petak, 16. septembar. 2011. 00:09

pojilice-za-goveda

Slika 1

Rešenja su kod goveda jednostavna i manje brojna. U osnovi, pojilice za goveda su posude i ventili koji puštaju čistu svežu vodu u posude, odakle je životinje piju. Konji i goveda piju na drugačiji način od svinja, što je posledica razlika u anatomiji. U stvari velike životinje stvaraju vakum u ustima, formiraju velike gutljaje i gutaju ih. U narodu bi rekli da „smrču“ ili „srču“, ovaj način konzumacije omogućava im da popiju veliku količinu vode u kratkom vremenu. Žedna krava može popiti kantu od 20 litara vode za manje od jednog minuta.

Klasične pojilice za goveda

Kada su u pitanju pojilice za goveda sa poluloptastom posudom konzumacija ide sporije jer je količina vode u pojilici i njen dotok manji, pa se i formiraju manji gutljaji. Klasičnu pojilicu za krupnu stoku vidite na slici 1. Sastoji se od livenog tela, najčešće presvučenog emajlom ili nekom veoma otpornom bojom dozvoljenom za kontakt sa hranom i ventila koji radi na pritisak. Pritisak se ostvaruje na taj način da životinja nosom pritisne metalni (prohromski, liveni, mesingani) jezičak ispod kojeg se nalazi

pojilice za goveda

Slika 2

ventil. Jezičak je urađen tako da je krak sile na strani životinje što omogućuje da ona bez napora aktivira ventil i pušta vodu u telo pojilice. Uobičajeno je da jezičak ima graničnik koji limitira hod i sprečava da snažna životinja polomi ventil. Ventil se obično sastoji od cilindričnog tela, opruge, sigurnosnog prstena i gumene brtve. Postoje različita tehnička rešenja kod različitih proizvođača a u osnovi se sve svodi da svako pokušava da primeni neku varijantu poznatog rešenja u nadi da će se baš ona pokazati najtrajnija u eksploataciji.

Najčešći kvarovi

Tokom eksploatacije najčešće se dešava da se izglođe osovinica jezička usled čega on ima prevelik „luft“ pa ne pritiska

pojilica-za-goveda

Slika 3

dovoljno ventil i voda slabo ili uopšte ne ulazi u pojilicu. Drugi čest kvar je da opruga oslabi, zarđa ili se polomi pa pojilica „pušta“ vodu. Dešava se još da gumica na ventilu bude oštećena i ne „dihtuje“ ili da se mehanički izglođe jezičak sa donje strane ili ventil na mestu kontakta s jezičkom, pa se ne ostva ostvaruje dovoljan hod ventila i protok vode je slab ili izostaje. Većinu ovih kvarova moguće je otkloniti, uglavnom zamenom pohabanih delova i najverovatnije ćete to morati sami da učinite. Zato vodite računa pri kupovini pojilice za goveda da model postoji duže na tržištu i da ima rezervnih delova. Ako niste sigurni u proizvođača kupite odmah nekoliko rezervnih ventila i spremite ih na bezbedno mesto. Može se desiti da prođe i više godina pre nego što vam zatrebaju, a ako ih tada ne budete imali sledi vam zamena čitave pojilice.

U osnovi posledice kvarova pojilice za goveda dele se na dve grupe. Jedno je da životinje ostaju bez vode dok se kvar ne otkloni, a drugo da voda nekontrolisano ističe. I jedno i drugo može biti

pojilica za goveda

Slika 4

ozbiljan problem. Zato se kod grupnog držanja životinja preporučuje da u jednom oboru budu najmanje dve pojilice ili broj koji omogućuje napajanje svih životinja bez preterane gužve. Koji je to broj zavisi od tipa pojilice, pritiska vode, preporuke proizvođača ali i uzrasta životinja. U svakom slučaju više pojilica u jednom oboru rešava problem prestanka rada jedne pojilice ali ne i problem u slučaju „curenja“ pojilice. Za to je jedino rešenje redovna kontrola pojilica.

Dovod vode

Dovod vode u ovaj tip pojilica moguć je odozgo ili odozdo, zavisno o tehničkom rešenju proizvođača, a ponekad su moguće i obe varijante. Voda se danas uobičajeno dovodi plastičnim cevima, a u zoni životinja one moraju biti zaštićene od mehaničkog

pojilice-za-stoku

Slika 5

uticaja ili se terminalno završavaju metalnim cevima (pocinkovane, prohromske). Pre svake pojilice u nizu poželjno je da postoji ventil za zatvaranje dotoka vode, čime se omogućuje intervencija na pojilici a da se ne uskraćuje voda ostalim životinjama. Postavljanje ovih pojilica u objektu moguće je na nekoliko načina. Jedan je da pojilica bude usmerena prema prostoru boravka životinja (boksu, ležištu) a drugi da se nalazi prema spolja, iznad valova. Oba sistema imaju prednosti i nedostatke. U slučaju pojilice u prostoru boravka životinja veća je mogućnost oštećenja pojilice ili povrede životinje kao i prljanja pojilice balegom. Goveda i konji su osetljivi na čistoću vode za razliku od svinja, pa prljava pojilica znači isto što i neispravna pojilica. Ako je u zoni životinja pun pod i pojilica koja „curi“ to znači da će životinje boraviti u blatu dok se

pojilice-za-krave

Slika 6

problem ne otkloni.

