subota, 17. septembar. 2011. 19:09

puerperalna-parezaSavremena govedarska proizvodnja zahteva od mlečnih krava proizvodnju od preko 8000 lit. mleka i rađanje jednog teleta godišnje. Podmirenje potreba krava u hranljivim materijama za održavanje života i proizvodnju, odnosno formiranje i rađanje zdrave, vitalne i napredne teladi i dovoljno kvalitetnog mleka, predstavlja najvažniji zadatak od kojeg zavisi uspeh govedarske proizvodnje. Pored organskih hranljivih sastojaka, za život, proizvodnju i dobro zdravlje, neophodne su i mineralne materije, odnosno makroelementi:Ca, P, Mg. Svaki od njih ima specifi čnu ulogu u organizmu krava. Zastupljeni su različito u telu goveda: Ca 1,33-1,60; P 0,74-0,90 i Mg 0,045-0,050 procenata od ukupne telesne mase.Najveći deo ovih elemenata deponovan je u kostima: kalcijum 99 %, ukupni fosfor 80-85 %, a magnezijum 70 %.

Krave se obezbeđuju mineralnim materijama putem hrane. Za utvrđivanje potrebe steonih krava i krava muzara u makroelementima neophodno je dobro poznavanje njihovog bilansa. To je naročito značajno u puerperalnom periodu.

Izvor i resorpcija kalcijuma i fosfora

Sadržaj kalcijuma i fosfora u stočnoj hrani je u određenoj zavisnosti od zemljišta i meteoroloških uslova, a njihovu iskoristljivost određuje međusoban hemijski odnos. Količina Ca i P u stočnoj hrani je u funkcionalnoj zavisnosti od mineralnog sastava, a to se dobro oslikava u stepenu pH tla. Tako, seno proizvedeno na jako kiselom zemljištu (pH 4,6-5,2) sadrži svega 0,83 % Ca, a na baznom (pH preko 7,5) sadrži čak 1,14% Ca. Biljke proizvedene u sušnom periodu sadrže manje količine fosfora od uobičajenih, a u vlažnim periodima, pri snažnoj vegetaciji, opada koncentracija kalcijuma. Ovaj podatak neosporno potvrđuje da nije dovoljno obroke sastavljati isključivo na osnovu tablica, već je neophodno izvršiti hemijsku analizu komponenti koje sačinjavaju obrok.

Resorpcija Ca i P se vrši u tankim crevima putem aktivnog transporta uz korišćenje velikih količina energije, odnosno ATP-a. Resorpcija postoji i u sirištu i listavcu, dok je mogućnost resorpcije u buragu i kapuri skoro zanemarljiva. Važi opšte pravilo da je procentualno iskorišćavanje kalcijuma i fosfora to bolje što su aktuelne potrebe veće, a sadržaj ovih minerala u hrani manji.

Stepen resorpcije i retencije kalcijuma zavisi i od starosne dobi životinja. Tako jednodnevno tele resorbuje skoro 100 % dostupnog kalcijuma, u šestom mesecu resorpcija padne na oko 40 %, a u dobi od 4-6 godina iznosi oko 30 %.

Značajan uticaj na resorpciju kalcijuma ima pH (stepen kiselosti) duodenuma ( deo tankog creva – dvanaestopalačno). Svaki faktor koji pH duodenuma pomera prema kiseloj sredini poboljšava resorpciju kalcijuma. Iskoristljivost kalcijuma izrazito smanjuje velika količina prisutnog magnezijuma u hrani, pogotovo ako je snadbevanje fosforom loše.

U resorpciji Ca, P i Mg veliku ulogu ima 1,25(OH)2D3. Ovo jedinjenje koje se ponaša kao hormon steroidne strukture indukuje sintezu proteina nosača za jone kalcijuma koji je neophodan za proces olakšane difuzije ovih jona kroz apikalni deo enterocita.

