petak, 16. septembar. 2011. 22:09

gajenje puževaKada je u pitanju gajenje puževa gašenju velikog broja farmi u Srbiji doprineli su nestručnost i dezinformisanost farmera, tehnološki propusti u proizvodnji, neodgovarajuće vrste puževa, neodgovarajuće biljke u kohlearu, korovi i brojne štetočine, ali i zakonska regulativa.

Nakon naglog porasta broja farmi u periodu 2002-2004 usledio je period stagnacije i proređivanja farmi a kod postojećih puževa u prometu primećuje se zabrinjavajuća starosna struktura. Naime, analizama je utvrđeno da nema kalibrisanih mladih trogodišnjih farmskih puževa za koje se, tvrde stručnjaci, uzgoj jedino isplati. Većina puževa u prometu svojom veličinom i starošću za najmanje dve sezone premašuje ekonomično gajenje puževa i isporučivane farmske puževe. Kako objašnjavaju stručnjaci, nijedan farmer ih ne bi zadržao na farmi dve godine duže, izuzev kao matično jato, pa prema tome, realno u prometu kod nas ne postoji farmski puž.

Za gajenje puževa se odlučuju većinom ljudi bez dovoljno znanja o biologiji samih puževa, troškovima i obimu rada na farmi, gajenim biljkama, obradi zemlje i slično. Čak i oni koji pravilno pristupaju ovom poslu brzo dospeju u velike probleme, zbog primamljivih obećanja iz bezobzirnih reklamnih kampanja za prodaju opreme, matičnog jata i semena za farme, kojima se svesno dezinformišu budući farmeri. Privučeni obećanom zaradom, koja se zapravo nikada ne realizuje, oni na samom početku prihvate previsoke investicije i slede pogrešna iskustva. Prema tvrdnjama stručnjaka, “za samo tri sezone, 20.000 evra sa 20 ari” nije moguće ostvariti ni pod kojim uslovima.

“Zagarantovan” otkup

Drugi problem predstavljaju tvrdnje o “zagarantovanom” otkupu i “odgovarajućoj” propratnoj dokumentaciji, koje se često ispostave kao lažne. Tvrdnje o neophodnoj kupovini stručno kalibrisanog i probranog matičnog jata, po desetak puta višoj ceni nego direktno od sakupljača iz prirode, takođe nisu istinite. Naime, niko u Srbiji nema licencu da formira matično jato, niti registrovan pogon gde se to radi, a kupljeno jato je poreklom od istih sakupljača, samo nedopustivo skuplje. Dodatni je problem geografskog porekla kupljenog jata, koje nikad nije deklarisano. Zapravo je uvek bolje kupiti adaptirane i otpornije lokalne populacije od lokalnih sakupljača ili farmera nego matično jato nepoznatog porekla od velikih otkupljivača, jer na primer, jata iz pravih šumskih populacija ni uz maksimalnu negu neće biti u zadovoljavajućim uslovima usred vojvođanskih oranica.

Tvrdnje o neophodnoj primeni od odgovarajuće originalne ograde, semenu i pesticidima takođe ne stoje, jer odgovarajuća ograda i seme, znatno jeftiniji, postoje i kod nas, kao i svi potrebni preparati pesticida, a uvoz i primena onih koji ne postoje je protivzakonita. Nadalje, puževi znatno sporije rastu i sazrevaju nego što je to navedeno u reklamnim brošurama. Ukoliko ne dođe do pomora, prinos po kvadratnom metru ne premašuje 1 kg. Prinos od 2kg puževa po kvadratnom metru u trećoj godini koji se navodi, ne bi mogao biti ostvaren ni u četvrtoj godini.

“Puževe pre otkupa treba ostaviti na mreži da se očiste u trajanju 10-14 dana”. Bez hrane, puževi se očiste za svega par dana, tako da se ovo može protumačiti jedino kao destruktivno uputstvo kako da se izazove očekivani pomor puževa na kraju ciklusa, sa ciljem da se izbegne otkup po zagarnatovanim cenama. Zbog problema sa korovima i štetočinama, douzgoj puževa pomora puževa dovešće i preporuka da se u kohlearu ne smeju koristiti nikakvi pesticidi u periodu aktivnosti puževa.

Puževe je teško otrovati pesticidima iz većine grupa, izuzev moluskocidima i pojedinim insekticidima a pažljivo odabranim insekticidima i herbicidima, potpuno se eliminiše i mogućnost rezidua u mesu puža.

Tehnološki propusti u proizvodnji

Sa lošom početnom organizacijom i finansijskom konstrukcijom farmeri se potom potencijalno upuštaju u brojne nove greške. Prostorna organizacija kohleara radi se prema preporučenoj šemi, što poslednjih godina sve češće odstupa od izvornih italijanskih 2,5- 4m širokih leja, jer se na osnovu stečenog iskustva dosta praktikuju 8-10 m široke leje.

Zbog trke za zaradom, farmeri praktikuju neprekidnu upotrebu cele površine farme, odbijajući koncept sukcesivne upotrebe i odmaranja leja. To za posledicu ima nemogućnost bilo kakve obrade i presejavanja površina, što im italijanska škola pužarstva u principu i ne preporučuje, a u našim uslovima je neophodno.

