petak, 5. avgust. 2011. 14:08

uljana repicaGajenje uljane repice kao i svake druge ratarske ili povrtarske biljke ima svojih specifi čnosti. Za njeno uspešno gajenje potrebno da se poznaju klimatsko – edafski činioci rejona kako bi se primenile odgovarajuće agrotehničke mere u cilju što boljeg iskorišćavanja genetičkog potencijala za prinos semena i sadržaj ulja u semenu.

Plodored

Uljana repica se mora gajiti u plodoredu. U slučaju gajenja u monokulturi ili čestog vraćanja na istu površinu postoji opasnost od nagomilavanja insekata (buvači, ose listarice, razne pipe, sjajnik, podgrizajuće sovice) kao i bolesti (alternaria, kupusna hernija, sclerotinia itd). Ne treba je gajiti ni iza gorušice, suncokreta, soje, graška, mahunjača i deteline jer je podložna bolestima i insektima koji prezimljavaju u ostacima tih kultura.

Najbolji predusevi za uljanu repicu su oni koji ostavljaju dosta vremena za kvalitetnu pripremu zemljišta, zemlju bez korova i omogućuju dobro odsecanje plastice pri osnovnoj obradi.

S obzirom da se uljana repica seje rano s jeseni izbor preduseva nije veliki. Najbolji predusevi su rani krompir i rano povrće, a zatim dolaze strnine. U našim rejonima gajenja pšenica je najčešći predusev.

Sama uljana repica je, s obzirom da rano napušta zemljište, dobar predusev za mnoge ratarske biljke. Veoma je dobra za strnine, a naročito ozimi ječam koji se seje nešto ranije.

Ljuštenje strništa

Priprema zemljišta za setvu uljane repice počinje odma posle skidanja pšenice – ljuštenjem strništa. Ova operacijaizvodi se na dubini od 13 – 15 cm i ima za cilj da se prekidom kapilarnih veza spreči isparavanje vode iz zemljišta kako bi ono u vreme osnovne obrade bilo što bliže optimalnoj, isprovocira klijanje semena korovskih biljaka i strnine kako bi se kasnije oranjem uništilo, kao i zaoravanje žetvenih ostataka da bi se blagovremeno razgradili. Treba obavezno izbegavati spaljivanje žetvenih ostataka jer to dovodi do narušavanja zemljišne fl ore i faune u gornjem sloju zemljišta – 20 do 25 cm. Pored toga zagađuje se životna sredina, a postoji mogućnost oštećenja na biljkama na komšijskim parcelama.

Osnovna obrada

Od vremena i načina izvođenja osnovne obrade u velikoj meri zavisi prinos semena. Osnovna obrada zemljišta za uljanu repicu obavlja se na dubini od 20 – 30 cm, u zavisnosti od tipa zemljišta. Uljana repica je veoma osetljiva na plitko obrađeno zemljište jer ima vretenast nerazgranat koren koji duboko prodire u zemljište, a ne formira ni adventivne korenove. Duboko oranje treba izvršiti najkasnije tri nedelje pre setve da bi se zemljište sleglo.

Kasna ili prekasna osnovna obrada na teškim zemljištima to ne omogućuje. Nakon oranja obavezno treba zatvoriti brazde i poravnati površinu jer se time olakšava predsetvena priprema.

Ukoliko se brazde ostave otvorene na težim zemljištima se mogu stvoriti grudve koje je nemoguće bez većih padavina razbiti pa je kvalitetna predsetvena priprema na takvim zemljištima nemoguća.

Predsetvena priprema

Predsetvenom pripremom pre svega treba uništiti mlade korovske biljke I klijala semena. Gornji sloj zemlje u koji se polaže seme na dubini od 2 cm, čiji je prečnik 2 mm, a masa 1000 semena 3,7 – 8,0 g mora biti mrvičaste strukture. Veličina grudvi ne bi trebalo da je veća od 3cm. Kvalitet predsetvene pripreme zavisi od vremena i kvaliteta izvedene osnovne obrade.