Metabolizam kalcijuma i fosfora

U regulaciji metabolizma kalcijuma i anorganskog fosfora učestvuje više faktora. Ipak, kao najvažniji se navode parathormon, 1,25(OH)2D3 i kalcitonin. Parathormon (PTH) se pojačano luči kada kalcemija padne ispod donje fiziološke granice delujući na ciljne organe-kosti i bubrege. U bubrezima se povećava reapsorpcija kalcijuma i ekskrecija fosfata, a u kostima stimuliše mobilizacija kalcijuma. Istovremeno, PTH aktivira bubrežni enzim 1-alfa hidroksilazu koja učestvuje u sintezi hormonske forme vitamina D koja je neophodna za pojačanu apsorpciju kalcijuma u digestivnom traktu.

Zbog postojanja čvrstih veza između kalcemije i koncentracije PTH, 1,25(OH)2D3 i intenziteta crevne apsorpcije, povećanje kalcemije će dovesti do smanjenja apsorpcije iz digestivnog trakta. Ovo potvrđuje da intenzitet apsorpcije kalcijuma zavisi od potreba organizma i količine kalcijuma u hrani. Jednostavno rečeno, pri deficitu kalcijuma luči se parathormon koji dovodi do razgradnje kalcijuma iz kostiju i pojačane apsorpcije iz digestivnog trakta. Nasuprot tome pri bogatom unošenju Ca deluje kalcitonin, pa se smanjuje resorpcija, a povećava ugradnja kalcijuma u kosti.

Pri naglim promenama potreba životinja (u peripartalnom periodu) ovim mehanizmima je potrebno vreme da bi organizam prešao sa lučenja jednog hormona na drugi. Tako, ako se u periodu zasušenja daju velike količine kalcijuma u obroku sve do porođaja, metabolizam kalcijuma je pod dejstvom kalcitonina i u prvim danima post partum. I pored enormno povećanih potreba kalcijum se i dalje deponuje u koštani sistem, te životinja nije u stanju da iz hrane prevede potrebne količine za proizvodnju mleka, a ni da zadovolji svoje osnovne potrebe tj.normokalcemiju u krvi.

Količina kalcijuma u mleku je od 1.1 do 1.4 g/l .Pri produkciji mleka od 20 lit.izluči se od 20 do 30 g kalcijuma dnevno preko vimena.To je mnogostruko više od 1.5 do 2.0 g koliko je na raspolaganju u ukupnoj količini krvi u organizmu krave.Pri kraju graviditeta za razvijanje fetusa potrebno je 0.2 g Ca na čas, dok se po otpočinjanju laktacije iz krvotoka u mlečnu žlezdu izdvaja 1.0 g Ca na čas, što je oko 5 puta više.

Prestrojavanje regulacionih mehanizama za održavanje normokalcemije u momentu porođaja uz otpočinjanje sinteze velikih količina mleka je otežano, jer je količina uskladištenog PTH mala i u normalnim okolnostima u goveda može da traje 5-6 sati, a kod maksimalnih potreba samo oko 1.5 sat.Glavne ćelije paraštitaste žlezde sadrže male rezerve PTH koje se mogu brzo izlučiti ukoliko dođe do manjih promena u koncentraciji Ca++, dok se proces sinteze novih količina PTH aktivira teže i sporije. Nedovoljno oslobađanje PTH onemogućava pojačanu mobilizaciju kalcijuma iz kostiju, povećanu reapsorpciju kalcijuma u bubrežnim kanalićima kao i povećanje apsorpcije kalcijuma i fosfora u tankim crevima, što uz istovremeno izlučivanje velikih količina Ca preko mleka dovodi do pada nivoa kalcijuma u krvi.Nivo fosfora, takođe, opada, dok sadržaj magnezijuma raste. Tako nastaju puerperalne pareze. .

Puerperalna pareza (mlečna groznica, porođajna paraliza)

Puerperalna pareza je metabolički poremećaj u krava visoke mlečnosti, koja se obično javlja u vreme porođaja odnosno 2-4 dana nakon porođaja. Sa starenjem životinja, ovo stanje je sve češće. U ovaca sličan poremećaj, porođajna hipokalcemija ovaca, javlja se pri kraju sjagnjenosti.

