 do 2,5kg kvalitetnog (upotrebljivog) perja.

Kao najkrupnija ptica na svetu, noj polaže (nosi) i najkrupnija jaja. Jaja se prvenstveno koriste za izvođenje pilića, ali neoplođena (ona sa početka i kraja nošenja) se upotrebljavaju u kulinarstvu ili se farbaju i rezbare.

Prosečno nojevo jaje je teško kao 24 kokošija jaja. Jedno jaje je dovoljno da nahrani 10 do 12 ljudi. Ženka u fazi razmnožavanja, pri farmskom gajenju, snese 80 do 100 jaja. Apsolutna masa jajeta varira u granicama između 1.400 i 2.000g, dužina jajeta je 15 do 19 cm, a širina 13 do 15cm. Boja ljuske varira od bele do žućkasto-bele, površina je glatka, a pore su različite veličine i oblika.

Kod australijskih emua, prosečna masa jaja je 600g, a površina ljuske je šupljikava. Sveženojevo jaje snešeno jaje je svetlozelene boje, ali vremenom tamni. Jaja južnoameričkog nandua su po veličini slična jajima emua, ljuska je glatka i jarko žute boje koja ubrzo pobeli.

Ljuska je kod afričkog noja mase oko 222g i skoro 3mm debela. Na 1 cm2 ljuske ima oko 16 pora, što je nekoliko puta manje nego kod jaja kokoške, ali pošto je dijametar veći propustljivost za vazduh je tri puta veća nego kod jajeta kokoške. Ovo isključuje posebnu pažnju kod čuvanja i inkubacije nojevih jaja, jer danas farmeri uglavnom inkubiraju jaja. Period inkubacije je 42- 45 dana (u prirodnim uslovima i duže).

Nojevi se danas gaje u preko 50 zemalja sveta i smatra se da ih ima oko 1,5 miliona grla.

Svetlana Radenović dipl ing

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.