Najpogodnije oruđe za predsetvenu pripremu je kombinovan setvospremač tipa „germinator“. On može uspešno da pripremi setveni sloj dubine do 80 mm. Radi na ujednačenoj dubini. Dobro ravna i mrvi gornji sloj zemljišta što je veoma važno za ujednačeniju dubinu setve i nicanja semena uljane repice. Treba izbegavati setvu u sveže poorano i pripremljeno zemljište. Setva u takvo zemljište je otežana i nekvalitetna pa su nicanje i raspored biljaka u redu neujednačeni.

Đubrenje

Blagovremena, pravilna i optimalna primena đubriva su osnovni preduslovi za postizanje visokih i stabilnih prinosa. Uljana repica dobro reaguje na primenu i organskih i mineralnih đubriva.

Ukupne potrebe repice, u toku vegetacije, za pojedinim hranivima za prinos od 3000kg/ha su: azot (N) 210 kg, fosfor (P2O5) 75 kg, kalijuma (K2O) 300 kg. To znači da za svakih 100 kg semena repici treba obezbediti 7 kg azota, 2,5 kg fosfora i 10 kg kalijuma.

Ukupne količine fosfora i kalijuma potrebno je primeniti pre setve i to pola pre osnovnog oranja, a pola u predsetvenoj pripremi.

Primena azota je jedna od najvažnijih tehnoloških mera od koje u mnogome zavisi prinos i stabilnost proizvodnje uljane repice. Od ukupne količine azota 1/3 treba primeniti predsetveno, a 2/3 u vreme prolećnog porasta (krajem februara). Primena prevelike količine azota u jesen utiče na prebujan rast pa se biljke slabije ”kale” (pripremaju za zimu), internodije epikotila se izdužuju i vegetativna kupa je često smeštena 10-20 cm iznad zemlje. Biljno tkivo je u tom slučaju veoma nežno I pri jačim i dugotrajnijim golomrazicama strada. S druge strane, u vreme prolećnog porasta biljka regeneriše, stvara novu rozetu ali uglavnom na račun suve materije koja je akumulirana u toku jeseni i ubrzo kreće u intenzivni porast. Najčešće preko 55% suve materije stvori se u toku ovog perioda. S obzirom da je zemljište još hladno i da su mikrobiološki procesi mineralizacije organskog azota vrlo slabi neophodno je repici azot obezbediti ”iz ruke”. Potrebe repice za azotom, u ovom kratkom periodu, su najveće i iznose oko 100 kg/ha.

Setva

Za setvu se mora upotrebiti kvalitetno seme. Optimalni rok setve u našim uslovima je 1. do 20. septembar. Vremenom setve se podešava stepen razvijenosti biljke u kojem će najbolje prezimeti. Na prinos semena se nepovoljno odražava i prerana i prekasna setva. Kod prerane setve razvije se u toku jeseni prebujan usev kod kojeg se izduži epikotil stabljike i takve biljke su neotporne na zimske nedaće. Međutim, još negativniji uticaj ima prekasna setva. Tada biljke ulaze u zimu nedovoljno razvijene, s malo rezervnih materija u stabljici i korenu pa lakše izmrzavaju, sporije se regenerišu u proleće, kasne u porastu, a što se sve odražava na smanjenje prinosa.

Repica se seje u redove sa međurednim razmakom 20-30 cm. Međutim, najčešći je razmak oko 25 cm jer se za setvu koriste sejačice za pšenicu gde se zatvara svaka druga lula.

Kao i kod drugih ratarskih kultura i kod repice sklop biljaka ima značajnu ulogu u postizanju prinosa, ali uz određena odstupanja. U retkom sklopu biljke su sklone jačem grananju i na taj način se donekle kompenzira nedostatak biljaka. Pregusta setva uzrokuje smanjenje prečnika stabljike biljaka i takve biljke su sklone poleganju, ali ih je lakše kombajnirati nego robusne u retkom sklopu. Zbog toga je neophodno da se za svaku sortu odredi potrebna količina semena za setvu. najsigurniji način za to je primena sledeće formule:

Ks = količina semena

Bb = broj biljaka na m2

M = masa 1000 semena u g.

