četvrtak, 11. avgust. 2011. 17:08

sušaIako se suša poslednjih godina tretira kao problem koji ozbiljno ugrožava poljoprivrednu proizvodnju, postoji prostor za, čak i formalno, drugačije gledanje, odnosno njeno tretiranje kao pojave. Ovakav pristup polazi od činjenice da se suša javlja u određenim područjima, u nepravilnim vremenskim razmacima i da se njene posledice mogu u većoj ili manjoj meri ublažiti. Ukoliko, izostanu preventivne akcije nauke i struke onda će suša biti problem. U korist ovakvom gledištu mogu poslužiti podaci o rodu žita u 2007. godini (izvor FAO). Naime, on je procenjen na 2 milijarde tona što nikada do sada nije ostvareno. Ovome možemo dodati informacije o rastu proizvodnje pšenice u Severnoj Americi i Evropi i dobrom rodu kukuruza na američkom kontinentu.

Poremećaji na svetskom tržištu uslovljeni su najnižim nivoom zaliha u poslednjih 10 godina koje se kreću oko 112 miliona tona. Skoku cena osnovnih ratarskih useva doprineli su i drugi faktori (struktura tražnje, promene u stepenu fi nalizacije proizvodnje). Pored uobičajnih faktora koji utiču na cene na domaćem tržištu, ne smeju se zanemariti ni dešavanja na svetskim berzama. Primera radi, na čikaškoj berzi prema decembarskom fjučersu cena pšenice je 327,02 USD/t, a kukuruza 134,71 USD/t. Na budimpeštanskoj berzi prema decembarskom fjučersu cena pšenice iznosi 350,10 USD/t, a kukuruza 314,00 USD/t. U Francuskoj je ugovarana cena pšenice od 297€/t. Iako fjučersi nemaju obavezujući karakter, cene koje su njima obuhvaćene ukazuju na očekivanja prodavaca i kupaca. Cene na Produktnoj berzi u Novom Sadu u periodu 19-23 XI 2007. godine bile su: pšenica 20,40 din/kg sa PDV-om, kukuruz 16,96 – 18,36 din/kg soja 29,70 din/kg sa PDV-om.

Porast proizvođačkih cena ne bi trebalo dovoditi u vezu sa sušom i njenim posledicama jer su prema podacima Privredne komore Srbije one u prvih 6 meseci ove godine (kada suše nije ni bilo) povećane za 4,5% ukupno u poljoprivredi i ribarstvu, 14,2% u ratarstvu, 22,9% u proizvodnji žita i 11,0% u proizvodnji industrijskog bilja. Manje smanjenje proizvođačkih cena u poljoprivredi i ribarstvu uslovljeno je padom cena stoke. Rast cena može se pripisati porastu izvozne tražnje tako da su mere Vlade o privremenom ograničenju izvoza određenih vrsta roba došle u pravi čas. Mišljenja sam da Uredba mora ostati na snazi sve do procene naredne žetve.

Nadležno ministarstvo procenilo je štetu od suše na 30 milijardi dinara ili oko 385 miliona evra. Stvarni iznos biće utvrđen nakon završetka žetve i berbe svih useva i sklopljenih poslova jer se nikako ne mogu zanemariti indirektne štete od suše (pogoršanje platnog bilansa, povećanje cene koštanja stočnih proizvoda, promena tehnologije proizvodnje i sl.). Konačnom iznosu štete u izvesnoj meri pogodovala je izmena setvene strukture poslednjih nekoliko godina. Najmanje posledice u pogledu prinosa i kvaliteta imale su one kulture čije učešće u setvenoj strukturi opada. Bez obzira na smanjenu proizvodnju, izvozne kvote i domaće potrebe biće zadovoljene.

Ovogodišnja setvena struktura je bila: žita 60% (+2,9%), industrijsko bilje 12,5% (-5,4%), krmno bilje 14,1% (-0,3%). Šteta od promene setvene strukture u prethodnim godinama procenjena je na 700 – 1000 miliona USD. Za razmišljanje ostaje proizvođačima koji su smanjili površine pod pšenicom kolika je izgubljena dobit usled razlike u prinosu i ceni.

Zbirni efekat rasta troškova proizvodnje, smanjenja prinosa i rasta prodajnih cena ne mora po pravilu dovesti do gubitaka u proizvodnji. Bilo je gazdinstava u područjima pogođenim sušom koja su ostvarila pozitivan finansijski rezultat zahvaljujući odgovarajućem sortimentu, primenjenoj tehnologiji i racionalizaciji proizvodnje.

U izveštaju FAO za 2008. godinu izneta su očekivanja o poskupljenju osnovnih prehrambenih proizvoda usled problema u proizvodnji i niskih zaliha. Ukoliko se ostvare ova predviđanja domaći proizvođači, pod uslovom da prilagode setvenu strukturu tržišnim potrebama i primene odgovarajuću tehnologiju proizvodnje, mogu očekivati siguran plasman svojih proizvoda i pozitivan finansijski rezultat. Zadatak nauke je da predloži rešenja, odnosno radi na stvaranju sorti tolerantnih na sušu, preporuči tehnologiju koju bi struka što pre usvojila i tako doprinese povećanju konkurentnosti naše poljoprivrede. U protivnom moglo bi da nam se desi nemačka poslovica- Što plug privredi, to pero upropasti.

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.