Puerperalna pareza nastaje kao posledica debalansa u metabolizmu kalcijuma, koji dovodi do dramatičnog opadanja nivoa kalcijuma u krvi, od normalnih 2,5 mmol/l na manje od 1,5 mmol/l. U osnovi, porođajna hipokalcemija predstavlja nemogućnost endokrilnog sistema za održavanje nivoa kalcijuma u krvi. Kalcijum je regulator nervno-mišićne razdražljivosti jer smanjuje propustljivost Na-kanala u ćelijskoj membrani. Pri padu kalcemije dolazi do povećane propustljivosti membrane za Na-jone, pa nastaju spontane depolarizacije, što se manifestuje kontrakcijom mišića i grčevima. Ako se te kontrakcije tj. grčevi jave kod inspiratornih mišića i mišića laringsa dolazi do smrti usled asfi ksije i nakupljanja CO2 u krvi. Hipokalcemija dovodi do blokiranja neuro-mišićne transmisije, pareze kako glatke tako i poprečno-prugaste muskulature, pada krvnog pritiska, smanjenja motorike digestivnog trakta, gubitka mogućnosti stajanja, kao i gubitka svesti.

Puerperalna pareza se obično manifestuje posle lakih porođaja sa iznenadnim prestankom uzimanja hrane, sistiranjem preživanja uz smanjivanje ili potpuno prekidanje sekrecije mleka. Istovremeno ili kasnije primećuju se simptomi nadraženosti i nemira, ukočen pogled, njihanje telom, udaranje repom, ponekad drhtanje mišića, ustajanje i leganje, naslanjanje na jasle, rika i škripanje zubima. Eksitacija, kroz ove manje ili više izražene simptome prelazi u paralizu koja počinje sa zadnjeg kraja tela i prelazi prema prednjem. Laki stepeni se ispoljavaju nesigurnošću u stajanju, naslanjanjem na štalski zid ili susedne životinje, slabošću zadnjeg dela tela i teškoćama pri ustajanju. Senzorijum osimlakepomućenostijoš nije poremećen. Ovaj stepen je ranije nazivan nepotpunom paralizom odnosno parezom i može danima da se ovako povlači i spontano ili terapijom da se izleči.

Obično iz pareza u toku nekoliko časova nastaje potpuna paraliza čitave muskulature tela. Bolesna životinja stalno leži, ekstremiteti nisu više pokretni, a rep je potpuno mlitav. Glava je okrenuta u stranu i naslonjena na grudi (auto-auskultatorni položaj). I u ovom stadijumu senzorijum može da bude očuvan. U najvećem broju slučajeva, nekoliko časova posle uočavanja prvih simptoma paralize, primećuje se pospanost (somnolenca), koja se brzo pojačava sve do dubokog, narkozi sličnog sna (porođajna koma). Površina tela je stalno hladna (hipotermija), koža vimena uvela i bleda, a sise uvek nešto plavičaste boje. Puls je najčešćemalii mekan. Preživanje i ruktus, pokreti želudca i creva potpuno izostaju, pa pri dužem trajanju bolesti dolazi do meteorizma. Iz komatoznog stanja može da nastane pogoršanje cirkulacije, nepravilno disanje i smrt usled asfiksije, pa je pravovremena terapija neophodna.Trajanje bolesti može da bude vrlo kratko 2-3 časa ili ponekad 2-3 dana.Ukoliko duže traju simptomi paralize i kome utoliko su nepovoljniji izgledi za izlečenje.

Dijagnoza bolesti je relativno sigurna. Puerperalna pareza je povezana sa porođajem, afebrilnost, paraliza i koma dozvoljavaju sigurnu dijagnozu.Bolest se može zameniti sa drugom samo pri atipičnim slučajevima.Ležanje koje se javlja kod povrede lokomotornih organa se razlikuje po tome što nema poremećaja senzorijuma, kod ketoze se pojavljuju ketonska tela u mokraći, dok je kod septičnih stanja (puerperalni metritis, akutni mastitis) povišena telesna temperatura.