K = klijavost

Č = čistoća

Potrebna količina semena, zavisno od sorte, kreće se do 3 kg/ha i treba da obezbedi 60 65 biljaka na m2 posle nicanja ili 50-55 biljaka na m2 u žetvi. S obzirom da je seme uljane repice veoma sitno dubina setve kreće se 1,5-2,5 cm. U praksi je više problema sa predubokom setvom nego sa preplitkom s tim što se i jedna i druga negativno odražavaju na razvoj biljke, a time i na prinos.

Imajući u vidu sve što je rečeno o značaju i iskorišćavanju uljane repice neophodno je dužnu pažnju pokloniti i izboru sorata za setvu. Veoma je važno da se u proizvodnji gaje sorte dupli nulaši ”00”. Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo raspolaže sa dovoljnim količinama semena od sorata Banaćanka, Slavica, Kata i Nena čije karakteristike se navode, a spadaju u grupu dupli nulaš ili nulaš.

Zaštita od korova

S obzirom da se uljana repica seje krajem avgusta početkom septembra, primena herbicida može i da izostane, jer većina korovskih biljaka propada tokom jeseni usled izmrzavanja.

Međutim, u zavisnosti od predkulture može tokom septembra ipak doći do klijanja I nicanja korovskih biljaka. U takvim uslovima gajena biljka može da zaostane u porastu i da tokom zimskog perioda izmrzne zbog nedovoljne razvijenosti.

Na osnovu iznetog, za suzbijanje korovskih biljaka u usevu uljane repice se mogu koristiti sledeći herbicidi: Gamit 4 EC, Trefgal, Trifl uralin, Trefl an, Trikepin itd. Svi navedeni preparati se koriste pre setve uz obaveznu inkorporaciju u količini 1 – 1,5 l/ha, odnosno Gamit 4 EC u količini 0,2 – 0,3 l/ha.

Preparati na bazi klomazona (Gamit) I Trifl uralina (Trefgal, Trefl an, Trikepin itd.) se mogu mešati i primenjivati na parcelama gde ima korovskih biljaka koje ne mogu suzbiti preparati na bazi Trifl uralina kao što je obična Konica ili u narodu poznata kao divlja paprika (Galinsoga parvifl ora). Pored navedenih preparata za suzbijanje jednogodišnjih uskolisnih i širokolisnih korova mogu se koristiti i preparati na bazi alahlora (Alanex 48 EC, Alahlor 480, Alahlor E-48 itd.) posle setve a pre nicanja u količini 3-5 l/ha, odnosno Lontrel-100 ili Pikogal za suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih širokolisnih korova u količini 0,6-1 l/ha kada je repica u fazi 2 lista, odnosno 10-15 cm visine.

Ako je predkultura pšenica ili ječam, zbog rastura prilikom kombajniranja, obično određena količina semena ostaje na njivi. Ovo seme klija i niče tokom septembra te može izazvati zakorovljenost useva. U takvim slučajevima za suzbijanje samonikle pšenice i ječma i drugih jednogodišnjih i višegodišnjih travnih korova mogu se koristiti: Targa super u količini 0,5 l/ha za suzbijanje divljeg prosa, 1 l/ha za suzbijanje muhara, samonikle pšenice i ječma, 1,5 l/ha za suzbijanje sirka iz semena, 1,5-2,5 l/ha za suzbijanje sirka iz rizoma, 3-4 l/ha za suzbijanje zubače kada je visine do 30 cm, Fusilade super: za jednogodišnje 1-2 l/ha i višegodišnje korove u količini 2-4 l/ha; i Leopard 5 EC za jednogodišnje 0,5-1,5 l/ha, za višegodišnje 1,5-2,5 l/ha, za pirevinu visine 30 cm 2,5-3 l/ha, odnosno za zubaču 3-4 l/ha.

Zaštita od štetočinauzgoj uljane repice

Uljanu repicu napada veliki broj štetočina. Među njima najvažnije su sledeće: repičina lisna osa (Athalia rosae), repičin sjajnik (Meligethes aeneus), repičin crvenoglavi buvač (Psylliodes chrysocephala), velika repičina pipa (Ceutorrhynchus napi), mala repičina pipa (C. pallidactylus), crna repičina pipa (C. picitarsis), rilaš kupusne mahune (C. assimilis) i muva kupusne mahune (Dasyneura brassicae). One, svojom aktivnošću, u zavisnosti od vrste, napadaju sve nadzemne biljne delove (tek ponikle biljke, stabljiku, lisne drške, lišće, pupoljke, otvorene cvetove i ljuske sa semenom) i prinosi mogu biti umanjeni i do 80%.