Farma stalno mora imati značajan procenat, od najmanje 25-30 % slobodnih leja za manipulaciju puževima (proizvodnja dopunske biljne hrane, obnova narušenog biljnog pokrivača, preseljenje puževa zbog pojave štetočina, zimskog ukopavanja i slično).

Farmeri propuštaju da obave kvalitetnu duboku i višestruku površinsku obradu zemljišta na celoj površini čak i pre samog ograđivanja farme. Time zaostaje mnogo žarišta štetnih organizama, seme i rizomi korova, što se kasnije razvije u velike probleme. Ukoliko ograda nije dovoljno ukopana ili nije dobro nabijena zemlja oko nje to može omogućiti štetočinama da je prokopavaju a često i da se gnezde ispod nje. Ograda može biti poptuno van funkcije i ukoliko je obrasla korovom i šibljem po dužini, ili su noseći stubovi montirani pogrešno, po spoljašnjoj strani, što je česta pojava, ukoliko su stubovi proređeni, nije čvrsto postavljena pa vetar oslabi spojeve i razdvaja limene ploče ostavljajući šupljine (tipičan problem u ravnici). Takođe, ukoliko ograda nije odlima, nego je krupna žičana ograda ona štiti samo od papkara i divljači, dok sve ostalo prolazi. Podrazumeva se da je u pomenutim slučajevima razlog postupka štednja novca ili rada, a uslov je potuno nerazumevanje funkcije i značaja ograde. Pogrešno se ograda smatra prvenstveno sredstvom zaprečavanja prolaza za ljude, stoku, pse, divljač i slično. Samo je limena ograda dovoljno efikasna da spreči masovan prodor sitnih sisara, vodozemaca, gmizavaca, golaća i nekih insekata, zbog čega se primarno postavlja.

Farmer mora da razlikuje rodove puževa

Kada je u pitanju gajenje puževa mnogi farmeri koji samostalno pribave matična jata ili kasnije dodaju puževe iz prirode, u farmu pored vinogradarskog puža unesu i druge vrste puževa. To su najčešće šumski puž, Helix lucorum L. i šareni puž, Cantareus aspersus i druge vrste, a sve one, izuzev gajene, nepoželjne su na farmi, tj. njihovo prisustvo prilikom otkupa obara cenu. Ozbiljno vođenje farme podrazumeva da farmer zna da razlikuje pomenute rodove, kako bi mogao da ukloni nepoželjne puževe iz kohleara. Ovo je u vezi i sa jednim od najozbiljnijih problema na farmi a to je nemotivisana i neobučena radna snaga.

Gajene biljke u kohlearu, korovi i štetočine

Vinogradarski puž se prebacivanjem u leje smešta u veštačko stanište koje je potpuno različito od izvornog šumskog staništa. To se kompenzuje stvaranjem povoljnih uslova vlažnosti, senke i kvalitetnom hranom. U poljima suncokreta nema ovog puža. U kohlearu njegov opstanak zavisi od redova suncokreta, koji stvaraju zasenu i glavnu biomasu za ishranu veoma guste populacije puževa.

Pored suncokreta tu su redovi pod leguminozama, koje su izvor azota, kao i odabranog lisnatog povrća koje puževi najmanje jedu, ali ga koriste kao sklonište jer se najduže održava. Ukratko, puževi uobičajeno najveći pritisak vrše na suncokret, koji jedu čak i kada se potpuno zdrveni, a potom i leguminoze. Time se postepeno gubi zaštita od sunca, a korovi lako osvajaju ogoljene delove kohleara. U ravnici je primetno brzo širenje sirka, koji je izrazito jak kompetitor i nepalatabilan za puževe, a u vlažnijim brdskim predelima otrovnih biljaka, poput pomoćnica.

farme puževaNa farmama nema izražene pojave pomora zbog patogena, a gubici se redovno javljaju zbog prisustva kompleksa nespecijalizovanih predatora. Najveće štete prave poljski miševi i krtice. Miševi jedu mlade puževe, gajene biljke i oštećuju ograde leja. Krtice takođe jedu mlade puževe i jaja, potkopavaju koren gajenih biljaka i stvaraju previše šupljina u zemlji. Među insektima najznačajniji su predatori bube lešinari poput vrste Silpha laegavita Fabricius, koja može da izazove opšti pomor u lejama, zatim trčuljke, svice i kusokrilce. Među muvama se ističu familije Sarcophagidae, Phoridae i Sciomyzidae.

Svi navedeni uzroci gašenja farmi puževa u Srbiji dešavaju se jer u našoj zemlji nedostaje Pravilnik o proizvodnji, preradi i prometu jestivih puževa. Komisija Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, pripremila je takav Pravilnik još 2005. godine, ali on nikada nije stupio na snagu. Nedostatak regulative je razlog što je još uvek isplativije otkupiti sakupljane od farmskih puževa.

B. Stojnić
V. Poleksić
M. Vukelić
XVIII simpozijum o inovacijama u stočarstvu

Ocena: 5,00 od 1 glasova 1 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 51 vote, average: 5,00 out of 5

Komentari su zatroveni.