ponedeljak, 29. avgust. 2011. 21:08

Lekovito bilje niče širom Srbije. Na našim prostorima postoji više od 700 biljaka sa lekovitim svojstvima. Oko 450 ima primenu u tradicionalnoj medicini a 280 biljnih vrsta predstavlja robu sa kojom se trguje kao industrijskom sirovinom.

Živeći u prirodi čovek je otkrio lekovito bilje. Od najranijih dana, tražeći lek za svoju bolest, svesno ili nesvesno koristio je blagodeti prirode i lečio se sa manje ili više uspeha, koristeći lekovito bilje ali i ono aromatično. Pored ostalog, otkrio je hranljivost, lekovitost i otrovnost bilja sa kojim se svakodnevno sretao. Biljna sirovina se danas sve više koristi u kozmetičkoj, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji aditiva (konzervansi, boje i začini), lekova i pomoćnih sredstava i aromatizaciji. Lekovito bilje u Srbiji se uglavnom nalazi u rejonu jugoistočne Srbije, južnog Banata, Deliblatske peščare, Danilovgrada i sjeničko-pešterske visoravni. Na preko 1.100 metara nadmorske visine na sjeničko-pešterskoj visoravni smešteno je Vapsko polje. Oivičeno je planinama Golija (1884m), Jodovnik (1.723m), Javor (1.519m)lekovite biljke, Giljeva (1.449m) i Ozren (1.033m). Dugačko je petnaestak kilometara a široko oko tri kilometra. Ceo prostor u potpunosti ispunjava uslove i propise za proizvodnju zdrave hrane. Po njemu nije prosut ni gram pesticida niti je bačeno zrno veštačkog đubriva. Na njemu i korovi leče. Sa velikim brojem sunčanih dana, bez magle i industrijskog zagađenja, bilje sa Vapskog polja ima visok procenat eteričnih ulja, minerala, vitamina i organskih kiselina. Da je tako potvrđuje miris bilja ovog područja koji se oseća i na 20 metara. Pčele vredno oprašuju bilje i prave nadaleko čuveni pešterski livadski med.

Posebnost ehnologije proizvodnje sjeničkog sira je u travama koje krave pasu i vodi koju piju sa Vape sa koje piju i čobani. Koliki je značaj zdrave hrane govori podatak da ona čini oko 30% ukupnog izvoza naše države. Optimizacijom prirodnih resursa otvara se mogućnost za razvoj novih vrsta delatnosti i revitalizaciju zaboravljenih.

Plod brusnice košta oko 10 evra po kilogramu, koren odoljena i belog sleza 5 eur/kg, listovi kantariona, matičnjaka, majčine dušice, nane i bosiljka koštaju oko 1,5 eur/kg, a cvetovi lipe, jagorčevine, nevena, zove oko 4 eur/kg. Novac je prosut po livadama samo se treba sagnuti i pokupiti ga. Pojedine napuštene livade su čiste kulture kantariona, maslačka, petrovca, troskata, gaveza, pirevine, macine trave ili šipurka. Koliko se može zaraditi, zaključite sami. Za samo sedam sati može se nabrati i do 30 kilograma nadzemnih delova bilja čijom prodajom se može zaraditi preko 20 evra. Uz to, boravkom u prirodi poboljšava se psihofi zičko stanje.

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.