U jesenjem delu vegetacije osobito su ekonomski značajne repičina lisna osa, crna repičina pipa, crvenoglavi repičin buvač i razne druge vrste buvača. One oštećuju tek ponikle biljke i kasnije razvijenu lisnu masu, te često dovode do proređivanja useva, a nekada i do potpunog uništavanja. Preostale napadnute biljke podložne su i intenzivnijem izmrzavanju usled niskih temperature tokom zime. Smanjenje brojnosti ove grupe štetočina, pa i potpuno suzbijanje se izvodi setvom tretiranog semena sa insekticidima. Za ovu svrhu mogu se koristiti preparati na bazi tiametoksama (Cruiser 350 FS; 10-12 l/t semena), imidakloprida (Gaucho 600 FS; 13 l/t semena) i karbofurana (Furadan 35 ST; 15 l/t semena). Tretirano seme insekticidima može se nabaviti kod proizvođača, odnosno dorađivača.Popravilu, zaštita useva preko semena je dovoljna, osim u slučaju prenamnožavanja repičine lisne ose, kada je potrebno izvesti i dodatno tretiranje sa preparatima kao što su: Decis 2,5 EC (0,2-0,3 l/ha), Cimogal (0,7-1,0 l/ha), Fastac 10 EC (0,1 l/ha), Talstar 10 EC (0,15 l/ha) i dr. Prskanje protiv ove štetočine se izvodi kada je, u proseku, prisutna jedna gusenica po biljci.

Najopasnije štetočine u prolećnom delu vegetacije su repičin sjajnik kao i neke vrste pipa. Repičin sjajnik oštećuje pupoljke, a pipe stabljiku, lisne drške i ljuske. Prskanja treba usmeriti u cilju suzbijanja sjajnika, pri čemu se umanjuje i brojnost ostalih štetočina. Tretiranje se izvodi kada se u fazi butonizacije utvrdi u proseku najmanje 3 sjajnika po biljci.

Mogu se primeniti sledeći preparati: Thionex E-35 (1,2-1,8 l/ha), Actellic-50 (0,5-1,0 l/ha), Nurelle-D (0,75-1,0 l/ha), Zolone liquide (2,0 l/ha), Decis 2,5 EC (0,2-0,3 l/ha), Calypso 480-SC (0,1-0,2 l/ha) i Talstar 10-EC (0,1-0,2 l/ha). Zbog otrovnosti za pčele i druge korisne insekte, tretiranja obavezno treba izvoditi u večernjim časovima, posle aktivnog leta pčela.

Pored pomenutih štetočina, na uljanoj repici, povremeno mogu pričiniti štete još gusenice podgrizajućih sovica u jesenjem periodu, i razne vrste glodara (hrčak, voluharice i dr.) tokom čitave vegetacije. Za podgrizajuće sovice, sa većom količinom vode (najmanje 400 l/ha), se koriste preparati kao što su Lannate 25-WP (1,8-2,2 kg/ha), Cipkord 20-EC (0,15-0,3 l/ha) i Fastac 10-SC (0,2 l/ha), a za glodare preparati ili mamci na bazi cinkfosfi da i aluminijum-fosfida. Suzbijanje glodara treba obavljati kasno u jesen ili rano u proleće.

Poslednjih godina sve se učestalije javljaju, kao štetočine pupoljaka i cveta, i rutave bube (Tropinota hirta i Oxythyrea funesta). Ako postoji potreba za njihovo suzbijanje je veoma efikasan preparat na bazi taufluvalinata (Mavrik EW, 0,04%), koji se smatra bezopasnim za pčele.