Krave sa hipokalcemijom treba tretirati sa laganim intravenskim infuzijama kalcijum boroglukonata. Ponekad je potrebno upotrebljavati rastvore koji sadrže Ca glukonat, Ca glicerolfosfat i Mg hlorid.Pre infuzije Ca preparata obavezno aplikovati kofein .Nakon terapije krave se obično brzo oporavljaju, mada može doći i do recidiva, pa se terapija mora ponoviti.

Poslednjih godina kod krava u peripartalnom periodu sve je češća atipična puerperalna pareza u čijoj osnovi leži nedostatak fosfora tj.hipofosfatemija. Snabdevanje krava fosforom postaje veliki problem i to iz dva razloga. Prvi je nedostatak fosfora u zemljištu, pa samim tim i u biljkama. Drugi razlog , još važniji i učestaliji, su sistemske greške u načinu i tehnologiji ishrane mlečnih krava.Ishrana se ujutro započinje davanjem koncetrovanih hraniva, a ne sena čiji je udeo u dnevnom obroku sve manji.Na taj način je slabije podsticanje lučenja pljuvačke koja ima bitnu ulogu u regulaciji fosfatemije, jer je koncentrcija fosfora u pljuvački ( 0.4-0.6g/l) deset puta veća od koncetracije fosfora u krvi (0.04-0.07 g/l).

Puerperalna pareza – prevencija

Slučajevi puerperalne pareze značajno se mogu smanjiti preko stimulacije regulatornog sistema kalcijuma,manipulacijom sa obrokom za zasušene krave 21 dan pre očekivanog telenja. U tom pogledu tri postupka su se pokazala vrlo efikasnim: (1) nizak nivo kalcijuma u obroku; (2) visok nivo mineralne kiselosti, odnosno višak jona hlora u hrani,iznad sume natrijuma i kalijuma (3) tretiranje krava i steonih junica vitaminom D3.

Suženjem odnosa Ca prema P na 1,5:1, smanjenjem količine unetog kalcijuma na oko 50 g , a fosfora na oko 30 g dnevno, 21 dan ante partum, omogućava se hormonalno prestrojavanje organizma. Na taj način dolazi do povećanja resorpcije kalcijuma iz digestivnog trakta, kao i mobilizacije iz kostiju.Kalcijum treba da bude zastupljen sa 0.5% u kg suve materje obroka, dok je dozvoljena količina fosfora 0.30-0.35%.U praksi je teško obezbediti ishranu steonih krava sa dovoljno niskim nivoima kalcijuma.Ovo se postiže upotrebom livadskog sena umesto sena lucerke, davanjem silaže cele biljke kukuruza do 10 kg dnevno, jer ova hraniva imaju povoljniji odnos Ca : P od sena leptirnjača.Od mineralnih hraniva koriste se monokalcijum fosfat.

Ishrana krava sa acidogenim obrocima, uz dodatak anjonskih soli na kraju perioda zasušenosti, smanjuje broj slučajeva puerperalne pareze.U anjone važne u ishrani krava spadaju hlor,sumpor i fosfor,a u katjone natrijum,kalijum, kalcijum i magnezijum. Anjonske soli koje se koriste su Mg- sulfat,Ca- sulfat, Mg- hlorid,Ca- hlorid,amonijum sulfat i amonijum hlorid. Anjonske soli podstiču mobilizaciju Ca iz kostiju i povećavaju metabolite vitamina D i funkciju paratireoidne žlezde.Pri svemu se mora voditi računa da su ove soli neukusne i moraju se mešati sa 2 kg zrna žitarica.

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari (1)

 

  1. [...] Puerperalna pareza je akutno stanje hipokalcemije koje nastaje 6 do 72h posle teljenja i najčešće se javlja kod visoko mlečnih krava starijih od pet godina. Rasna predispozicija postoji kod goveda rase Džerzej. [...]