U slučaju montaže pojilice iznad jasala, pojilica u slučaju kvara može da vlaži hranu koja se lakše kvari ili je životinje odbijaju. Ista je situacija i kod vezanog držanja i u slobodnom sistemu.

Konačan izbor je na vama, a zavisi od primenjenih ostalih tehnoloških rešenja i raspoložive radne snage. U slučaju montaže na cevaste stubove ograde ili veza, za montažu pojilice koriste se šelne dizajnirane za tu namenu (sl.2).

Bowl drinker

Još jedan tip pojilice je sličnog izgleda i naziva, englezi ga zovu Bowl-drinker ili takođe pojilica s posudom, poluloptom. Od prethodne razlikuje se delom po obliku i po načinu rada. Ima ugrađen plovak koji zatvara dotok vode kad ona dostigne određen nivo. Zapremina joj je oko 2 litra a uobičajen priključak na mrežu od ½ cola. Ovaj tip pojilice koristi se i za koze. Sve rečeno za montažu prethodnog tipa pojilica vredi i za ovaj tip. Pored ovih sistema, za pojenje krupne stoke koriste se i valovi ili specijalne pojilice u obliku manjih ili većih posuda u koje se upušta voda, a da bi predstavljali sistem za pojenje potrebno je da imaju neki mehanizam za regulaciju nivoa vode. To su najčešće neke varijante ventila na plovak, uporedivo sa ventilima u vodokotlićima WC-a. Suština je da se ostvari dovoljan protok, pouzdanost u eksploataciji i da se fi zički zaštite od mehaničkih oštećenja od strane u prvom redu životinja. Ta zaštita može biti u vidu kompaktnog kućišta (sl.4 Auto-tanker) i koriste se kako u zatvorenim štalama, tako i u otvorenim objektima. Istu funkciju obavlja i običan plutajući ventil (sl.5) sa promenjivom diznom, a koristi se uobičajeno u otvorenim štalama.

“Nipple” pojilice za goveda

Još jedan tip pojilice za goveda univerzalne za sve kategorije goveda pripada grupi „Nipple“ pojilica, sa ventilom koji reaguje na pritiskanje. Ima mogućnost regulacije protoka od 1-5 lit/min, a telo i pritiskajući poklopac ventila izrađuju se od prohroma. Ima patentirani sistem ispiranja koji automatski sprečava začepljenje s ostacima hrane. Kod nas je dosta retko u upotrebi.

Pored ovih tipova pojilica i sistema za napajanje koriste se i specijalni tipovi pojilica otporni na smrzavanje (sl.6). Oni se najčešće upotrebljavaju u stajama otvorene klime, a uobičajeno je da se sastoje od posude s otvorom koji začepi plutajuća lopta. Kada životinja njuškom pritisne loptu dođe do vode za piće. Kod ekstremno niskih temperatura ova zaštita nije dovoljna pa se pribegava zagrevanju vode ili drugim često priručnim rešenjima.

Sve što smo pisali o sistemima cevi kod pojilica za svinje vredi i ovde. Nije loše imati uključen vodomer u sistem, filtriranje vode se ređe koristi a još ređe upotreba medikamenata. Izbor sistema za napajanje se kod podizanja novih objekata najčešće integralno projektuje u međuzavisnosti od ostalih tehnoloških rešenja, dok se kod adaptacije primenjuje rešenje koje je najlakše primeniti. Bitno je da neko stručan proračuna ukupne potrebe za vodom za planirani maksimalan broj grla i na to doda određenu rezervu (oko 20-30%), a zatim odredi prečnik cevi, potreban pritisak i protok, kako bi pojilice realizovale svoje tehničke karakteristike i obezbedile dovoljno sveže vode.

Nebojša Margetić, dipl. ing

Ocena: 4,00 od 1 glasova 1 vote, average: 4,00 out of 51 vote, average: 4,00 out of 51 vote, average: 4,00 out of 51 vote, average: 4,00 out of 51 vote, average: 4,00 out of 5

Komentari su zatroveni.