Smanjenju značaja štetočina uljane repice, takođe, doprinose i neke agrotehničke mere kao što su plodored (gajenje na istom polju tek svake 4-te godine), prostorna izolacija, optimalne količine azota, izbor sorata sa što kraćim periodom cvetanja, mere koje obezbeđuju ujednačeno i brzo nicanje i dr.

Zaštita od bolesti

Na biljkama uljane repice prema literarnim podacima evidentirane su sledeće bolesti: plamenjača pr. Peronospora parasitica sin. P. brassicae, mrka pegavost pr. Alternaria brassicae,suvatrulež pr. Phoma lingam, bela trulež pr. Sclerotinia sclerotiorum, pepelnica pr. Erysiphe cruciferarum, kila (hernia) korena uljane repice pr. Plasmodiophora brassicae, siva trulež pr. Botrytis cinerea, bela rđa pr Albugo candida. Međutim, za sada su kod nas konstatovane sledeće fi topatogene gljive.

Plamenjača uljane repice pr. Peronospora parasitica sin. P. brassicae. Parazit se javlja uglavnom na kotiledonima i listovima u vidu hlorotičnih pega na licu lista. Sa naličja se može zapaziti bela navlaka u okviru hlorotičnih pega. Veći broj pega dovodi do izumiranja lista. Parazit može biti destruktivan u fazi kotiledona i prvog stalnog listića. Mere borbe: u fazi kotiledona i prvog stalnog listića neophodno je izvesti jedan hemijski tretman sa preparatima na bazi: Mancozeba, Metaloksila, Propamocarba – hidrohlorida, Azoksistrobin iFosetil aluminiuma.

Mrka pegavost pr. Alternaria brassicae. Mrka pegavost se javlja na svim nadzemnim delovima biljke od setve do žetve. Na hipokotilu tokom jeseni mogu se zapaziti sitne crne pege. Na listovima tokom jeseni i proleća gljiva prouzrokuje mrke pege sa hlorotičnim oreolom. Veći broj pega dovodi do sušenja i propadanja lista. Mrke pege se javljaju i na stablu i ljuskama. U slučaju da pege zahvate ljuske prstenasto, cela ljuska se suši i propada.

Ovo je naročito izraženo ako se pege jave na drškama ljuski. Ako dođe do pojave pegavosti na mladim ljuskama, one su obično bez semena, a ako se pegavost javi gde je već došlo do formiranja semena, takvo seme je sitno i šturo.

Mere borbe: s obzirom da se parazit održava u zemljištu na žetvenim ostacima u vidu konidija, mikrosklerocija i hlamidospora, a može se prenositi i semenom, neophodan je višegodišnji plodored u kojem se ne gaje druge biljke iz roda Cruciferae, zdravo seme. Ako se na osnovu pregleda biljaka tokom jeseni i proleća utvrdi jači napad parazita neophodno je izvesti i hemijske tretmane sa preparatima na bazi Mancozeba (Dithan), Propineba (Antracol), Difenikonazol (Score).

Suva trulež pr. Phoma lingam. Parazit se javlja na svim delovima biljke. Na vratu korena i korenu se javlja u vidu sivih pega. Na uzdužnom preseku se može zapaziti da micelija gljive prodire duboko u tkivo. U okviru ovih pega se mogu zapaziti crna telašca gljive (piknidi). Na listovima i stablu se javljaju sive pege oivičene jednim tamnijim rubom od ostalog dela. I u okviru ovih pega gljiva obrazuje brojne piknide. Parazit se javlja i na ljuskama i semenu.

Najštetnija je korenska forma kada dolazi do propadanja i sušenja biljaka repice, takođe, doprinose i neke agrotehničke mere kao što su plodored (gajenje na istom polju tek svake 4-te godine), prostorna izolacija, optimalne količine azota, izbor sorata sa što kraćim periodom cvetanja, mere koje obezbeđuju ujednačeno i brzo nicanje i dr.

Bela trulež pr. Sclerotinia sclerotiorui. Parazit se javlja na svim biljnim delovima: stablu, listovima, bočnim granama i ljuskama. Na listovima se javljaju krupne hlorotične, poluvlažne pege. U pazuhu lista, zbog vode u jutarnjim časovima i zadržavanja za vreme kišnog perioda pege su izrazito vlažne i svetlo mrke boje. Napadnuti listovi se veoma brzo suše i otpadaju. Najkarakterističniji simptomi mogu se videti na prizemnom delu stabla kada ista dobiju belu do mlečno belu boju.

Na uzdužnom preseku ovakvih biljaka može se zapaziti bela micelija sa crnim telašcima – sklerocije gljive. Napadnute biljke veoma brzo uginjavaju I ne daju prinos.

Mere borbe: Višegodišnji plodored (ne gajiti u plodoredu suncokret i soju), upotreba zdravog semena. Hemijska tretiranja izvesti na osnovu pregleda uljane repice pred cvetanje sa preparatima na bazi vinklozolina (Ronilan), karbendazim (Galofungin), fl utriafol + karbendazim (Impact – c).

Pčele

Pčele su izuzetno važne za oprašivanje mnogih biljnih vrsta, a naročito uljane repice. Uljana repica cveta posle jabuke. U našim regionima gajenja počinje da cveta oko 1. maja i zato mnogi pčelari prvo iskoriste cvetanje jabuke za pašu. S obzirom da se nektar u cvetu uljane repice obrazuje neprekidno pčele mogu da posećuju jedan cvet nekoliko puta. Dobro razvijena pčelinja zajednica može dnevno da sakupi i do 4 kg meda. S jednog hektara uljane repice može da se sakupi i do 80 kg meda, a na parcelama sa visokom agrotehnikom i više.

Za vreme cvetanja uljane repice u vazduhu se može osetiti miris nektara koji je često puta toliko jak da izmami pčele iz košnica čak i ako je temperatura niska. To ponekad dovede do nazeba pa i do uginuća pčela. Međutim, zbog produkcije velike količine polena zajednice se brzo razvijaju, a neki put dobijaju nagon i za rojenje. Na lučenje nektara značajan uticaj ispoljavaju temperatura, jačina sunčevog osvetljenja, vlažnost vazduha, vlaga u zemljištu i vetar. Visoka temperatura, obilne padavine i jak vetar nepovoljno utiču i na rad pčelinjih društava.

Žetva

Kao i kod svih ratarskih kultura tako i kod uljane repice žetva predstavlja veoma odgovoran posao. Kako uljana repica proizvodnja uljane repicepri kraju vegetacije veom brzo dozreva to je kod nje izuzetno važno odrediti pravi momenat žetve, znatno važnije nego kod drugih žitarica. Od momenta žetve u velikoj meri zavisi visina prinosa i kvalitet semena.

Na osnovu mnogobrojnih istraživanja repicu je najbolje žeti u tehnološkoj zrelosti. Usev u ovoj fazi je žućkastosmeđe boje, lišće je skoro osušeno, plodovi na bočnim granama većim delom žutosmeđe boje, a manjim delom žutozelenkaste boje. Pri laganom udaru rukom po stabljici plodovi na centralnoj grani pucaju. Seme u plodovima je uglavnom smeđe boje i tvrdo.

Žetva se obavlja žitnim kombajnima kada vlaga u zrnu padne ispod 13%. Na kombajnima za žetvu uljane repice se moraju uraditi određene adaptacije. S obzirom da najveći gubici nastaju na hederu zbog udara vitla ono se može i skinuti, odnosno može mu se smanjiti broj obrtaja ili da se čelični prsti poskidaju.

Minimalni gubici se ostvare pri položaju vitla u poziciji C (maksimalno nazad) i kinetičkom koefi cijentu 0,85. Preporučuje se produženje stola hedera da bi se sakupilo što više prosutog zrna. Broj obrtaja bubnja treba da bude što je moguće manji, ispod 500 o/min., a sita bi trebalo da budu promera 3,5-5,0 mm. “Petersonovo” sito treba potpuno otvoriti, a produžetak podići do kraja. Korpa se otvara do kraja, a jačina vetra se reguliše tokom žetve i zavisi od vlažnosti useva.

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari (1)

 

  1. [...] gubitkom u prinosu. Treba znati da je optimalno razvijen usev za prezimljavanje onaj kada se uljana repica nalazi u fazi 6-8 [...]